|
Kad odem
Kad odem,
kad me đavo isprati glavnim sokakom
i kad mesečina zaveje moj trag
nemoj tugovati jer jednom svakom
mali nemi slavuj doleti na prag.
Kad odem,
kad zamumla vetar zimske očenaše
i kad mrtvo lišće potera u kas
za kaznu prognaće i tamburaše
zbog pogrešne pesme u pogrešan čas.
Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati.
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu.
Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prođem al' proći ću.
Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveću
na svetog Jovana.
Ne čuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poći cu.
Kad odem,
kad u prozor staviš prvu hrizantemu
i kad popucaju divlji kesteni
ne pali uzalud fenjer na tremu
kad me otmu magle jedne jeseni.
Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati.
To nam samo gospod svira
jesenju sonatu.
Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prođem al' proći ću.
Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveću
na svetog Jovana.
Ne čuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poći cu.
Kad jednom odem...
...Svetlost na kraju tunela
licilo je na Sunce, izvor zivota
a samo je iluzija mojih
neispunjenih snova...
|
