Blog korisnika kindergirl
| Bez pokricca | |
|---|---|
| 02 Apr 2009 17:07 | Idi na vrh |
| inspirisano razgovorom
T:" znaš radi se o tome da smo oboje uobraženi.Samo što sam ja sa pokrićem a on bez. (  )
Ja volim sebe u njemu baš kao što i on voli sebe u meni.Zato i ne možemo zajedno.To je sebično.Ja hoću da on voli u meni i ono što nije njegovo.Hoću da vidi mene,a ne sebe. Oči bih mu dala da znam da može da me vidi celu..Ali ne može.I znam.Ne vredi." znam i ja. znam. 
"šta ako ja nikad nisam ničija bila..." |
|
| One of the Days... | |
|---|---|
| 28 Mar 2009 13:02 | Idi na vrh |
Ima dana kad mi se chini da nishta nije onako kako bi trebalo da bude....
|
|
| " living on a see-saw " | |
|---|---|
| 27 Mar 2009 18:09 | Idi na vrh |
| "Love, love is a verb
Love is a doing word Fearless on my breath Gentle impulsion Shakes me makes me lighter Fearless on my breath Teardrop on the fire Fearless on my breath Nine night of matter Black flowers blossom Fearless on my breath Black flowers blossom Fearless on my breath Teardrop on the fire Fearless on my breath Water is my eye Most faithful mirror Fearless on my breath Teardrop on the fire of a confession Fearless on my breath Most faithful mirror Fearless on my breath Teardrop on the fire Fearless on my breath Stumbling a little Stumbling a little" * "...Even if I told you, you still would not know me ..." http://www.mycity.rs/Lyrics/massive-attack-2.html |
|
| "Just" | |
|---|---|
| 23 Mar 2009 18:49 | Idi na vrh |
 
He:"You know, it was just a kiss." She:"Yes, I know. "Just". * http://www.mycity.rs/Blog/naposletku-2.html |
|
| Dzepovi puni kamenja | |
|---|---|
| 21 Mar 2009 20:33 | Idi na vrh |
| "Ponekad dodjem kući i čini mi se da život izmiče, da neću uspeti sve to.Tu su nekakvi rokovi, nekakvi komplikovani odnosi, neke nedovršene stvari, nejasni obrasci,putovanja koja treba isplanirati, sastanci na kojima treba ostati pribran. Ponekad sve to izgleda zaista preveliko za samo jedan život.
.... Mi, zapravo, nikad ne znamo tačno u šta će se, od svih ovih želja i strahova, izroditi naš život.Mene je, recimo, uglavnom vodila stihija.Stihija i slučaj.Stihija, slučaj i udes. bešumni klaviri..... Treba mi nešto slatko.Što slađe.Nepodnošljivo slatko.Nešto što će uspeti da zatrpa ovo osećanje. Imam tu užasnu osobinu da mučim sebe vizuelizacijom svih stvari koje me bole. .........Sanjala sam kako razgovaram sa nekom ženom, psihoterapeutom, i ja joj, kao kažem kako uvek zagrlim jastuk kad spavam. Ona me pita otkad tako spavam,a ja se pravim da ne mogu da se setim.U sebi pomislim:znam,tako spavam otkad sam se udala..." ... I svaka bolest ima svoju tabletu koja čeka u ormariću, da je izleči." "To sam mogla biti ja" * "onaj ponižavajući osećaj kad znaš da ćeš zaplakati pred potpuno nepoznatim muškarcem i znaš da on to zna i znaš da ti se vrh nosa naglo zacrveneo kao kod sasvim malog deteta i da suze počinju da se skupljaju u uglovima očiju. "Love me tender" * "...onaj momenat kad počne podrhtavanje, onaj momenat kad imam nad njom apsolutnu moć, kada jasno znam da držim u rukama njen život.... i uvek uspeva, uvek hoće još... ... uvek mislimo da smo potpuno unikatni u nečijem životu i uvek se ispostavi da je to bila gomila samoobmana....šta je to bolji čovek i čime se meri......, da li i on želi da te po*ebe do smrti, ili samo želi da ga uzmeš pod ruku i prošetaš s njim na još jedan porodični ručak......... sve govori volim te, poslao sam poruku po biljkama, po vazduhu, po insektima, pricama, pogledaj pločnik, čućeš svaki put kad dotakneš svojom štiklom tlo, čućeš to isto, piše joj mahnite stvari iako zna da će je videti verovatno pre no što uspe ona ovo da pročita...... i pokušava da zamisli kako je to biti žena, kako je to kad ti ulazi, kako je to kad raširiš noge i pustiš da nešto ulazi u tebe, i skoro da mu uspeva, skoro da oseća neki rascep među svojim nogama, skoro da mu se čini da je on ona, a da je ona neko višepolno biće................ šta znači kad kažemo "volim te", šta sve postoji u tome, šta napokon postoji u njegovom volim te, koji deo toga odlazi na ovaj bes i ovu osvetu, koji deo toga odlazi na moć koju mu ona daje svakim svojim uzdahom, koji deo odlazi na takmičenje sa onim za koga ona tvrdi da je bolji čovek od njega, šta u tom volim te ostaje stvarno volim te ili sve to zajedno čini ljubav, ko bi to mogao da razlikuje...... ...i razmišljao o tome da li se neki ljudi rode za to da budu večiti preljubnici ili je moguće da neko tu naprosto i zaluta.... ...jer što duže bude čekala, što duže bude želela, kasnije će mi se jače predati,a ona se predaje tako dobro, i sve je ovo zbog toga, zar ne.... ................... onda će ga ponovo preplaviti sopstvena moć nad njom,a moć paradoksalno čini da bude velikodušan, on je naziva svojom robinjom dok je ljubi i govori joj kako je ona jedina robinja koja može da gospodari i da bira sve šta želi, ali je to ne čini manje robinjom, je njena moć ne postoji po sebi, ona postoji zato što joj je on poklanja, takve lude stvari joj govori i ona ga gleda sasvim ozbiljno i kaže uvek samo to želela, uvek sam sanjala o tome da budem nečija robinja,ali niko nije umeo, niko nije znao da uradi, niko to nije izvukao iz mene, on joj podiže ruke visoko i pribija ih uz zid i drži je tako nekoliko trenutaka, kao da je prikiva, ona i ne pokušava da se pomeri, mirna, krotka, baš kao da je zaista njegova, baš kao da ne odlazi svakog dana među ljude, baš kao da čitav život sedi iza nekih prozora, zatvorena i čeka da on dođe, ti si divan arhetip, misli on dok joj savija ruke iza leđa,a ne želi da to izgovori naglas jer jedna takva reč ne ide uz seks,ali njega na neki čudnovati način uzbuđuje, ti si arhetip svega što žena treba da bude i to si upravo zato što ja umem da te podstaknem, nisi ti bila nikad pre, nisi to bila sa drugima, priznaj da nisi bila, vrišti u mislima i savija joj ruke jače ka leđima,a ona ne čuje njegove misli i samo oseća da je on povlači sve niže i niže...... uvek postoji neki razlog da se njegov arhetip razgnevi na njen arhetip, ona to instiktivno oseća....." "Vašarski mađioničar" * "Nemojte se plašiti i nemojte se brinuti.Gde god da odem odavde, poneću vas sa sobom u srcu.Sva tela su samo jedno telo.Sva tela mogu da se spoje,ako mi tako poželimo...." "Zugzwang" * "...i da zaista razmislite o tome zašto se iznenada stotine delfina nasukalo na neku obalu na Novom Zelandu.Jesu li rešili da izvrše kolektivno smaoubistvo?Da li ih je proterao neki dzinovski podvodni talas?Ili neko morsko čudovište?Da li možda delfini znaju nešto što mi ne znamo i samo činjenica da to ne znamo spasava nas od toga da se i sami kolektivno ne ubijemo?Šta, konačno misle o ljudima koji ove delfine vraćaju u vodu, oduzimajući im pravo da donesu odluku o svom životu i svojoj smrti?Šta misle o ljudima koji veruju da bolje znaju od delfina šta je ispravno?Šta biste vi učinili da vidite nasukanog delfina, pitao je ljude.I ljudi su uglavnom verovali da je nasukavanje stvar nesrećnog slučaja, nikako stvar izbora." "Aurora borealis" * "Ne postoji najvažnija stvar.Postoji mnogo sitnih nevažnih stvari.I odjednom otkriješ da si zatrpan tamno negde, duboko ispod pepela.U Pompeji.U najgorem mogućem momentu." "Sunovrat" * "Šta bi bilo kad bih mu rekla da razmišljam o mrtvim mačkama, pomisli žena.