|
Sorelag ::Ovo je veoma zanimljiva tema. Kao što reče Klark, oba saznanja su zastrašujuća - da smo sami, kao i da nismo sami u svemiru.
Upravo tako. Tesko je zamisliti jedan dogadjaj u kojem bi akteri bili oni kojima zivot nije potekao sa Zemlje.
Otkrice vanzemljskog zivota ( ma kakav on bio ) bi definitivno bilo jedno od najvecih ( ako ne i najvece ) otkrice koje je covek dosegao. Jedino sta bi se moglo meriti sa tim je bilo otkrice vatre i tocka. Ono sto je Kopernik doneo sa svojom teorijom bi bila decija igracka u odnosu ovo.
Uticaj jednog takvog saznanja bi bio nemerljiv i tesko saglediv. Jednostavno da ne bi postojala sfera ljudskog zivljenja koja ne bi bila pod nepojmljivim uticajem. Od tehnickih nauka i tehnike same kao takve, prirodnih nauka, pa preko filozofskih i socio nauka. Prvo sto bi se naslo na udaru bi bila vera, jer bi to poljuljao sve religije iz temelja. Srusilo sve dogme, na kojima one pocivaju.
Dalje, stanje duha kod samih ljudi bi se znacajno promenilo. Saznanje da nisi sam i da vise nisi mozda superioran bi mnogo toga promenilo. Osecanja bi bila podeljena, verovatno bi bilo i panike, ravnodusnoti pa i odusevljenja. To je tema na koju bi se moglo pricati decenijama  .
Za sadasnju sliku koju mi imao prema ovom pitanju, je znatno kriv i Holivud. Ne mastovitos i ne prihvatanje naucnih cinjenica, a sve zarad sto vece spektakularnosti filmova, imamo danas uvrezene stavove da ce "oni" ovde da dodju da nam uzmu resurse i kojesta sta jos. Kao da je Zemlja jedina u svemiru. Samo jedna "tackica" u nekom zvedanom "oblaku" ( primordijanom porodilistu zvezda ) ima vise materijala nego sto ceo nas sistem ima. Ali ... To nije interesantno za gledati, jelte  ...
S obzirom na velicinu svemira tesko je zamisliti da vanzemaljaca nema, ali opet i to nije nemoguce. Stanislav Lem je jednom prilikom rekao, na pitanje da li je zivot dosao iz svemira, da mozda postoji mogucnost da smo Mi ta ancient rasa, da smo mozda mi ti prvi, koji seme zivota treba da raspu svemirom. Sto je jedna isto tako zastrasujuca pomisao.
Sorelag ::Ali šta ako je udaljenost između nas i "njih" toliko velika da zapravo ne možemo da se sretnemo u vremenu i prostoru?
Bas tako, da ne znam kako napradan zivot postoji, ali na suprotnoj strani nase galaksije, to je prakticno isto kao i da ga nema. Zbog udaljenosti komunikacija je nemoguca, bas kao i kontakt . Sto je po meni porazavajuce totalno. Ima zivota, ali nema sanse ga ces ga ikakada biti svestan. Ne zelim ni da pricam o tome sta se desava u drugim galaksijama, jer to za nas nije dokucivo, pa ni teorijski, da ne pricam prakticno.
Do najblizih zvezda koje imaju kakav-takav sistem ima na desetine svetlosnih godina, tako da prakticno prvi signali koje smo poslali do njih jos nisu ni dosli .
Ovo slucajno "zracenje" je dobra stvar jer zasipamo svemir radijacijom i govorimo tacno gde smo, odajemo nase prisustvo. Ono sto moze da bude problem jeste ukidanje analognih sistema komunikacija ( vrlo brzo ce se preci na digitalne ), tako da ce ovo "sijanje" u tretnutku prestati. Zamislite sada neku tamo civilizaciju koja prati te signale jedno vreme i najdnom oni prestanu?! Prvo sto je logicno da se pretpostavi da je neka civiliacija bila i da je vise nema. Cisto sumnjam da bi neko mogao da pretpostavi da se civilizacija advanced-ovala na sledeci nivo. Mada to zavisi malo i od onih koji te signale prate, odnosno koliko su oni napredni.
Meni smeta dosta prikazivanje vanzemaljaca kao hominida. To je smesno. Pa cak i kod nas, na samoj planeti, postoji disperzitet u okviru iste vrste, a zamislite totalno drugacije uslove kakavi bi se sve oblici mogli razviti ( pa da je i isto seme posadjeno ).
Ne znam, kao sto rekoh, mnogo tema za razmisljanje, ali inspirativih tema  ...
|
