Par crtica o UNIX-u i Unix-olikim operativnim sistemima

• 7Ovo se svidja korisnicima: Tanatos, Rogi, SSpin, diarno, mcrule, Taxista, E.L.I.T.E.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Definicija Juniks operativnog sistema

Wikipedia ::Историјски, јуникс (енгл. Unix, UNIX) је оперативни систем развијен 1960-их и 1970-их у AT&T Беловим лабораторијама од стране групе програмера међу којима су се налазили Кен Томпсон, Денис Ричи и Даглас Мекилрој. Овај систем се од свог настанка разгранао у мноштво система разних произвођача. Тренутни власник заштитног знака „јуникс“ је Отворена група. Само системи који потпуно задовољавају критеријуме Јединствене спецификације јуникса носе назив „јуникс“.

Другим речима, јуникс је скуп спецификација које један оперативни систем треба да има да би носио назив јуникс. Дефиницију тих спецификација држи Отворена група.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Istorijska podela Juniks operativnih sistema

Sistemi pre COSE (Common Open Software Environment) inicijative

AT&T Research Unix i derivati
BSD (Berkley Software Distribution) Juniks i derivati
OSF/1 (Open Software Foundation) Juniks i derivati

Common Open Software Environment incijativa i Single Unix Specifikacija

Zajedničko Otvoreno Softversko Okruženje ili COSE je bila incijativa nekoliko glavnih igrača u svetu Juniksa u cilju standardizacije Juniksa. Pre ove incijative u svetu Juniksa je vladao rat između dve suprostavljene strane koji je kulminirao u stvaranju dve različite incijative za standardizaciju Juniksa: OSF i Unix International. COSE incijativa je dovela do spajanja ove dve incijative, a zatim do spajanja sa trećom incijativom koja je nastala u Evropi: X/Open. Novi konzorcijum je nazvan Open Group. Open Group je doneo novi jedinstveni Juniks standard pod nazivom: Jedinstvena Juniks Specifikacija (ili ti Single Unix specifikacija - SUS).

Podela Juniksolikih operativnih sistema otvorenog koda

Juniks derivati otvorenog koda

Zasnovani na Juniks kodu, mada moderni derivati danas ne sadrže originalni Juniks kod ili sadrže delove Juniks koda u javnom domenu.

386BSD (zasnovan na BSD NET/2)
FreeBSD (zasnovan na 386BSD-u)
NetBSD (zasnovan na 386BSD-u)
OpenBSD (zasnovan na NetBSD-u)
DragonFly BSD (zasnovan na FreeBSD-u)
Darwin (zasnovan na NextStep-u)
OpenSolaris (zasnovan na AT&T System V R4)
Illumos (zasnovan na OpenSolaris-u)
i drugi

Juniks klonovi otvorenog koda

Sistemi koji nisu zasnovani na Juniks kodu, ali funkcionalno repliciraju Juniks, uključujući API-je i interfejs.

Linux
Minix
GNU/Hurd
i drugi

Mišljenje Denisa Ričija

Wikipedija citira Denisa Ričija pozivajući se na sledeći intervju:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Wikipedia ::Denis Riči, jedan od tvoraca Juniksa je izrazio mišljenje da su Juniksoliki operativni sistemi poput Linuksa de facto Juniks sistemi.

Rejmond-Lengli podela Juniks operativnih sistema

Erik S. Rejmond i Rob Lengli su predloži sledeću podelu Juniks sistema:

Genetički Juniks

Sistemi koji vode poreklo iz AT&T Juniks koda, uključujući BSD sisteme.

Juniks sa trgovačkim imenom

Ti sistemi su sertifikovani u skladu sa Single Unix specifikacijom i dozvoljeno im je da koriste ime "Juniks".

Funkcionalni Juniks

Bilo koji sistemi koji se ponašaju na način koji je konzistentan sa Juniks specifikacijom. Ovo može označavati sisteme poput Linuksa ili Miniksa koji se ponašaju slično kao Juniks sistem ali nemaju genetičku ili trademark konekciju sa AT&T kodom. Najveći broj free ili open source implementacija spada u ovu grupu. Čak i ako su neki od njih genetički Juniksi, a drugi imaju visok stepen kompatibilnost sa Single Unix specifikacijom, visoka cena sertifikacije (hiljade dolara) se najčešće ne smatra opravdanom.

