|
Tiho, promuklim glasom mi govoriš
ali ja te ne mogu čuti.
Ne daju mi da ti priđem
i to me povređuje i ljuti.
Slama me jecaj
koji se ote iz grudi.
Vidim te, a davno nisam
i taj me osećaj čudi.
Znam da nije zbilja,
da sve samo je san.
Znam, iščeznuće lik tvoj
čim Sunce izađe van.
Ne mirim se s tim
da mog čuvara više nema.
Moj čuvar je uz mene,
samo prikrio se, drema.
Tvoja duša rasula se,
po svetu, vedra;
deo te duše, dobrote
stig'o je u moja nedra.
Zauvek će ostati da živi
u onima za koje nisi nestao...
...Zauvek, iako je tvoje srce
da kuca prestalo...
|
