Blog korisnika Leonardo
| Sta smo na vreme shvatili? | |
|---|---|
| 30 Nov 2010 23:50 | Idi na vrh |
Na vreme = za zivota 
Citat:I used to think the worst thing in life was to end up all alone , it's not ... The worst thing in life is to end up with people that make you feel all alone. Movie-quote Robin Williams as Lance Clayton in World's Greatest Dad Ko shvati citirano na vreme pola mu se prasta i ostatak zivota otvara. 
|
|
| Trenutna "moda" na MC :> | |
|---|---|
| 03 Apr 2010 20:19 | Idi na vrh |
Salu na stranu - naslov. Nakon sto je svima poznati i proslavljeni s-moderator Ron Jeremy sa mc-military odlucnio da skrati svoj nick na RJ. Dobio sam ideju da svoj prvi nick na "svom" prvom forumu, btw uskoro slavim 3 godine, malo "kozmeticki" doteram. Brzopletost i pocetnicka nesigurnost... u medjuvremenu sam to okarakterisao kao jedan kreativan trenutak  ...
Naime, jedno vreme nisam bio siguran da li se nick moze menjati. A posto su me mnogi upoznali pod leonard smatrao sam da nije najpametnije menjati. Medjutim, posto sam prakticno skoro svaki dan na vojnom forumu, a izmene su minimalne odlucio sam se da potrazim pomoc. Naravno uz Pecin blagoslov poduhvat je u potpunosti uspeo. Prvo sam se obratio Mix-u koji je kratko rekao "kontaktiraj Pecu". Tako da mi niko nije kumovao  . Mada su mi ovi moji tamo na military delu dodelili razne nadimke DiCaprio, Donatelo...  
|
|
| Pismo jednoj devojci | |
|---|---|
| 18 Mar 2009 19:06 | Idi na vrh |
| Nisam neki fan facebook-a. Mada se ponekad procunjam i tom avlijom. Zavirim, čisto da vidim ima li koga. S' vremana na vreme dese se čudni susreti sa duhovima prošlosti. Naravno, ničijom drugom, već svojom krivicom.
Ne verujem u prijateljstva preko FB. Mala ali odabrana ekipa . A way to keep in touch. U ovoj maloj galaksiji ima daleko toplijih mesta...
Da ne s@r@m previše već pređem na stvar. Pesme koje sam ti poslao nastale su u ljubavi. Bilo mi je izuzetno drago kad sam video da su te pesme priredile zadovoljstvo lepšoj polovini korisnika MC foruma. Pa se pitam kako tebi... Pre nego sto smo se upoznali... a kako bi ti i mogla znati... Znaš, neko reče, život piše svoje romane. Od šestog razreda osnovn škole prati me jedna ljupka drama. Još je to tinjalo u vreme kad smo se sreli. Jedna izuzetno lepa, pamena, krhka... Međutim, za razliku od nje meni su davno isparile sve iluzije. Uvidevši da nam se karakteri ne slazu nastavio sam bez... Što ne znaši da sam izgubio osmeh  ...
Nakon jednog takvog iskustva nije čudno kad čovek postane previše oprezan. Želeo sam ti biti tu, a ipak po strani. Pravi drug, na dohvat ruke. Neko sa kime bi mogla pričati. Ti si se mnogo ljutila. Možda sa pravom. Jeste, oklevao sam. Ali nemoj zaboraviti da sam i ja čovek. Stvari su se desile iznenada. Naše celokupno poznanstvo. Nisam ti želeo bilo šta nametati ili da te obavezujem. Sloboda... ljudski je grešiti... i praštati...  
Ljudi su razliciti, imaju drugačije navike i običaje. A samim time nesporazumi lako nastaju. I pored toga što sam poslao bezbroj poruka ti si dalju komunikaciju blokirala ukoliko odgovor na tvoju prvu nije bio onaj pravi. Jednostavno nisi dozvolila da se razvije dijalog u kojem bi smo videli gde ko stoji i kako razume sve ono sto se desava. Strpljenje je čudo Božije... Možda ćeš jednom uvideti koliko nije baš sve bilo toliko samo do mene... Trudio sam se da razumem tvoju situaciju. Ko što rekoh tražio sam komunikaciju i mogućnost da stvorimo nešto trajno i vredno. Zapravo, kad sam te prvi put ugledao sve je delovalo tako savršeno da nisam ni pomišljao da išta može krenuti po zlu. Ipak sam se prevario .
Možda si me proklela... verovatno i zaslužujem, barem po tebi... ali upamti jedan dug period nakon svega bilo mi je izuzetno teško. Ajd sa srćom... i da, nadam se da su ti se pesme...  ...
|
|
| Ljubav je sloboda... | |
|---|---|
| 13 Jan 2009 22:48 | Idi na vrh |
|
|
| Svest o svetu... iz decije perspektive... | |
|---|---|
| 21 Sep 2008 01:57 | Idi na vrh |
Sta ostavljamo u nasledje  --> malo da doradim temu i promenim naslov.
Mozda je sad jasnije sta sam hteo reci... Da ne cekamo sedamstotu godisnjicu onog sto smo mislili uraditi za 5 godina. 
