offline
- Pridružio: 05 Maj 2005
- Poruke: 290
|
WINDOWS
Šta je Windows XP
Windows XP je relativno mlad operativni sistem koji je nastao kao logičan nastavak Windows 2000 i
Windows Me izdanja. Ova platforma je prvi put predstavljena javnosti u junu mesecu 2001. godine i
pojavila se u dva osnovna izdanja: Windows XP home edition i Windows XP profesional. Ovaj prvi je
namenjen korisnicima koji imaju skromnije zahteve, ili kako samo ime kaže za kućnu upotrebu, dok je
verzija profesional najjači Majkrosoftov operativni sistem koji u sebi objedinjuje mnogo aplikacija i
korisnih (kao i beskorisnih) novih servisa.
Operativni sistemi, ukratko, imaju zadatak da budu posrednik između korisnika i hardvera, a za to
vreme da dele sistemske resurse tako da omoguće.
maksimalnu efikasnost. Windows XP je kao i njegovi prethodnici preuzeo sve osnovne funkcije
operativnog sistema kao što su upravljanje procesima, upravljanje memorijom, upravljanje uređajima
vezanim za računar i upravljanje podacima.
Da bi se uopšte upustili u pustolovinu zvanu instaliranje Windows XP okruženja na svoj računar,
morali bi ste da znate da to neće biti izvodljivo (ili bar lepo za videti) ako nemate bar pentium III
računar sa minimum 128MB ram memorije (mada se preporučuje 256 MB). Ovi podaci se bitno
razlikuju za njegove prethodnike (osim za neke jače verzije Windowsa 2000), i mora se priznati da za
tako nešto postoje debeli razlozi koje ćete videti u daljem tekstu.
I pored svega što je rečeno, ovo je operativni sistem koji pruža revolucionarno nove načine za
upravljanje samim sistemom, za koji će se zadržati i u novijim verzijama, tako da što ih pre vidite,
imaćete više vremena da ih naučite.
HARDWARE
Računar je mašina koja je sposobna da, u relativno kratkom vremenu, obradi veliki broj operacija
onoliko puta koliko to zahteva korisnik - pogramer.
U svom dosadašnjem razvoju, računari su prošli kroz četiri generacije, a uveliko se govori i o petoj.
Računari prve generacije nastali su otkrićem elektronske cevi. Oni su bili velikih dimenzija,
ponekad čitave sale, a obavljali su veoma mali broj operacija. Pojavu računara druge generacije
uslovilo je otkriće poluprovodničkih elemenata (silicijuma i germanijuma). Uvođenje ovih
elemenata odrazilo se na dimenzije računara, brzinu rada, broj mogućih operacija, kao i na
potrošnju električne energije računara, koja je smanjena. Pronalazak načina i tehnika integracije
velikog broja elemenata u jedan mali čip uslovio je razvoj računara treće generacije. Ovi računari
su malih dimenzija i male potrošnje, a broj operacija koji se može izvršiti je veći od računara ranijih
generacija. Računare četvrte generacije, za razliku od računara prethodne tri generacije nije
uslovilo neko naučno otkriće, već dalji razvoj tehnike integracije, kao i potreba za standardizacijom
izgleda i veličine delova računarske opreme. Računare pete generacije trebalo bi da uslovi
pronalaženje bio-čipa pri čemu bi ovi računari raspolagali veštačkom inteligencijom i velikim
bazama znanja.
OSNOVNI DELOVI RAČUNARA
Procesor (CPU) je mozak sistema tj. računara i upravlja izračunavanjima koja pokreću programe.
On najviše utiče na brzinu računara. Brzina njegovog rada meri se u MIPS (million instructions per
second) i MFLOPS (million floating point operations per second). MIPS je broj mašinskih
instrukcija koje procesor može da izvrši u jednoj sekundi. MFLOPS je broj operacija sa pokretnim
zarezom koje procesor izvršava u jednoj sekundi. Inače jačina procesora izražena je u MHz, i po
tome razlikujemo kom modelu pripada naš računar. Ne postoji striktna granica između modela
računara jer su postojali prelazni računari u periodu razvoja novih modela. Tako imamo sledeće
modele (personalnih računara) PC-a:
1. 286 – do 20 MHz,
2. 386 – od 20 – 40 MHz,
3. 486 – od 40 – 120 MHz,
4. pentium I – od 60 – 233 MHz,
5. pentium II – od 300 – 500 MHz,
6. pentium III – od 500 – 1000 MHz,
7. pentium IV – preko 1 GHz.
Sistemska memorija (RAM, SDRAM, DDR) je radna memorija koja sadrži programe i podatke
kojima procesor može da pristupa dok računar radi. Kada isključimo računar memorija se prazni.
Kapacitet, vrsta i brzina memorije uveliko utiču na performanse računara. Tako da možemo staviti
sledeće memorijske čipove u naš PC: 32, 64, 128, 256, 512 MB; za komforan rad potrebno je
ugraditi 256 MB i više memorije, to pre svega zavisi koje programe želimo da koristimo. Novije
verzije programa zahtevaju više memorije.
AGP magistrala (Accelerated Graphics Port) je namenska putanja za grafičke podatke koja
grafičkom kontroleru omogućava direktan pristup procesoru i glavnoj memoriji. AGP postoji u tri
brzine – 1x, 2x i 4x. AGP brzine 4x može da prenosi podatke brzinom od 1.07 GB u sekundi.
− Grafička karta služi da bismo povezali monitor na naš računar, na sebi ima grafički čip ili
procesor i sopstvenu RAM memoriju (16 Mb, 32 Mb, 64 MB i više).
IDE interfejs služi za povezivanje uređaja za smeštanje podataka (hard disk i floppy disk) i CD
uređaja. Uobičajeni uređaji danas koriste ATA 33, ATA 66 ili ATA 100 verzije i prenose podatke
brzinom od 33,3 Mb/s ili 66,6 Mb/s odnosno 100 Mb/s.
− HARD DISK ili ROM memorija (Read Only Memory), služi nam za čuvanje podataka i
programa. Po količini podataka koje čuva hard disk je na prvom mestu. Kapaciteti
modernih diskova su od 10 GB pa naviše.
− Floppy DISK nam takođe služi za čuvanje podataka ali i za prenos podataka, na njega
staje najmanji broj podataka - 1.44 MB.
− CD-rom je uređaj za čitanje kompakt diskova koji primaju dosta podataka na sebe 650-700 MB
– 700 MB. Nova generacija CD-rom uređaja omogućuje i zapisivanje podataka na diskove.
PCI magistrala obezbeđuje veze za uređaje kao što su zvučne kartice, unutrašnji modemi, mrežne
kartice i SCSI kontroleri i može da prenosi podatke brzinom od 133 Mb/s.
− Zvučna kartica, služi za reprodukciju zvuka, na njoj se nalazi i priključak za džojstik. Od
modela kartice zavise i njene mogućnosti, kao što su priključivanje dva ili četiri zvučnika
za stereo reprodukciju ili šest zvučnika za Souround efekat. Takođe možemo prikačiti i
mikrofon ili neki drugi uređaj (muzički stub, klavijature, ...).
− Inetrni Modem (unutrašnji) služi da bismo imali pristup Internet-u.
− Mrežna karta se koristi pri povezivanju više računara u jednu mrežu radi lakše razmene
podataka.
Skup čipova npr. INTEL i/ili VIA chipset rade kao saobraćajci na matičnoj ploči. Oni usmeravaju
protok podataka i određuju koje će uređaje podržavati računar.
Matična ploča (motherboard, main board) je, kao što joj i samo ime kaže, ploča koja služi da
poveže sve ostale delove koje smo do sada pomenuli u jednu celinu i da reguliše njihov rad.
Kućište je mesto gde se nalaze svi ovi delovi, i može biti DeskTop ili Tower po izgledu, po veličini
mini, midi i big, a po vrsti napajanja AT (do pentijuma I) ili ATX (od pentijuma II).
