ljubav jedne majke

Ljubav! Kad se izgovori ta reč, uvek u našim mislima ima jedno te isto značenje, jednu te istu relaciju i uvek, baš uvek, je vezujemo za muško ženske odnose. Zaboravljamo njeno prvo i osnovno značenje: ljubav prema roditeljima, ljubav prema majci! Ljubav iz koje su se rodile i nastale sve ostale ljubavi ovog sveta!

Moja majka je bila za mene divno biće, moj oslonac, prijatelj, podrška, kritičar, savest, učitelj, oaza, rame, anđeo čuvar, "draga saveta", koju sam neizmerno volela, poštovala, imala "zort" od nje i njenog negodovanja, neodobravanja, ljutnje, te se nisam ni usuđivala da ih bilo čime prouzrokujem. Od moje devetnaeste godine smo postale prvo najbolje drugarice, a nakon toga najbolje prijateljice. Na vreme sam shvatila da je jedini pravi prijatelj u životu, prijatelj koji vas nikad neće ni na kakav način izneveriti, upravo i jedino majka!

Uvek je bila dovoljno blizu i dovoljno daleko.Dovoljno blizu da je njeno srce dovede do mene baš onda kada treba i dovoljno daleko da živim svoj život onako kako mislim da treba.

Obolela je. Gasila se lagano. Pripremala me za svoj odlazak i otišla...
Iza sebe je ostavila pustoš u srcu i duši, prazninu koju ne mogu popuniti sve ostale ljubavi ovog sveta, jer je to mesto u srcu i duši zauvek rezervisano za ljubav iz koje su proistekle sve ostale ljubavi.

Kad izgubite majku, više ništa nije isto. I vazduh drukčije miriše. Jedan deo vas ode u nepovrat. Prebirete po mislima i sećanju, krvarite, a rane sporo zaceljuju. Molite Boga da je sanjate, a san vam ne dolazi na oči.
Ta ljubav se nikada ne gasi...

Žao mi je kada vidim okrutnost i nezahvalnost dece i dece-ljudi prema svojim roditeljima, njihov egoizam, samoživost i nebrigu. Treba li da ih izgubiš, da bi shvatio šta si imao? Neki to nikada i ne shvate. Kakvi su to ljudi i šta očekuju sutra od svoje dece?

Šta je to što danas u većini slučajeva otuđuje decu od roditelja? Zbog čega se današnja deca ljute i ne pričaju sa svojim mamama ?
Šta treba da se desi da bi shvatili dubinu ljubavi svake majke prema svom detetu?
Da li na ovakav način:
http://furka.com/blog/68823/ErSaN/Ljubav_jedne_majke_ ?
da bi se posle toga ovako osećali:
http://www.magic-blue.net/uros-predic/foto_uros/galerija_002/siroce.jpg

Verovala ili ne tvoj tekst me je rasplakao...

Ja sam izgubila majku pre 4 meseca ,imam 18 godina...

Prosto mi se srce cepa shto je nema i nishta ne mozhe da mi nadoknadi njenu ljubav...

"Kad izgubite majku, više ništa nije isto. I vazduh drukčije miriše. Jedan deo vas ode u nepovrat. Prebirete po mislima i sećanju, krvarite, a rane sporo zaceljuju. Molite Boga da je sanjate, a san vam ne dolazi na oči.
Ta ljubav se nikada ne gasi..."

Hvala ti na divnom tekstu!

Za malo da i ja zaplačem. Nana mi je umrla pre godinu dana.

Dirljiv je tekst. Takođe ni je ne mogu da shvatim kako neko može da se majci obraća sa kevo. Jedna je majka u životu, ona se voli i poštuje, jer nemaju sva deca tu sreću da je imaju. (pričamo o MAJKAMA, ne o ženama koje su nas rodile)

miljanas ::Verovala ili ne tvoj tekst me je rasplakao...

Ja sam izgubila majku pre 4 meseca ,imam 18 godina...

Oprosti mi, nisam želela nikoga da povredim.Žao mi je, tako mi je žao zbog tvog gubitka.Bol i patnja su nam isti.Budi jaka, pronađi snagu i tamo gde je nema! Zaokupi misli maksimalno, natovari sebi na vrat milion obaveza, toliko mnogo da nemaš slobodnog vremena ni malo. Ako ne možeš pronaći toliko obaveza, pronađi društvo i nemoj biti sama! Pobegni od same sebe, samoće, misli, patnje i bola.Tako ćeš preživeti "nok daun" i krhko stajanje na nogama. Tako sam preživela taj prvi udarac. Padala sam mrtva umorna u krevet, a već u letu prema krevetu bih zaspala. Nisam smela da imam vremena za misli i osećanja.Posle sam sebi uvrtela u glavu, obzirom da čoveka tvore duša i telo i da je svaka materija neuništiva i da samo menja oblik, da je duša moje majke tu blizu mene, da me ona vidi, ali ja nju ne! Ispostavilo se da je to dobar odbrambeni mehanizam, malo me umiruje, ali boli i dalje i boleće uvek! Potiskujem, ali noću sve izbija na površinu!