Šta bi bilo kad bismo jedni drugima sve govorili sve o čemu mislimo?Ili još gore, kad naše misli ne bi mogle da se sakriju?Možda bi onda ljudi uvežbali tehinku čistih, bezbednih, transparentnih misli.? ... A šta bi po tebi,bila cena te bezbednosti? Jedan besmisleni život u kome nema ni želje ni izazova, ni opasnosti, ni rizika, ni borbe, jedan život u kome će se sve svoditi na to da se on dobro najede i onda legne da spava? (obraća se ženi koja hoće da kastrira mačka) ... Zato što tamo, izvan ograde, postoji čitav jedan život koji treba istražiti.Onjušiti.Ugristi.Ogrebati.Zato što svaki mačor ima pravo na svoje rane i svoja lutanja.I ako s tim ne možeš da se pomiriš, onda je bolje da nikoga i ne pokušavaš da voliš.nikada." "Lutanja" * "I možda zato što bušim još jednu rupu u sopstvenom srcu.Bušim je namerno, kao onim staromodnim uvrtačem za otvaranje flaša.Spiralno krug po krug, ulazim unutra. Pitala sam ga po čemu je ona bolja. Rekao je:"Njoj sve mogu da kažem.Tebi nisam mogao." ... Ali izgleda da sa novim parom nogu nekako otvara i novo sve. .... Ja znam njegovo sve.Ja sam njegovo sve držala u ruci.Godinama.Ja sam hodala na prstima da se njegovo sve ne probudi.Ja sam drhtala kad bi me njegovo sve zagrlilo.I sad ovo, odjednom.Što nas dovodi do sasvim nove revolucionarne teorije o vanzemaljcima. ( ) To jednostavno više nije on. Jer on koga sam poznavala nije mogao preživeti dan ako me ne vidi, ne dodirne,ako mi ne kaže toliko toga.A sad prolaze toliko dani.I nedelje.I meseci.I on može. Neobjašnjivo kako ali može.To vam je otprilike isto kao i sa smrću, gledate kako drugi ljudi umiru i racionalno znate da će smrt doći po vas i vas da zadesi,ali duboko u sebi nikada, ali baš nikada ne poverujete.
... Umesto toga, mnogo je lepše da mislim na trenutak kada sam njega videla prvi put.Tu scenu mogu da vrtim u mislima beskrajno mnogo puta, nikad mi neće dosaditi.Momenat koji nikome drugom na svetu, osim meni, ništa ne znači. ..... Čovek se navikne na najneverovatnije stvari.Ali misli, njih nikad nisam uspela da sprečim da idu ka njemu.U mislima ja neprestano sa njim razgovaram.Svakog dana. I pišem mu ta izmišljena pisma. I pokušavam da čujem njegove imaginarne odgovore. U mislima nikad ni nismo prekinuli da razgovaramo. U mislima ja i dalje verujem da istom takvom snagom i njegove misli idu ka meni svakodnevno. I sreću se negde, na nekom tajnovitom mestu, onako kako smo se i mi stvarni nekada sretali. ..." "Dzepovi puni kamenja" Jelena Lengold, "Vašarski mađioničar" * intertekstualnost * "Metamorfoze O sebi govorim koja sam prvo bila samo kljun a pogledajte šta mi sve treba da sad preživim. O sebi, naravno, govorim jer sam u sopstveno grlo poprečno stala ko nekad davno u majci a ako je njoj verovati to boli, od toga se i umire. Sa bezbrojnim pridevima, sa rastinjem valja se moje ime uvećano za preobražaj, ta stvar se može i ovako sročiti: treba pronaći tvorca pa kad me ni on ne prepozna jednostavno - skočiti." http://www.pobocza.pl/pob26/srb/jlengold_srb.html |
|
| Koji ti je status?:) | |
|---|---|
| 16 Mar 2009 22:45 | Idi na vrh |
