Poremecaji licnosti

• 4Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Neprimetna, Hibrid98Files, ThePhilosopher
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O POREMEĆAJIMA LIČNOSTI





ŠTA SU POREMEĆAJI LIČNOSTI?



Poremećaji ličnosti uzrokuju dugotrajne obrasce unutrašnjeg doživljavanja i ponašanja koji odstupaju od očekivanja društva u celini, koji su prožimajući, kruti i stabilni tokom vremena i koji vode nelagodnosti ili lošijem funkcionisanju.



Ličnost se danas sagledava kao kompleksan obrazac duboko usađenih psiholoških karakteristika koje su najvećim delom nesvesne, teško promenljive i koje se automatski ispoljavaju u gotovo svakoj oblasti funkcionisanja?. Lične karakteristike ili osobine se ispoljavaju na kontinuumu socijalnog funkcionisanja. Poremećaji ličnosti odražavaju osobine ličnosti koje se neadekvatno koriste i koje postaju maladaptivne. Do određene mere ova klasifikacija je proizvoljna.



Neka odstupanja mogu biti sasvim blaga, uz veoma mali uticaj na život osobe, kod kuće ili na poslu; druga mogu prouzrokovati velike posledice kako u porodici, tako i u društvu. Specifične situacije ili događaji predstavljaju okidač za ponašanja karakteristična za poremećaje ličnosti. Uopšte uzev, osobe sa poremećajem ličnosti imaju poteškoće u slaganju sa drugim ljudima i mogu biti razdražljive, zahtevne, neprijateljski nastrojene, plašljive ili manipulativne.





SIMPTOMI POREMEĆAJA LIČNOSTI



ˇ Poteškoće u slaganju sa drugim ljudima. Mogu biti razdražljivi, zahtevni, neprijateljski nastrojeni, plašljivi ili manipulativni.

ˇ Obrasci ponašanja značajno odstupaju od društvenih očekivanja i ostaju postojani tokom vremena.

ˇ Poremećaj zahvata mišljenje, emocije, međuljudske odnose i kontrolu impulsa.

ˇ Obrazac je nefleksibilan i javlja se u širokom spektru situacija.

ˇ Obrazac je stabilan ili dugotrajan, sa početkom u detinjstvu ili adolescenciji.



Poremećaji ličnosti postoje u različitim oblicima. Klasifikacija poremećaja ličnosti je proizvoljna (didaktička). Svaka osoba je, međutim, jedinstvena i može ispoljavati mešavine obrazaca.





UZROCI POREMEĆAJA LIČNOSTI



Poremećaji ličnosti, najverovatnije, proističu iz kompleksne interakcije ranih životnih iskustava, genetskih i sredinskih faktora. U principu, genetski faktori doprinose biološkim osnovama moždanog funkcionisanja i osnovnoj strukturi ličnosti. Ova struktura onda utiče na to kako će individua odgovarati na životna iskustva i društveno okruženje. Tokom vremena, svaka osoba razvija specifične obrasce ili načine doživljavanja sopstvenog sveta, kao i osećanja, mišljenja, prevazilaženja i ponašanja.

Iako se do današnjeg dana malo zna o mogućim biološkim korelatima poremećaja ličnosti, osobe sa poremećajem ličnosti mogu imati poremećenu regulaciju moždanih kola koja kontrolišu emocije. Ova poteškoća, u kombinaciji sa psihološkim i socijalnim faktorima kao što su zlostavljanje, zanemarivanje ili odvajanje, čini da osoba bude pod većim rizikom od razvijanja poremećaja ličnosti. Snažna privrženost unutar porodice ili mreže podrške ljudi van porodice, u školi i u zajednici, pomažu individui da razvije snažan osećaj samopoštovanja i snažne mehanizme odbrane. Prilike za lični razvoj i za razvijanje jedinstvenih sposobnosti mogu ojačati predstavu osobe o sebi samoj. Ovako podržavajuća okolina može pružiti izvesnu zaštitu od razvijanja poremećaja ličnosti.

Za biološki predisponirane osobe glavni razvojni izazovi koji su sastavni deo adolescencije i ranog odraslog perioda – odvajanje od porodice, identitet i nezavisnost – mogu biti faktori koji dovode do pojave poremećaja ličnosti. Ovo može objasniti zašto poremećaji ličnosti obično i počinju u tim godinama.





VRSTE POREMEĆAJA LIČNOSTI



Granični poremećaj ličnosti: nestabilnost međuljudskih odnosa, identiteta i afekta, kao i naznačena impulsivnost.

