offline
- DR
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Okt 2004
- Poruke: 5450
- Gde živiš: Beograd
|
Ivan Sekulović, Ekonomist magazin
Beograđani nisu osetili razliku. Vožnja autobusom na biodizel bila je ista kao i vožnja autobusom na “običan” dizel. Konfor, međutim, nije jedini razlog prednosti korišćenja biodizela u javnom gradskom prevozu. Oni gradski prevoznici u svetu koji su se odlučili za tu vrstu goriva, već su se i uverili da je to čistija i jeftinija opcija.
Pavlov: Da Vojvodina proizvede milion tona biodizela, sve bi prodala
I u Srbiji bi od iduće godine razni potrošači mogli lakše da biraju i nove vrste goriva. Povećanje potrošnje biodizela biće moguće jer je u julu potpisan ugovor o kreditu vrednom 10 miliona evra kojim Evropska banka za obnovu i razvoj učestvuje u finansiranju izgradnje postrojenja za proizvodnju biodizela u fabrici ulja u Šidu, čiji je vlasnik Viktorija grupa.
Zoran Mitrović, suvlasnik Viktorija grupe, izjavio je tada da će fabrika u Šidu obezbediti sopstvenu sirovinsku bazu za godišnju proizvodnju 100.000 tona biodizela, što će zadovoljiti tri odsto potreba za tim proizvodom na tržištu Srbije.
„Proizvodnja biodizela je najprofitabilniji posao na svetu, rame uz rame sa proizvodnjom kompjuterske tehnologije“, kaže Aleksandar Pavlov, osnivač i vlasnik preduzeća Ekomed, objašnjavajući razloge zašto je još pre nekoliko godina odlučio da se oproba u proizvodnji goriva od ulja i masnoća biljnog i životinjskog porekla.
Nema šale sa Briselom
Prema direktivi 2003/30, članice Evropske unije imaju obavezu da do 2010. godine najmanje 5,75 odsto energetskog bilansa čine biogoriva. U dokumentu se napominje da članice mogu dati prioritet promociji onih goriva koja pokazuju „veoma dobar“ balans troškova u odnosu na životnu sredinu, a takođe uzimaju u obzir prihvatljivost i sigurno snabdevanje. Koliko je Unija po pitanju primene biogoriva ozbiljna, pokazuje i to da je nedavno Evropska komisija uputila upozorenje Italiji i Grčkoj zbog nepoštovanja obaveza koje su te zemlje preuzele na sebe prihvatanjem ciljeva pomenute direktive.
Danas njegovo preduzeće ima postrojenje kapaciteta 50 hiljada tona biodizela godišnje, koje će uskoro početi da daje prve količine ovog goriva. Kupac je jedno austrijsko preduzeće. „Žalosno je što se niko kod nas, uključujući i nadležne, ne zanima za biodizel i uopšte biogoriva, koji su ‘najpopularnije’ stvari u svetu“, opominje Pavlov.
Za ovim energentima vlada velika potražnja u zemljama Evropske unije, jer postoji obaveza da svaka članica godišnje povećava supstituciju fosilnih goriva bio-gorivom. Cena nije problem, pošto se radi o proizvodima koji su uglavnom oslobođeni akciza, kako bi se povećalo njihovo korišćenje.
Pritom, motivacija nije samo očuvanje životne sredine i poštovanje obaveza koje je većina država sveta prihvatila ratifikacijom Kjoto protokola (što će i Srbija, kako se očekuje, uskoro učiniti), već i o racionalnom planiranju. Kao što je već dobro poznato, rezerve nafte se iscrpljuju i teško da će izdržati da služe čovečanstvu duže od stotinak godina. Zbog toga se svetska industrija, posebno automobilska, okreće upotrebi alternativnih goriva, poput vodonika, etanola ili biodizela.