Jaooooo..ljudi sta vi pisete..rasplakaste meeeee !!!

Pismo majci

Jesi l živa, staričice moja?
Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje.
Nek uvečer nad kolibom tvojom
Ona čudna svjetlost sja i dalje.

Pišu mi da viđaju te često
zbog mene veoma zabrinutu
i da ideš svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.

U sutonu plavom da te često
uvijek isto priviđenje muči:
kako su u krčmi finski nož
u srce mi zaboli u tuči.

Nemaj straha! Umiri se, draga!
Od utvare to ti srce zebe.
Tako ipak propio se nisam
da bih umro ne vidjevši tebe.

Kao nekad, i sada sam nježan,
i srce mi živi samo snom,
da što prije pobjegnem od jada
i vratim se u naš niski dom.



Vratit ću se kad u našem vrtu
rašire se grane pune cvijeta.
Samo nemoj da u ranu zoru
budiš me ko prije osam ljeta.

Nemoj budit odsanjane snove,
nek miruje ono čega ne bi:
odveć rano zamoren životom,
samo čemer osjećam u sebi.

I ne uči da se molim. Pusti!
Nema više vraćanja ka starom.
Ti jedina utjeha si moja,
svjetlo što mi sija istim žarom.

Umiri se! Nemoj da te često
viđaju onako zabrinutu,
i ne idi svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.

Sergej Jesenjin

Sa tugom u dusi se klanjam vama koji izgubiste majku svoju,a jednom kada se to i meni dogodi,ne znam kako bih...zaista

Prvu ljubav koju sam dobila, dobila sam od nje. Ona mi je dala prve osnove tog umijeca, i zato sam joj neizmjerno zahvalna. Samo eto, kakva je moja sudbina, osjecam se da mi je dodjeljena uloga njenog savjetnika. A cini mi se da bi trebalo biti obrnuto.
No, ne zalim se. Drago mi je sto sam bas ja taj njen savjetnik a ne neko drugi. Jer koliko god da ona mene voli, toliko volim i ja nju. I ja sam majka, znam kako se voli dijete. Moja mama je nedavno izgubila svoju mamu. Plakala zena i bila u emotivnom bolu dugo vremena. Nazovem je ja da popricam sa njom pa joj kazem da je baka bila stara, da je doslo njeno vrijeme i eto, da je smrt sastavni dio zivota. A ona ce meni "Dzaba, mati je mati.". Nema se odgovor na takav komentar.

Sjetih se pjesmice sto smo pjevali u obdanistu:
Odakle nam ruke
Rodila ih majka
Odakle nam oci
Rodila ih majka
Odakle nam usi
Rodila ih majka, sve na svjetu rodila je majka.

Leti pjesma oko svijeta
Lijepa ljepsa nego bajka
Nema djeteta ni svijeta
Nema dok ne rodi majka.

Ella ::"Dzaba, mati je mati."

I nikada nije dovoljno stara i nikada nie vreme da bi ostali bez nje. Strašno je kad je izgubite, a još veći užas je kad kao dete ili u ranoj mladosti ostanete bez nje!

Kako sam se samo rasplakala i zbog divnog teksta i zbog videa. Kako malo cenimo ono što imamo i nismo ni svesni da one svakodnevne stvari koje uzimamo zdravo za gotovo i koje nikad ne bismo videli kao razlog za sreću zapravo čine nas život i bez njih je sve ostalo čemu se radujemo u ovom životu tako sumorno i pusto. Nikad niko neće reći da je srećan sto ima majku, sto ima oči, ruke, noge, jer to valjda tako treba da bude i to se podrazumeva već smatramo sebe nesrećnim zbog nebitnih stvari. Ljudi volite svoje roditelje dok su još tu, cenite sve ono na šta ne obraćate pažnju i što smatrate da tako mora biti i da se to podrazumeva, jer često nam život dokaže da tako ne mora biti, nemojte da žalite posle zbog nečeg što ste danas mogli da uradite. saosećam sa svima kojima se desila neka tragedija u životu i ne želim nikog da povredim samo sam morala ovo da napišem

nevena nevene ::Ella ::"Dzaba, mati je mati."

I nikada nije dovoljno stara i nikada nie vreme da bi ostali bez nje. Strašno je kad je izgubite, a još veći užas je kad kao dete ili u ranoj mladosti ostanete bez nje!

Moja je živa, hvala Bogu, mlada je još, ali ja ne stavljam primat majke nad ocem, ne razdvajam ih...s mamom imam prisniji odnos, ali otac je taj koji me šutke posmatra i koji će mi tek pogledom saopštiti šta misli....za razliku od mame kojo treba 1001 riječ da bi objasnila postojeće stanje.

Ovo mi je zbog onog spota, gdje oca baš potisnuše ....majku i oca ne treba razdvajati.