Monitor je ekran koji nam prikazuje sve što radimo. Kvalitet monitora je direktno povezan sa
veličinom ekrana (izražena je u inčima) tako imamo 14'', 15'', 17'', 19'' i 21'' monitore. U novije
vreme pojavili su se tzv. LCD monitori (bez katodne cevi, potpuno ravnog ekrana). Prednost je što
su manjih dimenzija i mnogo manje štetno zrače od klasičnih monitora.
Tastatura je ulazna jedinica tj. preko tastature komuniciramo sa računarom, zadajemo mu
instrukcije. Postoji veliki broj modela tastatura ali nama je za običan rad dovoljna tastatura koja ima
101 taster. Svaka tastatura sastoji se od nekoliko delova: funkcijski tasteri, alfa-numerički i
numerički tasteri, deo za kontrolu kursora i kontrolne lampice.
1. Funkcijski deo tastature služi za izvršavanje određenih funkcija.
− Taster Esc (Escape - pobeći) služi da se u većini programa korisnik vrati jedan nivo -
meni iznad ili da otkaže neku naredbu.
− F1 do F12 tasteri imaju različite funkciju u različitim programima - sve zavisi od toga
koju im je funkciju dodelio programer.
− Print Screen (odštampaj ekran) služi da se sadržaj ekrana kopira u ClipBoard -
privremenu memoriju Windows-a.
− Scroll Lock služi (u programima koji to dozvoljavaju) da se prilikom pritiska na
kursorske strelice ne pomera kursor u zadatom smeru, već da se pomera kompletan
sadržaj ekrana u zadatom smeru. Ovaj taster ima i svoju indikatorsku lampicu koja
svetli kada je taster pritisnut.
− Pause služi da se zaustavi neki program ili tekst koji brzo preleti preko ekrana i koji se
ne može zaustaviti na neki drugi način.
2. Na alfa-numeričkom delu tastature nalaze se tasteri za slova, brojeve i posebne znake,
kao i tasteri koji su važni za rad računara.
− Taster Enter (koji se nalazi i na alfanumeričkom i na numeričkom delu tastature)
prilikom rada u WINDOWS-u može da zameni operaciju klika mišem. Služi i za
potvrđivanje željene opcije, a pri kucanju teksta služi da se započne novi pasus.
− Taster Backspace služi da se obriše jedan znak koji se nalazi levo od pozicije kursora.
− Taster Space (razmaknica) je taster najveće dužine i njime se unosi jedno prazno mesto
(blank) u naš tekst - komandu.
− Taster Tab, na kome se nalaze strelice levo i desno, zove se tasterom tabulacije i služi
da se uvuče prvi red novog pasusa, a u prozorima WINDOWS-a on služi da se prelazi
između ponuđenih opcija menija (ako nije priključen miš).
− Caps Lock ima svoju indikatorsku lampicu koja svetli kada je ovaj taster pritisnut.
Ovim tasterom se omogućava da se sva slova (ako lampica svetli) kucaju kao velika
(opcija je vrlo korisna ako imamo veći deo teksta koji je potrebno ukucati velikim
slovima).
− Shift se koristi u kombinaciji sa drugim tasterima i služi nam da dobijemo drugi znak na
tastaturi (na tasterima koji sadrže po dva znaka) i da, ako ne svetli lampica Caps Lock,
sva slova prikazuje velikim. Ako lampica Caps Lock svetli, dešava se obratno:
pritiskom na taster Shift i slovo dobija se malo slovo.
− Ctrl i Alt (kontrolni i alternativni taster) sami po sebi nemaju nikakvu funkciju, ali
imaju funkciju u kombinaciji sa nekim drugim tasterima. To zavisi od konkretnog
programa. Na primer, pritisak na tastere Ctrl, Alt i taster Delete izvršio bi resetovanje
računara.
3. Tasteri za kontrolu kursora služe za pomeranje kursora. Kursor je mala crtica na ekranu
koja treperi i na čijem se mestu unose znaci, a vidljiv je kod unosa teksta bilo u tekstualnim
poljima dijalog prozora ili u programima za obradu teksta i sl.
− Tasteri na kojima se nalaze strelice ulevo, udesno, gore i dole, služe za pomeranje
kursora za jedno mesto u naznačenom smeru.
− Taster Insert služi da se računar prebaci u Insert mod. Dok ovaj taster nije pritisnut,
računar se nalazi u modu prepisivanja (overwrite, overtype). Ako se vratimo u sredinu
neke reči i počnemo da kucamo novi tekst, onda se novi tekst unosi između slova u
starom tekstu, a stari tekst se pomera udesno. Ako se pritisne taster Insert, onda se
računar prebacuje u Insert mod i onda se taj novi tekst prepisuje preko starog teksta.
− Delete taster briše znak koji se nalazi dsno od pozicije kursora, a ostatak reda pomera za
jedno mesto ulevo.
− Taster Home služi da se kursor sa bilo koje pozicije u redu postavi na početak tog reda.
− Taster End služi da se kursor sa bilo koje pozicije u redu postavi na kraj tog reda.
− Taster PageUp služi da se u nekim programima (programi za obradu teksta), ukoliko
tekst ima više ekrana, pregleda sadržaj ekrana iznad. PageDown služi za pregledanje
ekrana ispod.
4. Numerički deo tastature na sebi ima brojeve koji se mogu koristiti ako svetli lampica
Num Lock (ako je pritisnut taster Num Lock). Ako ovaj taster nije pritisnut, onda ovi
tasteri dobijaju ulogu tastera za kontrolu kursora. Ovo ponavljanje određenih tastera
napravljeno je zbog ranijih tastatura, koje nisu imale izdvojeni deo za kontrolu kursora, već
je to bilo na numeričkom delu.
Miš je takođe ulazna jedinica i prvi put se susrećemo sa njim kada je napravljena prva verzija
WINDOWS operativnog sistema. S obzirom da Windows radi u grafičkom modu i da se veliki broj
operacija izvršava aktiviranjem komandnih dugmadi koja se nalaze na ekranu, razumljiva je velika
potreba za ovim ulaznim uređajem. Postoje različite vrste miševa, ali za rad na računaru dovoljni su
oni koji imaju dva dugmeta.
U radu sa mišem postoje četiri osnovne operacije: pomeranje pokazivača miša - strelice, klik,
dvostruki klik i prevlačenje sa jednog mesta na drugo.
1 Pomeranjem miša po podlozi, pomera se i pokazivač u obliku strelice na ekranu, koji prati
pokrete našeg miša. Miš se pomera po podlozi, tako da se pokreti lakše izvode, a i da se ne
bi prljala kuglica miša i njegovi kontakti. Ukoliko se, u toku rada sa mišem on pomeri tako
da dođemo do ivice podloge, a na ekranu strelica nije došla na željeno mesto u tom smeru,
ne treba vući miš po stolu - van podloge, već ga samo podići uvis, postaviti na sredinu
podloge i onda ga spustiti na podlogu. Za vreme dok pomeramo miša “u vazduhu”, nema
pokretanja strelice, jer nema ni okretanja kuglice sa donje strane miša.
2. Pod pojmom klika podrazumeva se jedan pritisak na levi ili desni taster miša na
određenom mestu na ekranu Windows-a. Dakle, vrh strelice miša se dovede na željeno
mesto i izvrši se pritisak na levi ili na desni taster miša. Bitno je da u toku izvođenja klika
miš ne sme da se pomera po podlozi.
3. Dvostruki klik je operacija pri kojoj se dva puta, umereno brzo, izvodi klik - pritisak na
levi taster miša. I kod izvođenja ove operacije miš mora da miruje na podlozi, kada se
postavi na željeno mesto, na kome će se izvesti dvostruki klik.
4. Prevlačenje sa jednog mesta na drugo vrši se tako što se vrh strelice miša postavi na ikonu
ili prozor koji želimo da odvučemo, pritisne se i zadrži pritisnut levi taster miša, pa se
pomera miš, držeći levi taster pritisnutim. Dok je levi taster pritisnut, izabrani element
(ikona, prozor i sl.) je “prilepljen” za pokazivač miša. Kada se element dovede na željeno
mesto, jednostavno se pusti levi taster miša, čime se element ostavlja na tom mestu.