La vie en rose - Louis Armstrong WALL*E |
|
| Univerzum | |
|---|---|
| 09 Apr 2008 17:29 | Idi na vrh |
| Zvukovi
Pink Floyd - keep talking http://www.youtube.com/watch?v=MrTyeqoXgzk&feature=related Pink Floyd - Breathe in the Air / On The Run http://www.youtube.com/watch?v=1ku-ma1dVI8 Pink Floyd - Us And Them http://www.youtube.com/watch?v=zlY-JlE5ZCo&feature=related Pink Floyd Brain Damage & Eclipse http://www.youtube.com/watch?v=8tZIaapf2gU&feature=related Uzivo 
Pink Floyd - The Division Bell http://www.youtube.com/watch?v=G7VnToMCrwU&feature=related Pink Floyd - Poles Apart http://www.youtube.com/watch?v=WZ9gUtyNmmE&feature=related Dune Pink Floyd me je inspirisao. Samo da napomenem ova tema nije posvecena samo njima. Da ne bude zabune  .
|
|
| Zena danas | |
|---|---|
| 27 Mar 2008 12:22 | Idi na vrh |
| Gledam vec danima ovaj plakat u gradu. Nit me interesuje ta televizija niti klub u kojem ce biti zurka.
Osto me je izvelo iz takta je sledeca slika koju sam ja malo izmenio, jer upravo ne zelim o lesinarima da pricam. Zelim da pricam o zeni kao zeni u danasnjem drustvu. Ocito da jedan deo zene fali. Mozda je to nekome umetnost? Po meni je jak simbol stvari kako danas stoje. S obzirom da mi jadni iskompleksirani muskarci pored zene kojoj je podareno da moze radjati razglabamo o sopstvenoj velicini i dostignucima. Mozemo se slobodno sutirati u dupe sa svojom umetnoscu ali nikad tako nesto zivo necemo stvoriti ko sto je dete. Poezija zivi onog trenutka kad se stvara i kad se cita, ali dete je uvvvvek zivo .
Dakle evo slike
|
|
| Muzika je ... mrtva! | |
|---|---|
| 07 Nov 2007 13:55 | Idi na vrh |
| Zivim sada sa muziko od 80 pa unazad. Jer ima zivota u sebi. Dobro klasika ako je valjala kraljevima valjda valja i meni . Gde je nestala igra.
Zalim samo sto su neki u traganju za slobodom posegnuli za opijatima i ... kako bi umirili um. Odnosno tesko nasledje predhodnih veko stroge stege i ratova. Ratovi nisu otisli, alosa energija i bol u dusi je pojeo mnoge... Za nove nade koje dolaze! Ovo vise nije ni fabricko doba! Niti mehanicko! Vreme odumiranja duse i cula! |
|
| Otudjena | |
|---|---|
| 01 Nov 2007 21:39 | Idi na vrh |
| Za sve zene koje su postale predmet i kojima su oduzeta sva prava. One koje su ukradene, odvedene iz nevinog sveta u celjusti ljudozdera. Toliko strasna pojava na ovom svetu da je ne mogu izgovoriti. Ako neko razume nke kaze ali ja to ne mogu izgovoriti. Za sve one ukradene snove... i one koje hodaju po asfaltu nocu sa razmazanom sminkom daleko od svojih kuca...
Отуђена Два ока испала у тами к'о загубљени бисери одају ужас, језу окована, сама чека следеће јутро пита се: кад ће и овај дан проћи? 'оће ли и ова ноћ бити тако дуга и хладна? утучена, израбљена од дома одведена, осамљена отуђена од свега труне, вене к'о избледела ружа њене усне бледо црвене некад румене сањале су много топлоте и љубави у срцу хладан ветар, сурово зло смрзло је лепе мисли и осушило је постала је роб нечије фантазије јер ни сам са собом не зна боље наказе су се изродиле пусти сузу, ко крв, саосећања одстрели га пре него што буде прекасно! а ако ти нећеш обарач ће сам пући од муке! Autor - Leonard |
|
| Bezvremena djevo | |
|---|---|
| 28 Okt 2007 23:33 | Idi na vrh |
| Ovu temu posvecujem svim zenama koje umeju da vole i koje sire mir. Sto i jeste priroda tog prelepog bica sto nam je podario neko. Koje ume da voli istinski kako svoje, a tako i da prezire stradavanje neprijatelja.
Slava majci. Zvezdonosna djevo udahni razum u bezumlje... Inspiracija za pesmu dolazi iz teskih trenutaka nasih predaka i nas samih. Госпо драга 1. Први пут кад те угледах слио се рај срећу нечувену запали пламен од бујице осећаја у мени тело нејако да издржи у малој смрти распламса љубавну латицу И док пролази овај последњи час лице у лице косе влати к'о ореол сијају поткрај светла воштанице бљештави сјај усана ко мед ливадски пољубцем што лечи ране душу зацељује Сама помисао на сутра ме не плаши колико то да ће мо се можда у овом животу заувек растати не бојим се смрти у боју колико ми немир прави помисао да те можда више никад нећу угледати да ти се вратити нећу и у твoм загрљају мир пронаћи Оче наш ако сутра храброшћу заслужим молим тебе да ме вратиш да бар оно и док вас смрт не расрави некако друкчије научим Жено, госпо моја, хвала ти што ме мушкарцем начини у теби свој одраз назирем ко језеро у поноћ чисто, мирно |
|