| ja volim facebook.volim i ludachke statuse.svoje i tudje. mene to uveseljava. imam par drugarica chiji me statusi cesto dirnu bash. i zabole. i to je dobro. uglavnom ne stavljam ljude koje ne znam na listu. mnoge znam iz online rezhima zhivota i to je ok. neke znam iz srednje, osnovne. neki su se jako promenili negativno od tad.neki bash pozitivno.neke sam zaboravila pa smo se sad ponovo "nashli".sa nekima je bolje, sa nekima loshije nego shto je bilo. otkrila sam da mi je ex najbolja drugarica postala jako ogorchena.zhivot je valjda naterao. nisam imala bash hrabrosti da pitam zashto. mozhda treba da pitam.odselila se nenadano u 3.razredu srednje,a ishle smo zajedno i u osnovnu.poslednja stanica 37mice, choveche kad se setim kako mi je to bilo daleko.... chinilo mi se da je na kraju sveta. josh uvek imam njeno pismo na kome pishe da treba da otvorim kad sam down. samo tad.otvorim s vremena na vreme.posle toga pustim jednu pesmu od Severine. kazhe ona meni u tom pismu kako je niko ne razume onako kao ja i da ccemo uvek biti najbolje frendice.nishta joj ne znachi u zhivotu kao nashi maratonski razgovori telefonom. samo ja mogu da svarim sve njene komplekse i da je i dalje volim.-kazhe... rekla mi je ovih na na onom idiotskom chatu da su se svi dobri frajeri razgrabili i da kad idesh u grad sretnesh sve neke frikove. i rekla mi je da eto ja nemam tih problema poshto sam zgrabila dobrog na vreme.
smeshni su mi oni shto me stavljaju na listu,a kad ih pitam zasto to rade oni nemaju bash neki kreativan odgovor. valjda im je dosadno or what ever...pa se kao uvrede kad ih ne stavim... volim i to shto je taj status izraz mog trenutnog raspolozhenja i svaki ima neku "prichu". chesto se vraccam i chitam ih i to je dobro. statusi su mali blogovi bwe! bogovski blogovi. vezhbash "zgushnjavanje" teksta. statusi ne otudjuju,verujte mi na rech! otudjuju nerazumevanje, tvrdoglavost, short mind, lenjost i nesposobnost za izrazhavanje. statusi ne. 
inspirisana SSpinovim blogom,ali reshial ipak da postujem ovde. 
|
|
| Filth & Wisdom | |
|---|---|
| 16 Mar 2009 19:05 | Idi na vrh |
| "My strange uncles from abroad
yes I never met'em! but I took everything they wrote and I'll never forget 'em! Through the mystical communication Deep within it all comes through forming underground railroad for our ultimate breakthrough! My strange nephews from abroad maybe I'll never meet 'em They'll take everything I wrote and I'd never forbid 'em! My strange uncles from beyond I'll meet 'em on the cosmos street and we will drink to how we told to never trust a plastic beat Through the mystical communication deep within it all comes through forming underground railroad for our ultimate break through!" I prefer mad Man....  
|
|
| K.V. | |
|---|---|
| 12 Mar 2009 23:26 | Idi na vrh |
| "Katarina Vlasak, kraljica nocnog zivota Beograda, najludja od svih ludih, predvodnica devojaka koji vole decake, devojaka koje vole devojke i decaka koji vole decake. Predvodnica onih kojima se jebe za sve tri pomenute kategorije. Prisutna na svim najvaznijim zurkama u proteklih deset godina. Izasla jednom u Industriju i nikada se nije vratila kuci. Uvek kod levog zvucnika. Teski VIP. Uvek sredjena. Nekada lumpovala zajedno sa danas najboljom studentkinjom montaze na FDU. Zivi sa svima pomalo. U njenoj ljubavnoj zbirci su najbolji beogradski frajeri. Sa diskdzokejima na ti, oni sa njom na Vi, iz postovanja. Crna, ponekad ljubicasta. Tetovazu pokazuje samo odabranima. Odabrani znaju i za pirsinge. Esteta i erudita. Prezirala folk od nastanjanja i nikad mu se nije odala. Cak ni pod uticajem svojih gej prijatelja. Internet genije. Uza specijalnost facebook i myspace. Priklonjenija prvom jatu. Nekada izlazila petkom dolazila kuci nedeljom uvece. Sada je primerna studentkinja bankarstva koja i dalje zari i pali. Mana za snobove: voli Operaciju trijumf. Omiljeni slatkis: Minjon. Kuriozitet: jedina bila Klaber meseca dva puta. Prijateljica Jelene Piljic i Jelene Rosic. Kratko zivela u Moskvi. Jednom recju: neprejebiva. "
sa fan stranice facebooka I like it..Urban bug baby.... 