Slojevi kompatibilnosti

Neki ne Juniks operativni sistemi dolaze sa ili imaju dostupne 3rd party slojeve kompatibilnosti sa Juniksom, uključujući:

IBM z/OS
DEC VMS/OpenVMS
Microsoft Windows (POSIX sloj kompatibilnosti, Cygwin, Interix itd)
IBM OS/2 (EMX)
Atari TOS (MiNT)
i drugi

Reference

http://sr.wikipedia.org/wiki/Unix
http://en.wikipedia.org/wiki/Unix
http://en.wikipedia.org/wiki/Unix-like
http://en.wikipedia.org/wiki/Open_Software_Foundation
http://en.wikipedia.org/wiki/X/Open
http://en.wikipedia.org/wiki/Common_Open_Software_Environment
http://en.wikipedia.org/wiki/The_Open_Group
http://en.wikipedia.org/wiki/Berkeley_Software_Distribution
http://en.wikipedia.org/wiki/OSF/1
http://en.wikipedia.org/wiki/386BSD
http://en.wikipedia.org/wiki/NetBSD
http://en.wikipedia.org/wiki/FreeBSD
http://en.wikipedia.org/wiki/NEXTSTEP
http://en.wikipedia.org/wiki/GNU

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zbog čega je izostavljena grana iz koje je nastao Mac OS X?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa nije, imas gore Darwin.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bobby ::Pa nije, imas gore Darwin.

Jeste. Moj previd.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cekajte, meni sada tu nesto nije jasno. Darwin je zasnovan na NextStep-u, koji je opet u osnovi Mach kernel, koji nije Unix. Mach kernel je napisan od nule i zamisao je bila da zameni BSD kernel. U samoj koncepciji ima nekih slicnosti sa Unix-om, ali i dosta toga razlicitog, cak ima mnogo vise razlicitosti nego slicnosti ( ovde ne govorim o samom kodu, on nema veze jedan sa drugim ). Koristi on nesto malo BSD-a i to je to, ali u osnovi je kao sto rekoh Mach. To malo BSD-a je jedina veza sa Unix-om, jel to dovoljno da se vodi pod Unix? Cak i sam kernel Apple naziva XNU ( X is Not Unix ).

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, E.L.I.T.E.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 18 Okt 2010 20:57

Pa i GNU je skraćenica od GNU is not Unix. Ta vrsta akronima je vrlo popularna u Unix svetu. Novije MacOS X verzije imaju Unix 03 sertifikat, ali nije to jedini razlog zašto se i Darwin naziva Uniksom.

Naime, XNU je hibridni kernel koji kombinuje Mach sa komponentama 4.3 BSD kernela i driver kit-om (kasnije IO-kit). S te strane si verovatno u pravu da sam trebao da napišem zasnovan na BSD-u i NextStep-u.

Mach je vrlo bazični mikrokernel. Njegove jedine funkcije su upravljanje memorijom, procesima i bazičnom konzolnom I/O kontrolom. Sve ostalo se nalazi u BSD delu (osnovna funkcionalnost sistema). Ako hoćeš ispravno, XNU je BSD kernel implementiran na Machu sa dodatkom I/O kit-a za jednostavni razvoj drajvera.

Dopuna: 18 Okt 2010 21:09

Izgleda da je i NextStep koristio sličan sistem:

Citat:Carnegie Mellon managed to port BSD (a version of Unix developed at UC Berkeley in conjunction with Bell Labs in the 1970s) to Mach, where each part of the system functioned as a server. This structure lent itself well to an object oriented operating system, and Jobs was enthusiastic about the proposition.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 18 Okt 2010 23:48

Prolistao sam još malo Wikipediju. Mislim da bi trebalo dodati još koju informaciju o samom Mach-u:

Citat:Mach was initially hosted as additional code written directly into the existing 4.2BSD kernel, allowing the team to work on the system long before it was complete. Work started with the already functional Accent IPC/port system, and moved on to the other key portions of the OS, tasks and threads and virtual memory. As portions were completed various parts of the BSD system were re-written to call into Mach, and a change to 4.3BSD was also made during this process.

Citat:Mach received a major boost in visibility when the Open Software Foundation (OSF) announced they would be hosting future versions of OSF/1 on Mach 2.5, and were investigating Mach 3 as well. Mach 2.5 was also selected for the NeXTSTEP system and a number of commercial multiprocessor vendors.

Citat:Mach was originally intended to be a replacement for classical UNIX, and for this reason contained many UNIX-like ideas. For instance, Mach used a permissioning and security system patterned on UNIX's file system. Since the kernel was privileged (running in kernel-space) over other OS servers and software, it was possible for malfunctioning or malicious programs to send it commands that would cause damage to the system, and for this reason the kernel checked every message for validity. Additionally most of the operating system functionality was to be located in user-space programs, so this meant there needed to be some way for the kernel to grant these programs additional privileges, to operate on hardware for instance.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]