Antisocijalni poremećaj ličnosti: Zanemarivanje ili kršenje prava drugih ljudi.

Histrionični poremećaj ličnosti: prekomerna emocionalnost i traženje pažnje.

Narcistički poremćaj ličnosti: grandioznost, potreba za divljenjem i nedostatak empatije.

Izbegavajući poremećaj ličnosti: socijalna inhibicija, osećanje neadekvatnosti i preosetljivost na negativno ocenjivanje.

Zavisni poremćaj ličnosti: podređeno i zavisno ponašanje povezano sa prekomernom potrebom da o osobi neko brine.

Shizoidni poremećaj ličnosti: otuđenost od socijalnih relacija i ograničen raspon emocionalnog ispoljavanja.

Paranoidni poremećaj ličnosti: nepoverenje i sumnjičavost, pri čemu se motivi drugih ljudi tumače kao zloćudni.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti: preokupiranost urednošću, perfekcionizmom i kontrolom.

Shizotipalni poremećaj ličnosti: akutna nelagodnost u bliskim međuljudskim odnosima, kognitivne ili perceptivne distorzije i ekscentričnosti u ponašanju.





KOLIKO SU ČESTI POREMEĆAJI LIČNOSTI?



Procene prevalencije dijagnoze bilo kog poremećaja ličnosti u SAD (na primer) kreću se od 6 do 9%, zavisno od kriterijuma koji je korišćen za definisanje. Epidemiološke studije najčešće ocenjuju i izveštavaju o antisocijalnom poremećaju ličnosti. Istraživanjem sprovedenim u Ontariju 1991. godine, procenjeno je da je jednogodišnja stopa prevalencije antisocijalnog poremećaja ličnosti u opštoj populaciji bila 1,7%. Prema Edmontonskoj studiji iz 80-ih godina, 1,8% populacije imalo je antisocijalni poremćaj ličnosti tokom šestomesečnog perioda pre istraživanja, dok je 3,7% imalo antisocijalni poremećaj ličnosti u nekom trenutku svog života. Procene prevalencije ostalih poremećaja ličnosti kreću se od 1 do 10% populacije.





KOJI SU EFEKTI I POSLEDICE POREMEĆAJA LIČNOSTI?



Iako se poremećaji ličnosti obično javljaju u adolescenciji ili ranom odraslom dobu, mogu postati evidentni i u srednjem životnom dobu. Do određenog nivoa, vreme javljanja zavisi od vrste poremećaja ličnosti i situacije ili događaja koji okružuju pojedinca. Na primer, granični poremećaj ličnosti se najčešće javlja u adolescenciji i ranom odraslom dobu a postaje manje upadljiv do srednjeg životnog doba. Sa druge strane, narcistički poremećaj ličnosti može ostati neotkriven do srednjeg životnog doba, kada osoba počinje da razvija "osećaj za ono što je propustila u životu" ili se suočava sa ličnim ograničenjima.



S obzirom na to da se poremećaji ličnosti razvijaju u periodu adolescencije ili ranog odraslog doba, oni se javljaju u vreme kada većina ljudi razvija veštine odraslih, uspostavlja zrele međuljudske odnose, stiče obrazovanje, stvara karijeru i kad se uopšte "stabilizuje" u svom životu. Neprilagođeno ponašanje tokom ovog životnog stadijuma ima implikacije koje se protežu na čitav život. Poremećaje ličnosti često prate zloupotreba alkohola, psihoaktivnih supstanci, seksualna disfunkcija, generalizovani anksiozni poremećaj, bipolarni afektivni poremećaj, opsesivno–kompulsivni poremećaj, depresivni poremećaj, poremećaj ishrane i suicidalne misli ili pokušaji. Čak do jedne polovine zatvorenika ima antisocijalni poremećaj ličnosti, jer njegove pridružene bihejvioralne karakteristike (zloupotreba psihoaktivnih supstanci, nasilje, skitanje) vode do kriminalnog ponašanja. Ostale društvene posledice poremećaja ličnosti uključuju:



- nasilje u braku

- zlostavljanje dece

- slabo radno postignuće

- samoubistvo

- kockanje



Poremećaji ličnosti imaju veliki uticaj na osobe koje su bliske obolelom. Kruti obrasci ponašanja obolele osobe otežavaju njihovo prilagođavanje na različite situacije. Kao posledica, drugi ljudi se prilagođavaju njima. Ovo stvara veliku napetost u svim međuljudskim odnosima, u porodici, među bliskim prijateljima, na radnom mestu. U isto vreme, kada se drugi ljudi ne prilagođavaju, osoba sa poremećajem ličnosti može postati ljuta, frustrirana, depresivna ili povučena. Ovim se uspostavlja začarani krug interakcija koji uzrokuje da obolele osobe istrajavaju u maladaptivnim obrascima ponašanja dok se njihovim potrebama ne izađe u susret.