Printer (štampač) je uređaj pomoću koje prebacujemo sadržaj sa ekrana na papir. Postoje različite
vrste štampača. Razlikujemo ih po tome da li štampaju crno-belo ili mogu štampati i u boji, zatim,
razlikujemo ih i po načinu štampanja: matrični (imaju traku – ribon sa bojom), InkJet (štampači koji
imaju kertridže), laserski štampači.
Skener je uređaj kojim se služimo kada hoćemo neku fotografiju da prebacimi na ekran, radi slično
kao fotokopir mašina, samo što se slika, umesto da se reprodukuje na papiru, pojavljuje na ekranu.
Sve ovo što smo do sada nabrojali, dakle svi čvrsti delovi koje možemo dodirnuti rukom računara,
jednim imenom nazivaju se hardware. Naravno, računar se ne sastoji samo od hardvera nego i od
programa i podataka koji se nalaze u njemu. Ti programi i podaci jednim imenom nazivaju se
software.
UKLJUČIVANJE RAČUNARA
Pri uključivanju računara nepisano pravilo je da se prvo uključuje monitor a zatim kućište (nije
nepravilno i obrnuto). To se radi tako što prvo pritisnemo dugme POWER na monitoru a zatim i na
kućištu. Pritiskom na dugme POWER pustili smo protok struje u kućište i računar je počeo da se
uključuje.
Prvo što se pojavljuje na ekranu jesu podaci smešteni u BIOS.
BIOS (Basic Input/Output System) je skup osnovnih, sistemskih instrukcija koji obezbeđuje vezu
između operativnog sistema i hardvera. Po uključivanju računara BIOS vrši test sistema, pronalazi
priključene komponente (i njihove BIOS-e) i učitava operativni sistem koji od te tačke preuzima
dalju kontrolu.
Operativni sistem ili OS je glavni program u računaru čiji je zadatak da kontroliše i upravlja
radom hardvera i softvera i da služi kao prevodilac.
Pomoću njega mi komuniciramo sa računarom jer je on taj koji naše komande prevodi računaru na
njemu razumljiv jezik i objašnjava zadatu instrukciju. Dakle, OS nam služi kao prevodilac tj.
komunikator između nas i računara. Pored ovoga zadužen je i za rad svih ostalih uređaja od kojih se
sastoji računar. U njemu se nalaze drajveri o kojima će biti više reči kasnije, i oni su zaduženi za
pokretanje i pravilni rad hardvera i softvera.
Postoji više operativnih sistema ali je svakako najpopularniji WINDOWS. Windows je klasični
GUI operativni sistem. GUI znači Graphical User Interface koji u praksi podrazumeva da se željene
operacije izvode korišćenjem miša, upotrebom ikonica i pull-down menija, umesto ručnog kucanja
komandi. Postoje mnoge verzije OS Windows kao što su: Win 3.0, Win 3.11, Win 95, Win NT 4.0,
Win 97, Win 98, Win 98SE, Win 98ME, Win 2000 i najnoviji Win XP. Bitnija promena u izgledu
osnovnog ekrana desila se sa pojavom Win 95.
DOS je operativni sistem koji je non-GUI i u kome se sve komande i operacije izvode preko
tastature a sastoji se od jedne komandne linije i crne pozadine.
OSNOVNI IZGLED EKRANA
Kada uključimo računar i pošto on učita operativni sistem pojaviće se slika na monitoru sa linijom
(Taskbar) u dnu ekrana i malim sličicama. Sve ovo naziva se Desktop. U bukvalnom
prevodu to znači površina radnog stola. I upravo zato nam i služi, to je osnovni ekran koji će uvek
biti u pozadini svakog programa koji otvorimo.
Desktop nam služi da na njemu stoje ikonice programa ili foldera koje nam skraćuju put do
otvaranja tog istog programa ili foldera. Sam Desktop je izuzetno prilagodljiva radna površina.
To znači da sve što vidite na Desktopu, možete prilagoditi vašem ukusu tj. tako da vam je lakše za
rad. Ikonice možete pomerati bilo gde po Desktopu i tu ih ostaviti. Možete menjati boju pozadine ili
staviti neku sliku ukoliko vam je dosadna ova koja sada postoji. Čak se mogu promeniti i boje
prozora i menija, ili oblik slova koja se javljaju u menijima.
U dnu Desktopa nalazi se Taskbar (linija zadataka), u čijem levom uglu stoji dugme START (Start
Meni) a u desnom uglu časovnik i ikonice programa koji su non – stop aktivni (npr. Antivirus
program, ...). Ovde je važno naučiti da Taskbar ne mora biti dole kao što je to kod nas već može
biti gore ili sa leve odnosno desne strane Desktopa. Pomera se tako što pokažemo mišem na
Taskbar (ne na Start ili sat ) i pritisnemo levi taster, a zatim držeći ga vučemo ka željenoj strani
Desktopa. Kada pustimo levi taster miša Taskbar će se pojaviti na toj strani.
Podešavanje Taskbar-a vrši se na sledeći način: desni klik na Taskbar (ne na Start ili sat)
Properties ovde imamo dve kartice, Taskbar i Start Menu.
Taskbar Properties služi za određivanje izgleda samog Taskbara i načina njegovog finkcionisanja.
Always on top – je opcija koja je standardno štiklirana i omogućava Taskbaru da bude vidljiv i
kada je uključen neki prozor. U slučaju da se ova opcija odštiklira Taskbar pri uključenju nekog
programa ili bilo kog prozora neće biti vidljiv; da bi smo došli do njega moramo kliknuti na
Minimize.
Auto hide – kada je ova opcija štiklirana Taskbar će biti sakriven tj. neće biti vidljiv na Desktopu.
Pozivamo ga tako što spustimo miša dole ili gore u zavisnosti gde se Taskbar nalazi. On će izviriti
iz ivice monitora, a kada ponovno kliknemo negde na pozadinu on će nestati. Ova opcija je korisna
kada nam je potreban veći prostor na ekranu.
Show small icons in start menu – opcija koja pokazuje male ikonice u Start meniju kada je
uključena. Promenu možete videti ako gledate sliku iznad i štiklirate odnosno odštiklirate ovu
opciju.
Show clock – opcija koja prikazuje odnosno ne prikazuje sat u desnom uglu Taskbara.
Use personalized menus – korišćenje personalizovanih menija tj. menija koje smo podesili da
prikazuju sadržaj koji nama treba.
Start Menu Properties služi da odredimo izgled menija koji dobijamo pritiskom na dugme
START.
ISKLJUČIVANJE RAČUNARA
Kada završimo rad u Windows-u i poželimo da isključimo računar, nikako ne smemo da računar
jednostavno isključimo na prekidač za uključenje/isključenje, već prethodno moramo da izaberemo
opciju menija za isključenje računara.
Ova opcija dobija se izborom
dugmeta Start i opcije Turn Off
Computer. Iza ove opcije ekran se
za nijansu zatamni, izgubi boju i
postane siv (pripremi za
isključenje) i otvara se dijalog
prozor u kome se nude opcije
redom: Hibernate čuva
trenutno stanje desktopa na hard
disku tako da, kada se uključuje
kompjuter, vraća nas u pokrenute
programe direktno; Turn Off služi
za isključenje računara; Restart -
resetovanje (isključenje i odmah
ponovno uključenje) računara.
FOLDERI I FAJLOVI
Radi lakšeg pronalaženja željene informacije na disku računara ili nekom drugom obliku
memorije, potrebno je razumeti način organizacije podataka.
FOLDER
Folder ili Direktorijum (“fascikla”) je takva struktura podataka koju uvodimo da bismo
bolje organizovali podatke na našem disku. Folderom se grupišu programi koji izvršavaju
slične zadatke, tako da bi se lakše mogli pronaći prilikom kasnijeg pozivanja i rada sa njima.
Folder je jedan deo na hard disku koji mi kreiramo i dajemo mu naziv. To je kao fioka na
radnom stolu, znači mesto sa imenom u koje mi stavljamo naše podatke tj. dokumenta.