Stručnjaci kompanije Dajmler-Krajsler predviđaju da bi do 2015. godine tržište bio-dizela moglo da zauzme 10 odsto tržišta dizela u Evropi, dok eksperti vlade SAD procenjuju da bi do 2030. godine bio-dizel i etanol mogli da istisnu između 25 i 50 odsto američkih goriva koja se dobijaju od nafte. Utoliko snažnije zvuče reči „vidovitog“ Henrija Forda, koji je još davne 1925. godine izgovorio reči: „U svakom deliću biljke koja može da fermentiše nalazi se gorivo“.
“Gladna” Italija
Za razliku od Evropske unije i ostalog razvijenog sveta, u Srbiji se malo pažnje za sada posvećuje temi razvoja industrije biogoriva. Zbog toga je promotivna upotreba biodizela u autobusima Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd, koja je otpočela pre nekoliko meseci, izazvala dosta pažnje.
Prema rečima Veroslava Jankovića, direktora razvoja Victoria Group, preduzeća koje je i obezbedilo prve količine ekološkog goriva u našoj zemlji, nije se radilo samo o uspelom marketinškom triku. „GSP je predvideo korišćenje određenog procenta biodizela u motorima svojih vozila i mi ćemo sigurno učestvovati na predstojećem tenderu za nabavku tog goriva“.
I Victoria Group kao svoje glavno tržište vidi zemlje u okruženju, poput Slovenije i Hrvatske. „Ove zemlje su daleko od kvote korišćenja od 2,75 odsto goriva iz obnovljivih izvora, koliko treba da ostvare u sledećoj godini“, kaže Janković.
Da je potražnja za ovim gorivom velika, potvrđuje i Aleksandar Pavlov: „Da Vojvodina proizvede milion tona biodizela sve bi prodala“. On iznosi podatak da Italiji za ovu godinu nedostaje čak 400 hiljada tona biodizela. Zbog toga ne čudi da su se italijanski biznismeni koji posluju u Srbiji interesovali za njegovo postrojenje.
Najveći svetski proizvođači biodizela
zemlja u mil. litara procenat svetske proizvodnje sirovina
Nemačka 1.310 50 repica, suncokret
Francuska 440 17 repica
Italija 400 15 repica, suncokret
SAD 95 4 soja
Danska 88 3 repica
*Izvor Furman Timofej et al
„Zovu me i na Filipine, u Ukrajinu i mnoge druge zemlje. Zanima ih transfer tehnologije, jer smo mi zaista mnogo naučili jer smo počeli od nule i izgradili fabriku svojim rukama“, kaže Pavlov. Prema njegovim rečima, izgradnja postrojenja poput njegovog nije komplikovana i može biti završena za dva-tri meseca.
Kada je to već tako, postavlja se pitanje zbog čega se ljudima zainteresovanim za proizvodnju ovog „goriva budućnosti“ ne omoguće bolji uslovi za poslovanje, zasnovani na ozbiljnoj i dugoročnoj strategiji države u ovoj oblasti? Biodizel bi kod nas bio jeftiniji desetak odsto od običnog dizela, ali uz ispunjenje određenih preduslova. Tu se, pre svega, misli na oslobođenje od akciza i primenu PDV-a od, recimo, osam umesto 18 odsto.
Pored toga, regulativa treba da ide u korak sa onom u okruženju i Evropskoj uniji i podsticajno deluje na razvoj svesti o potrebi korišćenja energije iz obnovljivih izvora. Srbija, doduše, ide ka takvim rešenjima, ali nije „odradila“ sve što je trebalo, kažu naši sagovornici.
U maju je u Službenom listu objavljena Uredba o prometu biodizela (sa oznakom B100) koja, između ostalog, uređuje i način obeležavanja pumpi koje prodaju ovu vrstu goriva. „Bilo bi dobro da Srbija ubrza donošenje odgovarajuće regulative i usvoji rešenja koja predviđa direktiva EU 2003/30, kako bismo bili ispred drugih u okruženju“, kaže Veroslav Janković. Usvajanje rešenja pomenutog dokumenta predviđeno je i članom 20. Ugovora o energetskoj zajednici, koji je naša zemlja prošle godine potpisala, a nedavno ratifikovala.
ostatak- http://www.b92.net/srbija2020/info.php?nav_id=208444&yyyy=2006&mm=08
|