* http://www.mycity.rs/Blog/traum.html |
|
| (im)possibility | |
|---|---|
| 04 Mar 2009 19:52 | Idi na vrh |
| Impossible is nothing
Aha,al' juche... inspirisano dogadjajima ovih dana, onako uz nes asocijativnim putem priseccam se shta sve nisam mogla....i kapiram da su sve to "male stvari", mislim nishta strashno se nije desilo:pupupu...
nego chini mi se da ceo zhivot morash mnogo unapred da planirash.a ja nekad volim da jednostavno budem chovek trenutka. pa sam malo diskriminisana ovih dana.
htela sam lepo da kupim k'o chovek a ne k'o stoka one karte za basket u "Areni". stigla ispred blagajne oko13h kad on crvc,prc-prodalo se 7000 karata.a rekli su na tvu da cce 11000 da puste u prodaju. dobro ok, partizan slavi neochekivani(  ) uspeh, kapiram skroz. neki dechko ispred takodje prekasno dosaho, psuje zhenski rod, sve zhene pokupovale karte za tekmu. auuu, kazhe one shto idu u pozorishte hocce da dodju na basket u Arenu....izem ti zhivot i smisao istog, nema ni tapkarosha, htela sam oba moja momka da vodim (  ),ali eto dzabe moje dobre namere, morash kinder ranije da dodjesh, mislim... 
hajde onda do Narodnog pozorishta, hoccu da gledam "Dervish i smrt", chekala sam to toliko dugo,a i Nikola Ristanovski mi se svidja, mnogo mi se svidja,a i zhivo me zanima kako glumi Ahmeda, kako uopshte "Dervish i smrt" mozhe da se adaptira na taj nachin koji zahteva predstava../kad hoccesh-> rasprodate karte za 2meseca unapred. pa sad..... ne nerviram se, mislim gledaccu ja to kad bude bilo karata, sve kao ql. 
all right, zvoni mi mob zove me "moj Neko" i pita da li imam karticu i kintu na istoj kad sam vecc u gradu da kupim karte za Madonu. Ok,ali ta Madona je tek za par meseci, mislim ne znam da li ccu tad da budem zhiva a ne da li ccu tad i tad mocci na koncert.ali stvarno.tako neshto xy godina unapred sam mogla da uradim samo za Depeche. I ako mi se ne ide taj dan da slusham Madonu, smara me vishe da se cimam oko toga da prodajem kartu i da me neki nepoznati ljudi zovu na mobilni, ja se nekad jednostavno toga uzhasavam....
Aha,aha, 10godina "Exita", karta 10soma i dolazi Mobi-to se zna.A ja uvek kartu za "Exit "kupim dan pre nego shto se potrpamo u bus za NS. J*ga...mislim super mu je novi album, "I love 2 Move.." je bash, bash fenomenalna klaberska stvar i ja mnogo volim da je chujem, bash odlepim na nju propisno,ali...ko zna shta cce da (mi) bude do tad... mozhda me otmu vanzemaljci, mozhda se za Moldera udam, mozhda skapam u redu za doktora kad se sledecci put razbolim (za one koji se brinu ozdravila sam, barem se danas popodne tako chini, no kashljem josh uvek a modrica je zhucckasto-zelena:>).