Folderi su uvek ikonice žute boje. Drugo ime za folder je direktorijum. Unutar foldera mi
možemo kreirati podfolder, tj. folder u folderu i najlakše ga objašnjavamo kao pregrade
unutar fioke.
Naravno, i u okviru podfoldera mi možemo praviti nove podfoldere i to koliko god želimo.
KREIRANJE FOLDERA
Folder se kreira tako što kliknemo
desnim dugmetom miša na prazan deo
Desktopa i kada se pojavi roletnica biramo opciju New, a nakon
što se otvori podroletnica kliknemo
levim dugmetom miša na Folder. Kada
se pojavi nova ikonica na ekranu
upisujemo novo ime folderu i
potvrđujemo ga dugmetom Enter ili
klikom miša na prazan deo Desktopa.
Ukoliko želimo da napravimo podfolder
celu operaciju ponovimo, ali ovaj put sve
to radimo u otvorenom prozoru na beloj
površini.
Folderima i podfolderima možemo naknadno promeniti ime tj. primenovati ih. To se
može uraditi na jedan od sledećih načina:
1. Desni klik mišem na ikonicu, kada se otvori roletnica izaberemo opciju Rename.
Upišemo novo ime i potvrdimo ga.
2. Jednom kliknemo levim tasterom miša na folder i on će promeniti boju tj. poplaveće
(selektujemo ga). Zatim pritisnemo na tastaturi taster F2. Upišemo novo ime i
potvrdimo ga.
3. Selektujemo folder, a zatim jednom kliknemo na njegov tekstualni deo. Upišemo
novo ime i potvrdimo ga.
FAJLOVI, VRSTE, VELIČINA i SELEKTOVANJE FAJLA
Datoteka (FAJL)
Datoteka je skup podataka koji imaju istu namenu i dovode do izvršenja određenog zadatka.
To je konačan sadržaj foldera, dakle, to su konkretni radovi koje korisnik može da pregleda,
da prepravlja, da piše i da ih briše sa svog računara. Naziv datoteke sastoji se iz dva dela,
imena i ekstenzije (tipa) koji se razdvajaju tačkom (IME.TIP). U DOS-u ili starijim
verzijama Windows-a, dužina imena bila je ograničena na 8 znakova i postojala je lista
dozvoljenih i nedozvoljenih znakova za ime fajla. Od pojave Windows 95 takvih ograničenja
nema, podržana su dugačka imena fajlova, tako da korisnik svom fajlu može da da ime koje
će biti dugačko onoliko koliko on želi i, samim tim, koje će dobro opisivati šta se nalazi u
fajlu. Ekstenzija može da ima najviše 3 znaka. Ekstenzija služi da bliže objasni datoteku -
ona ukazuje na tip datoteke. Korisnik svojim datotekama sam dodeljuje imena, dok, što se
tiče tipova, većinom programski paketi koji rade pod Windows-ima sami dodeljuju
odgovarajuće ekstenzije svojim dokumentima. Korisnik će, kada stekne malo više iskustva u
radu sa računarima, biti u stanju da na osnovu tipa fajla automatski prepozna koji programski
paket treba da upotrebi da bi pregledao podatke u tom fajlu.
VELIČINA FAJLA
Veličina fajla određuje se posebnim mernim jedinicama. Osnovna jedinica za merenje
veličine kompjuterskih podataka je bajt. Bajt je jedan znak ili jedno slovo.
1024 b = 1 KB (Kilobajt)
1024 Kb = 1 MB (Megabajt)
1024 Mb = 1 GB (Gigabajt)
1024 Gb = 1 TB (Terabajt)
Znači fajlovi se međusobno razlikuju po količini bajtova ili kilobajtova koje zauzimaju.
SELEKTOVANJE FAJLOVA
Fajlovi se mogu selektovati na nekoliko načina, u zavisnosti od toga koje fajlove i koliko
fajlova želimo da selektujemo.
Ukoliko je potrebno da se selektuje samo jedan fajl, onda se klikne levim tasterom miša na
njegovu ikonu. Tada se u statusnoj liniji pojavi poruka da je fajl selektovan i vidi se njegova
veličina.
Ukoliko je potrebno da se selektuje više od jednog fajla, to je najlakše izvesti tako da se na
tastaturi pritisne taster CTRL i da se po jedanput klikne (ne puštajući taster CTRL) na ikonu
svakog fajla koji želimo da selektujemo.
Selektovanje kompletnog sadržaja nekog foldera vrši se izborom menija Edit i opcije Select
All ili jednostavnije pritiskom kombinacije tastera Ctrl i A na tastaturi.
WINDOWS EXPLORER
Postoje programi koji nam olakšavaju rad sa fajlovima i folderima i jedan od takvih
programa je i standardni Windows-ov program Windows Explorer. Pomoću Windows
Explorer-a možemo vršiti sve operacije sa fajlovima i folderima (npr. pravimo novi folder,
brišemo neki podatak, premeštamo i/ili kopiramo željenu datoteku itd.).
Pokretanje Windows Explorer-a vrši se tako što kliknemo na dugme START, pa kada se
otvori meni odemo na podmeni Programs i izaberemo Windows Explorer.
Windows Explorer sastoji se iz dva prozora. Sa leve strane se nalazi Folder tree
(prikazuje sadržaj celog računara, tj. sve njegove foldere), a sa desne strane prikazan je
sadržaj odabranog (selektovanog) foldera. Folder tree prikazuje samo foldere dok desni
prozor prikazuje i fajlove.
Pored nekih foldera se nalazi mali plus. To znači da se u okviru tog foldera nalaze
podfolderi. Kada kliknemo na njega taj plus se pretvara u minus i prikazuje nam se celo
stablo željenog fodera.
Odmah ispod padajućeg menija FILE nalaze se dve strelica, Back i Forward. One služe za
kretanje kroz foldere i podfoldere. Strelica Back nas vraća na prethodni folder ili podfolder a
strelica Forward poništava tu naredbu odnosno pomoću nje idemo napred u neki podfolder.
Ovo je veoma slično premotavanju audio kasete napred i nazad.
RECYCLE BIN I BRISANJE PODATAKA
Brisanje podataka DELETE je jedna od najvažnijih komandi kojom se služimo dok radimo
na računaru. Prilikom brisanja podataka treba strogo voditi računa šta se briše, jer posledice
mogu biti katastrofalne ukoliko se izbrišu poverljivi podaci, delovi programa ili ceo
program.
Podatak možemo obrisati na pet osnovnih načina:
1. Preko ikonice Delete iz Toolbar-a,
2. Kliknemo desnim dugmetom miša na ono što želimo da obrišemo i kada se otvori
roletnica izaberemo naredbu Delete,
3. Preko padajućeg menija File i opcije Delete,
4. Preko tastera Delete na tastaturi i
5. Prevlačenjem do Recycle Bin-a.
Brisanje foldera ili fajlova ne vrši se tako što se oni odmah uklone sa diska, već se
premeštaju u folder Recycle Bin (kanta za otpatke). U ovom folderu nalaze se svi obrisani
fajlovi sa našeg diska (od momenta prethodnog pražnjenja).
Folder Recycle Bin se otvara tako što se, na Desktop-u dvostruko klikne na njegovu ikonu.
Pomoću ovog prozora možemo da vratimo fajl koji je obrisan. To se postiže tako
što se selektuje obrisani fajl, izabere meni File i opcija Restore this item. Fajl će se vratiti
na lokaciju odakle je obrisan, pri čemu Windows-i neće postavljati nikakva dodatna pitanja,
jer je ta lokacija poznata i može se videti u polju Original Location.
CUT, COPY, PASTE I DRAG&DROP
Kopiranje podataka je postupak kojim pravimo kopiju nekog foldera i/ili fajla i smeštamo je
na željeno mesto. Da bismo to uradili potrebno je koristiti dve naredbe. Naredba COPY služi
da kopiju željenog fajla ili foldera prebacimo u privremenu memoriju računara (Clipboard),
a sa naredbom PASTE kopiju pozivamo iz Clipboard-a na željeno mesto. Kopiranje
možemo uraditi na četiri osnovna načina:
1. Selektujemo željeni fajl ili folder, pa kliknemo na ikonicu COPY , zatim
pređemo na željeno (novo) mesto i pritisnemo ikonicu PASTE .