STIGMA POVEZANA SA POREMEĆAJIMA LIČNOSTI



S obzirom na to da ponašanja koja se javljaju u nekim poremćajima ličnosti ostaju bliska onome što se smatra ?normalnim?, drugi često smatraju da oboleli lako može izmeniti svoje ponašanje i rešiti interepersonalni problem. A kada takva ponašanja duže potraju, drugi to mogu protumačiti nedostatkom volje za promenom. Fiksna priroda ovog poremećaja je nešto što drugi ljudi ne razumeju najbolje.





LEČENJE POREMEĆAJA LIČNOSTI



Poremećaji ličnosti su teški za lečenje zbog poricanja da problem postoji i zbog pesimizma zdravstvenih radnika usled izostanka uspeha tokom prethodnih pokušaja. Intenzivna individualna i grupna psihoterapija, kombinovana sa antidepresivima i stabilizatorima raspoloženja, može biti, u najmanju ruku, delimično efikasna kod nekih ljudi. Teškoće se javljaju kako zbog upornosti simptoma, tako i zbog negativnog uticaja koji ovi simptomi imaju na terapijski odnos.

Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti češće bivaju hospitalizovane, češće su na psihoterapiji vanbolnički i češće posećuju urgentna odeljenja nego one sa drugim poremećajima ličnosti.

www.cpe.org.rs/o_por_licnosti.htm

• 1Ovo se svidja korisniku: Hibrid98Files
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što napraviti kad imaš dijete 17,5 godina i koje se ponaša agresivno kad nešto nije onako kako si je ona zamislila i tada nastaje razbijanje ,lupanje po svemu do čega se dođe,a ti ne možeš ništa napraviti a za pola sata joj je užasno žao,kune se da neće nikad više biti takva,zna da nije u redu njeno ponašanje a za pola sata može se desiti isto

• 1Ovo se svidja korisniku: Hibrid98Files
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

emanresu ::Što napraviti kad imaš dijete 17,5 godina i koje se ponaša agresivno kad nešto nije onako kako si je ona zamislila i tada nastaje razbijanje ,lupanje po svemu do čega se dođe,a ti ne možeš ništa napraviti a za pola sata joj je užasno žao,kune se da neće nikad više biti takva,zna da nije u redu njeno ponašanje a za pola sata može se desiti isto

Pozdrav.

Jedna rec:
Hiperaktivnost.

S druge strane, ipak je ona tinejdzer, najtezi, tacnije, najnezgodniji period.
Trebalo bi to vremenom da prodje.


Ako se vas dve slozite, i ako imate para za takve stvari, mozete svakako probati da odete kod psihologa/psihijatra. [ Psihijatar je lekar, osoba koja je prvo završila Medicinski fakultet, a zatim i specijalizaciju iz psihijatrije, nauke koja se bavi duševnim bolestima i njihovim lečenjem. Psihijatar radi na klinici i leči medikamentima i psihoterapijom. Za razliku od psihologa, psihijatar pacijentu može da prepiše lekove. Dok:
Psiholog je završio studije psihologije, nauke koja sagledava ljudsko ponašanje i psihu široko i bavi se različitim aspektima psihičkog života kao, na primer, kakve stavove imamo, kako pamtimo, šta utiče na naše ponašanje i osobine... Samo jedan njen segment, klinička psihologija, bavi se izučavanjem i lečenjem psihičkih oboljenja i pružanjem psihološke pomoći. Psiholog može da radi u školi, firmi, na institutu i u bolnici. ]
Mozda ce on moci da pomogne nesto vise, ovako preko interneta ne mogu nista, ne vredi ovako.
Mi mozemo samo neke savete dati.

• 1Ovo se svidja korisniku: Hibrid98Files
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne znam da li se radi o nekoj psihičkoj bolesti,ona jednostavno ne može da suzbije svoj bijes,ja sam to prepisivala pubertetu ali je to uzelo šire razmjere,to se događa i kod najmanje sitnice,ona poludi,razbije ili udari u nešto što joj je najbliže a kasnije joj je žao,traži oprost,boji se da nije u pitanju neka bolest,moli me za pomoć i ne želi biti takva...