ono shto me takodje fascinira i ushiccuje jeste mazohizam zvani saobraccajni kolaps. najstrashnije sam se smorila shto mi je nenajavljeno ispitni rok pomeren za 10 dana unapred tako da ni svoj lichni rodjendan neccu mocci da proslavim k'o chovek. i tako sam odluchila da obavim sve shto treba da obavim pre nego shto pochnem da uchim.mada broj strana i broj dana nisu u proporciji, moram da se potrudim da barem izadjem na ispit, da me ne grize savest.
i tako sam otishla u "Delta City" da kupim neke potrebne stvarchice i da jedem onaj super alpski obrok. zavrshilo se tako shto sam chekala 35 minuta da probam neke farmerke koje mi se na kraju nisu ni dopale kako mi stoje. i tako:haos... putovala sam 45 minuta od Brankovog mosta do Zelenjaka i nadala se iskreno da mi se necce pishkiti u saobraccajnoj guzhvi od onog soka u Meku no dobra stvar je to da ako se u traffic jam-u zaglavite sa nekim vam dragim mozhete da produktivno iskoristite svaki minut na suvozachkom sedishtu.
"efikasnost pre svega"...
doshla sam kucci i mama mi kazhe da su javili na tvu da ljudi vecc sad planiraju letovanja i da bih i ja jednom u zhivotu mogla da se odluchim par meseci unapred, da ona to na vreme pochne da otplaccuje.rasprodacce mi se aranzmani.
jutros sam htela da putujem sama do faxa, da slusham mjuz i da ne otvaram mnogo ochi, samo povremeno da proverim da li smo preshli most.znam da je vec08:45,ali rano mi je, umorna sam i jako sam bleda i ne zhelim da razvijam konverzaciju sa ljudima koje znam na "ccao-ccao".ne zanima me koliko su ispita dali, niti kakav imaju sex sa dechkom, ja to ne mogu u 9h da slusham, jedino mogu da slusham muziku jer ona ne trazi saoseccanje niti reshenje niti divljenje, muka mi je od svih tih ljudi shto me nadju pa onda krenu da prichaju kao da im je to poslednji monolog u zhivotu.......kazhem kulturno da sam umorna i da ccu sesti ispred Nje, omg prevrnula je ochima, taman je htela da me pita gde sam bila za vikend,ali N E M O G U... znam, znam icci ce Shpaniju i spavala je kod dechka za vikend, znam celu prichu unapred, (is)prazno, potrosheno, preprichano....... da ne pishem sad josh i za restoran i da u tom treba rezervisati nekoliko dana unapred,ako nekog hoccete preko vikenda da vodite.
no..... Sve je mogucce, tako?
|
|
| Matriks | |
|---|---|
| 28 Feb 2009 13:06 | Idi na vrh |
| Razlupana ogledala ne zaslužuju da vise na zidu.
(nema me više na toj slici.) Sedim na brdu i sve se to ne događa meni. Učili su me da prezirem ispovedni ton ali danas reči zastaju u grlu. Pišem na dlanu arheološku studiju o minumum dva sveta koja su zgasla u nekoj dalekoj zvezdi. Crne rupe se šire mojim krvotokom stvarajući jedno veliko Ništa i ja znam da sam postala malokrvna od jedne bivše zvezde. Ja sam Biolog. Ja proučavam lišajeve koji svojim telom crtaju kartu iz koje iščitavam nanose vremena. Ja sam Beduin. Ja sam Dorćolac. Prepešačila sam put od Tebe do Sebe i nisam se umorila. Ja mogu da volim za Troje i žedna sam čistog neba. Boli me raskvašeni sneg. Ne treba mi naratologija ni terorija proze da bih ispričala priču. Ja imam olovke i bojice karmine i naliv pera i kožu punu ožiljaka koji čekaju disertaciju. Ja sam videla kornjače koje donose kišu u mom kupatilu jedne zime i znam kako je to kad su ti trepavice slepljene od blata tuđeg (ne)osećanja. Meni ne treba objašnjenje ni korektivna hirurgija. ja neću više da živim u čekaonici. treba mi samo čaša čiste vode sklopljene kazaljke i skriveni link za ulazak u jedno novo vreme. |
|