2. Selektujemo željeni fajl ili folder, pa kliknemo desnim dugmetom miša, kada se
otvori roletnica izaberemo opciju COPY, pređemo na mesto gde želimo to da
iskopiramo pa kliknemo desnim dugmetom miša na sredinu prozora i kada se otvori
roletnica izaberemo naredbu PASTE.
3. Selektujemo željeni fajl ili folder, pa odemo na padajući meni Edit i izaberemo
komandu COPY, pređemo na željeno mesto, otvorimo padajući meni Edit i
izaberemo opciju PASTE.
4. Selektujemo željeni fajl ili folder, pa pritisnemo kombinaciju tastera na tastaturi
Ctrl (dugačko držimo) i C (kratko) što je prečica za naredbu COPY, pređemo na
željeno mesto i pritisnemo Ctrl i V (prečica za PASTE) .
Premeštanje podataka je postupak kojim nešto prebacujemo naredbom CUT u privremenu
memoriju računara (Clipboard), a zatim sa naredbom PASTE pozivamo iz Clipboard-a na
željeno mesto. Prebacivanje podataka možemo uraditi na četiri osnovna načina:
1. Selektujemo željeni fajl ili folder, pa kliknemo na ikonicu CUT , zatim
pređemo na željeno mesto i pritisnemo ikonicu PASTE .
2. Selektujemo željeni fajl ili folder, pa kliknemo desnim dugmetom miša, kada se
otvori roletnica izaberemo opciju CUT, pređemo na mesto gde želimo to da
iskopiramo pa kliknemo desnim dugmetom miša na sredinu prozora i kada se otvori
roletnica izaberemo naredbu PASTE.
3. Selektujemo željeni fajl ili folder, pa odemo na padajući meni Edit i izaberemo
komandu CUT, pređemo na željeno mesto, otvorimo padajući meni Edit i
izaberemo opciju PASTE.
4. Selektujemo željeni fajl ili folder, pa pritisnemo kombinaciju tastera na tastaturi
Ctrl (dugačko držimo) i X (kratko) što je prečica za naredbu CUT, pređemo na
željeno mesto i pritisnemo Ctrl i V (prečica za PASTE).
Važno je napomenuti da kada jednom nešto smestimo u privremenu memoriju računara
(Clipboard) to možemo prenositi neograničen broj puta na različita mesta, sve dok nešto
novo ne ubacimo u Clipboard. Dakle, sadržaj privremene memorije se poništava upisom
novog sadržaja (komandom Cut ili Copy) ili isključenjem računara. Neki programi
dozvoljavaju da se prebaci više podataka u Clipboard (programi programskog paketa MS
OFFICE, ...).
Drag & Drop u prevodu znači vući i pustiti. Služi za brzo i jednostavno prebacivanje fajlova
iz foldera u folder ili podfolder. Pritisne se levi taster miša na željenu ikonicu, zadrži se a
zatim se ikonica jednostavno prevuče u prozor drugog foldera i pusti taster miša.
CONTROL PANEL
Control Panel se nalazi u podmeniju Settings sa glavnog START menija i kao što mu i
samo ime kaže on je kontrolna tabla računara. To je svakako najosetljiviji deo
računara u kome se nije preporučljivo igrati ukoliko korisnik nije zaista siguran šta radi.
Add New Hardware - opcija služi za dodavanje novog hardvera ili brisanje drajvera koji su
vezani za stari koji ste uklonili ili imate nameru da uklonite. Drajver je fajl ili mali program
koji govori Windows-u ili računaru kako da koristi hardver koji poseduje. Drajveri ne
postoje samo za hardver već i za svaki program koji snimimo. Upravo to snimanje znači
uglavnom ubacivanje drajvera u kompjuter. Drajver ima ekstenziju DLL i ako primetite
takav fajl najbolje je da ga ne brišete jer on može biti veoma važan. Dll je skraćenica od
Dynamic Link Library tj. izvršni programski modul koji vrši funkciju određenu matičnim
programom ili hardverom.
Add/Remove Programs - služi da instaliramo nove ili uklonimo programe koji nam više ne
trebaju. On će, pri brisanju, zajedno sa ostalim podacima izbrisati i drajvere tog programa što
će rasteretiti sistem. Jednostavno, na spisku ponuđenih programa pronađete onaj koji vam
više ne treba i kliknete na njega a zatim na taster ispod na kome piše Add/Remove
(uninstall). Ovde se takođe nalazi opcija za uklanjanje ili dodavanje programa koji idu uz
sam Windows operativni sistem i to na kartici Windows Setup. Pomoću štikliranja možete
izbrisati ili dodati standardne programe Windowsa. Tu je i deo gde se pravi boot disketa tj.
startup disk. Ukoliko niste dobili ovu disketu od prodavca obavezno je kreirajte i čuvajte jer
služi za podizanje sistema ukoliko dođe do kvara. Na njoj će se naći neki dijagnostički alati
poput scandisk-a i drajveri koji će pokrenuti vaš CD-ROM sa virtuelnog diska koji će ova
disketa privremeno kreirati.
Date/Time - služi za podešavanje sata i datuma. Ovom podešavanju se može pristupiti i tako
što ćete kliknuti desnim tasterom miša na sat u desnom u uglu i izabrati Adjust Date/Time
ili jednostavno primeniti dvoklik na sat.
Folder Options - pomoću ovoga možemo podesiti da se naši folderi otvaraju poput Web
stranice. Dakle, kada pokažemo na neku ikonicu strelica miša će se pretvoriti u ruku i moći
ćemo da otvorimo ikonicu jednim klikom umesto dvoklikom. Selektovanje se vrši tako što
samo držimo strelicu iznad ikonice a ne pritiskamo je, posle nekog vremena ikonica će
poplaveti. Ova opcija se ne preporučuje početnicima već malo iskusnijim korisnicima.
Fonts – font predstavlja slovo tj. izgled i oblik slova u računaru. Ovaj deo služi za pregled
svih postojećih fontova i dodavanje novih. Dodavanje novih fontova radi se na sledeći način:
Padajući meni File Install new font. Posle ove komande dobićete prozor u kome ćete
pronaći folder koji sadrži nove fontove koje želite da instalirate.
Mouse – opcija za podešavanje rada miša. Tu se podešava vreme reagovanja miša na
dvoklik. Pored toga imate opciju za levoruke i desnoruke korisnike i promenu izgleda
strelice.
System – reguliše rad celokupnog hardvera. Pomoću System ikonice možete proveriti da li
je računar prepoznao i primio drajvere za vaš hardver i da li hardver koji posedujete
funkcioniše kako treba. Iskreno preporučujemo da podešavanja u ovom delu prepustite
stručnjaku.
Regional Settings – deo u kome možete podesiti jezik rada Windows-a, zemlju u kojoj se
nalazite kao i nacionalnu valutu i sistem mera.
Keyboard – podešavanje rada tastature a na drugoj kartici pod Language možete dodati još
neki jezik koji želite da vaša tastatura podržava, poput recimo Serbian (za ćirilicu) ili
Slovenian (za naša latinična slova). Promenu jezika moći ćete da izvršite na ikonici koja se
nalazi u Taskbaru i to u desnom uglu odmah pored sata ili pomoću kombinacije tastera koja
je u dijalogu značena (najčešće Left Alt i Shift).
Display - opcija služi za podešavanje izgleda Desktopa. Možemo je pozvati i
tako što ćemo kliknuti desnim dugmetom miša na sredinu praznog ekrana i kada se otvori
roletnica izabrati opciju Properties.
U okviru prozora dobijamo više različitih opcija za podešavanja:
− Themes - postavljanje ponuđenih tema (izgleda) ekrana,
− Desktop (Background) - ova kartica služi za promenu boje ili slike pozadine.