• 6Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, Einmana, mcrule, Hibrid98Files, ThePhilosopher, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Očigledno je potrebna stručna pomoć. Dobra stvar je i to što Vaša ćerka shvata da problem postoji i da je spremna da ga uz Vašu pomoć reši.
Dakle, ne odlažite već posetite stručnjaka.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Hibrid98Files, mcrule, Neprimetna, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala vam na odgovorima,ja sam to namjeravala i napraviti,ali sam mislila da će samo od sebe proći,ali vidim da je jedini izlaz potražiti pomoć stručnjaka.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dusan, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

emanresu ::Što napraviti kad imaš dijete 17,5 godina i koje se ponaša agresivno kad nešto nije onako kako si je ona zamislila i tada nastaje razbijanje ,lupanje po svemu do čega se dođe,a ti ne možeš ništa napraviti a za pola sata joj je užasno žao,kune se da neće nikad više biti takva,zna da nije u redu njeno ponašanje a za pola sata može se desiti isto

Prvo sam se zapitala zbog čega ste ovo napisali u temi o poremećajima ličnosti.
Možda je dete potpuno normalno i možda je akumulirala nezadovoljstvo, razočarenje, bes, tugu...
Potreban joj je neko ko će je razumeti, neko ko će joj omogućiti da bezbedno i nekažnjeno pokaže i ispolji svoja osećanja.

Njeno ispoljavanje, možda, nije prihvatljivo okolini, ali je činjenica da je njeno ponašanje posledica.

Svakako je nešto izazvalo taj bes u njoj, zar ne ?!

Predlog:

1. Nemojte etiketirati sopstveno dete
2. Nemojte joj nabacivati osećanje krivice
3. Omogućite joj da nesmetano pokaže sopstvena osećanja, a imajući u vidu da su ta osećanja okrenuta ka Vama, najbolje će biti da se obrati dobronamernom, muškom, sigurnom čoveku (bilo da je terapeut ili ne... važno da bude dobronameran.)

• 3Ovo se svidja korisnicima: Dusan, mcrule, ThePhilosopher
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

emanresu ::Što napraviti kad imaš dijete 17,5 godina i koje se ponaša agresivno kad nešto nije onako kako si je ona zamislila i tada nastaje razbijanje ,lupanje po svemu do čega se dođe,a ti ne možeš ništa napraviti a za pola sata joj je užasno žao,kune se da neće nikad više biti takva,zna da nije u redu njeno ponašanje a za pola sata može se desiti isto

Vrlo je šturo opisano ponasanje vase cerke,pa ne moze se zapravo ni doneti neki pravi sud o situaciji,no jedno je sigurno.Morata resavati stavku po stavku.Ne voditi je odmah kod psihologa/psihijatra.Prvo vi trebate sa njom razgovarati ,jedan duzi period.Ne znam kakav odnos imate vas dve,i koliko ste otvorene jedna prema drugoj,no moj savet vam je da VI prvo pokusate dopreti do nje.Saznajte dubinu njenih problema,fustracija.Saznajte sta je muci i koliko dugo.Uzmite u obzir turbolentni period,kao kod svakog sedamnaestogodisnjaka.Dakle ,skoncentrisite se na nju,posmatrajte je i dok je mirna i dok je u fazi besa.Razgovarajte svaki dan sa njom,sta oseca,i kada je mirna i kada je ljuta.Razgovarajte.
Tek nakon odredjenog vremena,videcete i sami,da li je potrebna i strucna pomoc.Ali prvo vi budite ta pomoc.

• 3Ovo se svidja korisnicima: mpman, mcrule, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poremećaji ličnosti su mi jedna od najzanimljivijih kategorija psihičkih poremećaja.

Da li znate nekog ko je uspeo psihoterapijom značajno da poboljša poremećaj ličnosti? Ja sam tek završila prvu godinu edukacije psihoterapije, i stalno nam pune glavu time koliko je to teška kategorija problema jer se odnosi na skoro sve aspekte funkcionisanja, i da zahteva baš dosta rada da bi se napravio pomak.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja znam za primere koji su se oslobodili OCD-a kao i tourette syndroma.

Neki potpuno, dok su neki pokazali veliki napredak, ali nisu skroz izleceni.