Pomoću ove kartice može se na površinu Desktop-a postaviti šara (Pattern) ili
"tapet" (Wallpaper). Takođe, možemo koristiti slike koje se nalaze u nekom
drugom folderu, tako što preko dugmeta Browse pronađemo željenu sliku. Postoje
tri osnovna položaja slike:
1) Center će postaviti sliku tačno u sam centar Desktopa bez menjanja njenih
dimenzija.
2) Tile će umnožiti sliku po celom Desktopu ukoliko ona nije dovoljno velika da
prekrije Desktop.
3) Stretch služi da rastegne sliku preko Desktopa što se obično koristi kada je
slika skoro dovoljno velika da prekrije ceo ekran.
− Screen Saver - sadrži opcije za podešavanje “čuvara” ekrana. Naime, možemo da
postavimo opciju da se, ako se određeno vreme ne izvršava nikakva aktivnost na
računaru, startuje neki od željenih “čuvara” ekrana, koji će umesto statične slike
koja bi neprekidno stajala na ekranu, pri čemu bi dugo vremena bile osvetljene iste
tačke, startovati neku dinamičku sliku, pri čemu će se osvetljavati rezličite tačke na
ekranu i to slučajnim redosledom, čime se čuva ekran. Izbor željenog “čuvara” vrši
se tako što se klikne na njegovo ime na listi. Njegov izgled može se videti ako se
klikne levim tasterom miša na dugme Preview. Parametri Screen Saver-a se mogu i
podešavati. To se postiže klikom na dugme Settings. Svaki Screen Saver ima svoje
opcije podešavanja, koje se razlikuju od opcija za druge “čuvare”. U polju Wait
podešavamo nakon koliko vremena neaktivnosti računara će se startovati Screen
Saver (u minutima). Interesantna je i mogućnost zaštite Screen Saver-a šifrom. To
se postiže tako što se uključi opcija Password protected i levim tasterom miša se
klikne na dugme Change da se definiše šifra. U polju New password se unosi
željena šifra i unos te iste šifre se potvrdi u polju Confirm new password. Nakon
toga se klikne na dugme OK. Kada se postavi šifra, prilikom izlaza iz Screen Savermaster:
a i vraćanja prozora koji je bio aktivan pre njegovog startovanja, biće zatražen unos
šifre. Na ovom prozoru mora se uneti tačna šifra da bi se vratio prozor koji je bio
aktivan pre startovanja Screen Saver-a, inače se, ukoliko se unese pogrešna šifra, ne
može vratiti ekran. Screen Saver se prekida tj. isključuje tako što mrdnete miša ili
pritisnete bilo koji taster na tastaturi.
− Appearance - služi za podešavanje boje elemenata ekrana. U polju Scheme može
se izabrati željena kombinacija boja elemenata ekrana, ranije snimljena. Korisnik
može da menja boje pojedinih delova ekrana tako što izabere željeni element iz liste
Item (ili klikne na taj element na slici u vrhu prozora) i podesi izabranom elementu
boju i vrstu, veličinu i boju slova.
− Settings - služi za podešavanje tipa ekrana i rezolucije. Opcije ove kartice ne treba
dirati ukoliko se dobro ne poznaje rad sa tipovima ekrana i rezolucijama, jer se
mogu pokvariti podešeni parametri i, u najgorem slučaju, prilikom ponovnog
startovanja Windows-a, može se desiti da se ništa ne vidi na ekranu, da je slika
višestruka ili da “igra”.
NAPOMENA: Nakon završetka podešavanja imamo dve mogućnosti da potvrdimo naše
podešavanje: klikom na dugme OK se postavljaju zadate opcije i zatvara
aktivan prozor. Klikom na dugme Apply, što znači primeniti, izvršava se
zadato podešavanje, ali aktivni prozor ostaje na svom mestu. Dugme
Cancel znači “otkaži naredbu”.
START MENI
U okviru ovog menija, pored već pomenutog isključivanja
računara i prozora Control Panel, My Computer i My Documents, nalaze se i druge važne
opcije za funkcionisanje operativnog sistema Windows XP. To su:
Run... - pokretanje instalacije programa . Fajl kojim pokrećemo instalaciju
tražimo preko dugmeta Browse i zatim ga postavljamo na putanju instalacije. Većina novih
programa je napravljena da se instaliranje vrši automatski tako da nije neophodno neko
predznanje. Na kraju instalacije ukoliko se računar sam ne resetuje potrebno je da to uradi
korisnik, da bi novoinstalirani program pravilno radio.
Search - služi da bismo pronašli neki folder ili fajl koji se nalazi u računaru a ne znamo gde
je. Potrebno je u polju Look In upisati ime onoga fajla ili foldera koji tražimo i računar će
pretražiti sam sve datoteke.
Help and Support - služi da potražimo pomoć od računara ukoliko ne znamo nešto da
uradimo. Za korišćenje ove opcije potrebno je dobro poznavanje Engleskog jezika.
All Programs - ovde se nalaze svi programi koje smo instalirali na naš računar, i ova opcija
se razlikuje od računara do računara. Jedini zajednički podmeni je:
Accessories:
− Address Book (adresar) - služi da bismo upisali adrese ljudi sa kojima hoćemo da
se dopisujemo. Posle unosa adresa ne moramo da ih više pamtimo, već će računar, u
zavisnosti od njihove namene, sam da ih ubacuje na mesto predviđeno za to.
− Calculator (računaljka) - se koristi tako što se klikom na odgovarajuće dugme
izvršavaju računske operacije ili unose brojevi. U meniju View može se, izborom
opcije Standard/Scientific, postaviti kalkulator sa manjim ili većim brojem
operacija.
− Command Promt - MS DOS je skraćenica od MicroSoft Disk Operating System.
Pojavio se februara, daleke 1981. godine sa skromnim ambicijama da bude
operativni sistem jednom računaru skromnijih karakteristika. Međutim, vrlo brzo je
zavladao tržištem i, do pojave Windows-a, bio je instaliran na velikom broju
računara.
− Notepad - jednostavni text editor.
PAINT
Windows u sebi ima i grafički editor - aplikaciju za rad sa bitmapiranim slikama. To je
aplikacija Paint. Bitmapirana slika je slika koja se može crtati i ispravljati tačku
po tačku.
Paint je samo jedan skroman program koji treba da posluži kao početak učenja rada na
moćnijim i naprednijim programima, tek toliko da se korisnici uvedu u samu problematiku
obrade slike, i to treba imati u vidu prilikom njegovog korišćenja i sagledavanja njegovih
opcija.
Na prozoru aplikacije mogu se uočiti svi već opisani elementi: naslovna linija, u kojoj se
nalazi naziv dokumenta sa kojim se radi (trenutno piše untitled, pošto dokumentu sa kojim
se radi još nije dato ime - nije snimljen) i naziv aplikacije – Paint, linija menija sa
dostupnim opcijama, radni prostor aplikacije i statusna linija.
Radno polje podeljeno je na tri dela: najveći deo predstavlja radni prostor aplikacije - deo
ekrana na kome se crtaju slike. Donji deo radnog prostora sadrži paletu sa bojama, gde se
može izabrati boja kojom se crta. Sa leve strane radnog prostora nalazi se paleta sa alatima.
Željena ikona se aktivira tako što se klikne levim tasterom miša na nju. Nakon izbora
ikone, ispod palete sa alatima pojavljuju se i dodatne opcije za rad, koje se razlikuju u
zavisnosti od toga koja je ikona izabrana. Dodatne opcije za svaki od izabranih alata biraju
se tako što se klikne na željenu opciju levim tasterom miša.
WORDPAD
Windows u sebi ima i program koji služi za unos i obradu teksta. To je aplikacija
WordPad. WordPad je samo jedan skroman program koji treba da posluži kao
početak učenja rada na moćnijim i naprednijim programima, tek toliko da se korisnici
uvedu u samu problematiku rada sa tekstom, i to treba imati u vidu prilikom njegovog
korišćenja i sagledavanja njegovih opcija.
Radno polje podeljeno na tri dela: najveći deo predstavlja radni prostor aplikacije - deo
ekrana na kome unosi tekst. Iznad prostora za unos teksta nalaze se dva reda sličica -
ikona, pomoću kojih se može brže dolaziti do pojedinih opcija za uređenje teksta, koje se
češće koriste.
Podešavanje stranice
Pre nego što se počne sa radom potrebno je podesiti veličinu stranice sa kojom se radi,
orjentaciju papira i veličinu margina. Ova podešavanja se izvode tako što se izabere meni
File i opcija Page Setup, opcije su iste kao i PAINT-u.
STANDARD TOOLBAR
1. New – kreiranje novih dokumenata,
2. Open – otvaranje postojećih dokumenata,
3. Save – čuvanje trenutne pozicije u dokumentu,
4. Print – štampanje dokumenta,
5. Print Preview – prikaz dokumenta kakav će biti posle štampanja,
6. Find – pronalaženje željene reči u tekstu,
7. Cut – premeštanje dela teksta na željeno mesto,
8. Copy – kopiranje dela teksta,
9. Paste – prebacivanje dela teksta na željeno mesto,
10. Undo – vraćanje koraka unazad,
11. Insert Date/Time – ubacivanje datuma i vremena u tekst.
FORMATTING TOOLBAR
1. Font – vrsta slova,
2. Font Size – veličina slova,
3. Font Script – pismo kojim se piše,
4. Bold – podebljana slova,
5. Italic – iskošena slova,
6. Underline – podvučena slova jednom linijom,
7. Color – boja slova,
8. Align Left – poravnavanje teksta po levoj strani,
9. Center – poravnavanje teksta po sredini,
10. Align Right – poravnavanje teksta po desnoj strani,
11. Bullets – ubacivanje simbola za nabrajanja.
SHORTCUT
Shortcut (prečica) - služi da na lakši način pozovemo neki program. Kada se odlučimo da
napravimo prečicu do nekog programa pojaviće se ikonica u čijem levom donjem uglu
stoji strelica. Ukoliko obrišemo tu ikonicu, nećemo obrisati sam program, već brišemo
samo prečicu do tog programa. Postoje dva osnovna načina za kreiranje prečica:
1. Klikne se desnim tasterom miša na površinu gde nema ikona na Desktop-u i kada
se pojavi roletnica, izabere se opcija New i u sledećem meniju, opcija Shortcut
klikom na njeno ime, startuje se Wizard (“čarobnjak”) koji će nam pomoći u
kreiranju prečice.
2. Klikne se desnim tasterom miša na neki program u okviru START menija i u
roletnici izabere se opcija Create Shortcut, zatim se pojavljuje prečica tog
programa na Desktop-u.
HIGIJENA DISKA
Nestanak struje, pogrešno isključivanje računara, često instaliranje i deinstaliranje
programa su pojave koje mogu dovesti do slabijeg rada hard diska ili čak ozbiljnog kvara.
Kada se desi da se računar pogrešno isključi ili nestane struje računar će sam po
uključivanju pokrenuti program koji se zove Scandisk. Međutim nije loše povremeno,
recimo jednom mesečno, bez obzira na sve, uključiti Scandisk da izvrši proveru stanja hard
diska.
Drugi program koji je jako bitan za higijenu vašeg hard diska se zove disk defragmenter.
Kada često instaliramo i deinstaliramo programe glava hard diska zapisivaće podatke na
onaj deo diska koji joj je najbliži ili najdostupniji. Vremenom se dešava da podaci jednog
programa budu razbacani po hard disku što naravno usporava učitavanje tj. pokretanje tog
programa. Takođe dešava se da se između podataka uglavi i deo neiskorišćenog prostora.
Defragmenter vrši čićenje i pravi raspored tako što što grupiše podatke jednog programa i
izbacuje neiskorišćeni prostor na kraj harda.
Defragmentacija diska ume da traje dugo zato je najbolje da je pokrenete kada ste sigurni
da vam kompjuter neće trebati u skorije vreme. Što češće budete radili defragmentacije ona
će brže teći.
WINDOWS MEDIA PLAYER
Preko računara moguće je gledati filmove, slušati muziku sa CD-a, a moguće je i slušanje
radija preko interneta. To se sve radi pomoći jednog programa koji se zove Windows
Media Player. Kada ubacimo muzički CD u CD-ROM ovaj program će se
automatski startovati i pustiti prvu pesmu sa CD-a.
Now playing – ono što trenutno pušta Win player. Ukoliko slušate muziku možete
uključiti View ?? Visualizations i odabrati neku od zanimljivih šara koja će se pojaviti na
Win player ekranu i menjati, prateći muziku tj. ritam.
Media guide – služi da preko interneta potražite najnovije ili najzanimljivije medijske
fajlove. Dakle muziku, film itd.
CD audio – daje spisak svih pesama sa audio CD-a koji je ubačen i mogućnost da
presnimite te pesme na svoj hard disk pomoću komande Copy music koja se nalazi ispod
Title bar-a.
Media library – daje vam pregled svih audio i video fajlova koji se nalaze u vašem
računaru.
Radio tuner – ukoliko ste prikačeni na Internet odavde možete slušati radio. Pronalazi
radio stanice na Internetu.
Skin chooser – ako vam je dosadan trenutni izgled vašeg plejera možete ga promeniti
pomoću skin-ova.
WORD
OSNOVNE OSOBINE WORD-A
Microsoft Word je jedan od najčešće korišćenih programa za unos i obradu
(korekciju i formatiranje) teksta, tzv. tekst procesor. Pored toga, Word korisniku pruža
mogućnost kreiranja i obrade tabela, kao i povezivanje i ukljičivanje objekata drugih
formata (iz drugih aplikacija) u tekst i njihovo prilagođavanje dokumentu koji se kreira.
Izvršava se u Windows okruženju, što znači da se ne može koristiti ukoliko pored njega
nije instaliran i operativni sistem Windows. Za korišćenje ovog programa nije neophodno
predznanje o računarima, osim da znamo kako se uključuje. Takođe, nije neophodno
predznanje o operativnom sistemu Windows, ali bi znatno pomoglo kada bi bili upoznati sa
stvaranjem foldera (direktorijuma), radom sa fajlovima i disketama.
Danas je poznavanje MsWord-a veoma bitno, jer su programi za obradu teksta
pomoću personalnih računara i uz korišćenje štampača potpuno potisnuli iz upotrebe
pisaće mašine. Glavna prednost nije u samom unosu, već u mogućnostima naknadnih
izmena, dopuna i osmišljavanja teksta.
Microsoft Word pripada Microsoft Office paketu, u koji pored njega spadaju i MsExcel,
MsPower Point, MsAccess i MsOutlook.
Kucanje teksta u praznom dokumentu uvek počinje od pozicije kursora. Na kraju reda nije
potrebno kucati Enter jer je Word tekst procesor koji vodi računa o širini strane i sam
prebacuje tekst u sledeći red. Enter koristimo ako iz nekog razloga želimo da pređemo u
novi red pre kraja prethodnog, a uloga ovog tastera je i da naznači novi peragraf. Važno je
napomenuti da se prilikom kucanja teksta interpunkcijski znaci kucaju uz reč iza koje stoje,
a razmak se pravi tek nakon tih znakova. Razlog je praktičan: ako u redu nedostaje mesta
za samo jedan znak, program neće prebaciti u novi red sam znak interpunkcije, već i celu
reč ispred, jer će to smatrati celinom. Tako ćemo izbeći da novi red započne znakom.
Kako nismo bezgrešni, često će nam se dešavati da pravimo sitne greške tokom kucanja
teksta. Naš cilj je da imamo dokument bez grešaka, što znači da ćemo morati, nakon ili
tokom kucanja teksta, da ih ispravimo. Pri kucanju teksta kucaju se i znaci koji se ne
štampaju, kao što su Enter, Space, Tab i sl. Ove znake možemo učiniti vidljivim
pritiskom na ikonicu Show/Hide u Standard Toolbar-u.
Na ovaj način možemo kontrolisati da li smo negde napravili dva razmaka ili kucali Enter
gde nije bilo potrebno, što olakšava ispravljanje grešaka.Takođe, može nam se desiti da
samo želimo da pregledamo dokument, koji je u najvećem broju slučajeva toliki da ne
može ceo da stane u jedan ekran.
U oba slučaja neophodno je da znamo kako da se krećemo1 kroz dokument.
OTVARANJE POSTOJEĆEG DOKUMENTA
Kada želimo da pregledamo, preradimo ili doradimo dokument koji smo ranije
napravili, moramo da ga otvorimo. Otvaranje dokumenta se vrši sledećom procedurom:
Iz opcije File u glavnom meniju potrebno je izabrati podopciju Open. Sada se
pojavljuje Dialog Box, koji izgleda kao na sledećoj slici:
NAPOMENA: Umesto ova dva koraka ovaj Dialog Box možemo otvoriti i pritiskom
levim tasterom miša na ikonicu iz Standard Toolbar-a ili prečicom preko tastature
pomoću tastera Ctrl+O.
U vrhu Dialog Box-a nalazi se polje Look in (prev. pogledaj, potraži u). Najčešće se
u tom polju nalazi naziv foldera My Documents (to je upravo onaj folder u kome bi
trebalo da čuvamo sve naše radove). U prostoru ispod ovog polja nalazi se čitav spisak
fajlova i foldera koji se nalaze u folderu My Documents.
Ako se naš fajl nalazi u ovom folderu dovešćemo pokazivač miša na njega i primeniti
dvoklik (ili označiti taj fajl pa kliknuti na taster Open u donjem desnom uglu Dialog Boxa).
Nakon toga će se naš fajl otvoriti.
Ako se naš fajl nalazi u nekom folderu u okviru foldera My Documents otvorićemo
ga jednostavnim dvoklikom na taj folder nakon što pokazivač miša dovedemo do njega.
Pojaviće se sadržaj tog foldera. Kad pronađemo željeni fajl opet ćemo primeniti dvoklik
(ili ga označiti, pa Open) i otvoriti ga.
Ako dokument uopšte nije u folderu My Documents, pokazivač miša ćemo dovesti do
strelice u desnom uglu polja Look in i kliknuti na nju. Strelica otvara padajući meni i
izgleda ovako: U meniju se nalazi lista foldera i memorijskih uređaja u kojima
možemo potražiti željeni fajl (dokument). Postupak otvaranja dokumenta je isti kao u
prethodna dva slučaja.
Alt+Ctrl+Page Down Pomera kursor na poslednji karakter u tekućem ekranu.
Shift+↑ Obeležava deo teksta od mesta gde se kursor nalazi do
početka tekućeg reda i od kraja prethodnog reda do mesta
iznad kursora.
Shift+↓ Obeležava deo teksta od mesta gde se kursor nalazi do kraja
tekućeg reda i od početka narednog reda do mesta ispod
kursora.
Shift+← Obeležava jedan karakter levo.
Shift+→ Obeležava jedan karakter desno.
Shift+Ctrl+↓ Prvom primenom obeležava tekst od mesta gde se kursor
nalazi do kraja pasusa. Sledećom primenom obeležava i
naredni pasus.
Shift+Ctrl+← Obeležava reč sa leve strane.
Shift+Ctrl+→ Obeležava reč sa desne strane.
Shift+End Obeležava deo teksta od mesta gde se kursor nalazi do kraja
reda.
Shift+Home Obeležava deo teksta od mesta gde se kursor nalazi do
početka reda.
Shift+Ctrl+End Obeležava tekst od mesta gde se kursor nalazi do kraja
dokumenta.
Shift+Ctrl+Home Obeležava tekst od mesta gde se kursor nalazi do početka
dokumenta.
Shift+Page Up Obeležava tekst od mesta gde se kursor nalazi do početka
ekrana.
Shift+Page Down Obeležava tekst od mesta gde se kursor nalazi do kraja ekrana.
Shift+Alt+Ctrl+PageDown Obeležava deo teksta od mesta gde se kursor nalazi do
poslednjeg karaktera u okviru tog ekrana.
ČUVANJE DOKUMENTA
Svaki naš rad u ovom programu možemo sačuvati u računaru, kako bi kasnije mogli
da ga pregledamo, doradimo ili preuredimo.
Ako pravimo novi dokument, Microsoft Word mu inicijalno daje ime Document1, što
nama ne odgovara. Ne odgovara nam, jer je praksa da dokumentima dajemo takvo ime na
osnovu kojeg odmah možemo znati kakav je njegov sadržaj. Zato moramo da sačuvamo
dokument pod nazivom i na mestu koje nama odgovara. Da bi to uradili moramo da
ispoštujemo sledeću proceduru:
Iz opcije File u glavnom meniju potrebno je izabrati podopciju Save As. Pojaviće se
Dialog Box.
NAPOMENA: Umesto ova dva koraka možemo da pritisnemo funkcijski taster F12 na
tastaturi.
Pri dnu Dialog Box-a se nalazi polje File name u kome se nalazi, najčešće, prvih
nekoliko reči iz našeg dokumenta. Te reči će biti označene plavom bojom čime nas računar
navodi da je najbolje da prvo unesemo ime koje želimo da damo fajlu (dokumentu). Nije
potrebno obrisati označene reči, već možemo odmah otkucati novo ime.
Svaki fajl se čuva u određenom formatu tj. kreiran je kao određeni tip koji se bira u
listi Save as type. Kako mi radimo sa dokumentima u Wordu, u tom polju bi trebalo da se
nalazi - Word Document.
U vrhu Dialog Box-a nalazi se polje Save in (prev. sačuvaj u). U njemu se nalazi
ime foldera u kome ćemo sačuvati naš dokument. Najčešće je to folder ili folder iz kog
smo poslednji put otvarali dokument. Ako nismo zadovoljni ponuđenim folderom,
možemo ga promeniti na isti način kao prilikom otvaranja postojećeg dokumenta.
OZNAČAVANJE (SELEKTOVANJE, MARKIRANJE) TEKSTA
Za vreme rada na nekom dokumentu, često ćemo biti nezadovoljni konstrukcijom
teksta i želećemo da vršimo ispravke. Na primer, dešavaće se da se predomislimo i da
shvatimo da neke delove teksta želimo da izbacimo (obrišemo), zatim da ustanovimo da bi,
ipak, pasus koji smo trenutno otkucali trebalo da stoji na prethodnoj strani, ili da bi trebalo
da postoji i na prethodnoj i na mestu gde smo ga otkucali. Sve u svemu trebalo bi da
brišemo, premeštamo ili kopiramo veće delove teksta. Bilo bi pravo gubljenje vremena
kada bi brisanje većeg dela teksta radili tako što bi ga brisali slovo po slovo. Takođe,
mnogo vremena bi izgubili i kada bi isti pasus ponovo kucali na prethodnoj strani. Da bi
ubrzali naš rad potrebno je da znamo da obeležavamo tekst kako bi mogli da uradimo bilo
koju operaciju sa njim (brisanje, premeštanje, kopiranje, formatiranje...). Obeleženi tekst se
u žargonu zove blokom teksta, a rad sa njim, rad sa blokom teksta.
Obeležavanje se na ekranu vidi kao označavanje teksta inverznom bojom pozadine.
Ako je otkucani tekst crne boje na beloj pozadini, kada ga obeležimo pozadina će biti crne,
a slova bele boje. Ako su, na primer, slova bila plave boje na beloj pozadini, kada ih
obeležimo pozadina će biti crne, a slova žute boje. Ako je pozadina bila plave, a slova žute
boje, kada ih obeležimo, pozadina će biti žute, a slova plave boje itd. Obeležavanje teksta
se vrši pomoću tastature (Ctrl+A=selektovati ceo text,Ctrl+C=kopiranje,Ctrl+V=postavljanje prekopiranog).
Pomoću miša (desni klik,select all=selektovati ceo text,copy=kopirati,paste=postavljanje prekopiranog).
|
'Oce to kad dodjes na forum cim ustanes... 
