126 godina od rodjenja Mies van der Rohe-a

126 godina od rodjenja Mies van der Rohe-a

offline
  • mcrule  Male
  • Legendarni građanin
  • Michael
  • Spy[Covert OPS], Gathering Intel/Info & The Ultimate Like Master[@ MyCity]
  • Pridružio: 21 Feb 2010
  • Poruke: 16915
  • Gde živiš: 43.6426°N 79.3871°W




Izvor: Arrow
http://www.google.com/
http://www.google.com/search?q=%D0%9C%D0%B8%D1%81+.....mp;oi=ddle




Ludvig Mis van der Roe



Ludvig Mis van der Roe (nem. Ludwig Mies van der Rohe, *27. mart 1886. Ahen — †17. avgust 1969. Čikago) bio je nemački, a kasnije američki arhitekta.
Van der Roe se sa Valterom Gropijusom i Le Korbizjeom smatra začetnikom moderne arhitekture. On je bio u potrazi za arhitekturom koja će biti ogledalo života u dvadesetom veku. Van der Roeove građevine se odlikuju čistim formama i intenzivnom upotrebom stakla, čelika i betona. Njegov rad je doprineo pojavi zgrada sa staklenim fasadama internacionalnog stila. Govorio je da su njegove građevine „kost i koža“.





Život i arhitektura



Prve osnove za svoj kasniji zanatlijski talenat i svoje zvanje stekao je od svoga oca koji je posedovao klesarsku radnju. U godinama 1897–1900. pohađao je crkvenu školu. Preselio se u Berlin 1905. godine gde se zaposlio kao arhitekta i dizajner nameštaja Bruno Paula. Prvu građevinu je projektovao kao 21-godišnji arhitekta na slobodnoj nozi 1907. godine. Bila je to drvena zgrada u stilu 18. veka na koju je uticala engleska arhitektura. Od 1908. godine sarađivao je sa Peter Behrensom. Posvetio se studijama arhitekture Fridrih Šinkela i Frenk Lojd Rajta. U godinama 1911–1912. radio je na projektu nemačke ambasade u Sankt Peterburgu i projektovao je porodičnu kuću supružnika Kronelovih u Hagu.
Sopstveni atelje je osnovao već 1912. godine. U svojim prvim radovima se trudio za radikalniji spoj arhitekture i tehnike. U saradnji sa Hans Rihterom, Verner Grafom i El Lisickim izdavao je reviju G. („Gelstaltung“). Zalagao se za industrijalizaciju svih oblasti arhitekture. Posle završetka Prvog svetskog rata godine 1918. uključio se u November-grupu gde je bio direktor izložbi u arhitekturi, a 1926. godine je izabran za predsednika udruženja umetnika i arhitekata u nemačkom „Werksbundu“. Godine 1921. je bio konkurs za Berlinski neboder. Za projekat L. M. van der Roa nije bilo interesa i tako je ovaj projekat postao faza estetske studije bez ikakve upotrebne vrednosti. Zgrada se karakterisala jednostavnošću i imala je staklenu fasadu i odredila je razvoj nebodera 40-tih i 50-tih godina 20. veka. Razveo se 1921. godine i promenio je ime kojem je dodao holandsko „van der“ i porodično ime svoje majke Roe. Postaje direktor izložbe „Werkbund Expozition“ 1927. godine. Šesnaest svetskih arhitekata je prezentovalo 320 projekata modernih zgrada i arhitekte su upotrebljavale znanja psihološka i sociološka uz upotrebu savremenih materijala uglavnom betona i stakla. Bile su to prve zgrade u kojim su upotrebljene kubičke forme i ravni krovovi.
Godine 1928. bila mu je, kao direktoru nemačke sekcije izložbe u Barseloni, poverena uloga projektanta nemačkog paviljona. Zgrada je služila kao centar za informacije i prenoćište. Zgrada je 1930. godine uništena i u periodu od 1983. do 1989. godine ponovo izgrađena i bila je uzor savremene arhitekture. Značajni su bili upotrebljeni materijali i otvorena dispozicija koja je spajala enterijer sa eksterijerom. Spoj je nastao iz potrebe ostvarenja kretanja posetilaca na izložbi. Ujedno je radio i projekat za supružnike Tugendhat u Brnu. U ovo doba je projektovao i kuću za Emila Nolda i Herberta Gerika koji nisu bili tako poznati. U godinama 1930–1933. vodio je kao direktor poznatu umetničku školu Bauhaus za koju je napravio nekoliko projekata.
Godine 1938, s obzirom na političku situaciju u Nemačkoj, emigrirao je u SAD i još iste godine je postao upravnik odeljenja za arhitekturu na „Armour Institute“, kasnije „Institute of Technology“ u Čikagu za koji je predložio areal i nekoliko zgrada.
Glavni znak njegovih radova u SAD je čelični skelet sa pravilnom osnovom koji je modulisan. U ovom modulu sagradio je vikend kuću Edite Fransvort, koji je shvatio kao otvoreni paviljon. Dalje građevine koje su upotrebljavali i iskoristili skeletnu konstrukciju bili su zgrada Fakulteta „Crown Hall“ za I. I. T. za koju je iskoristio ideju velikog društvenog prostora ispod spuštene tavanice na ramovima, stambene zgrade „Lake Shore Drive“ u Čikagu. Njegovo poslednje delo je Narodna galerije u Berlinu. Umro je 1969. godine u Čikagu.















Izvor: Arrow
http://en.wikipedia.org/wiki/Ludwig_Mies_van_der_Rohe
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D1%83%D0%B4%D.....0%BE%D0%B5



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 552 korisnika na forumu :: 28 registrovanih, 3 sakrivenih i 521 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 19:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., aleksmajstor, Armaton, Bane san, Cufo, djboj, doktor1964, Dr.Strangelove, Dusko Nikolin, ikan, Kaplar2, kokos1.nikola, Kubovac, Marko Marković, mean_machine, Metanoja, miroslavtm12, orjen2, Oscar2, rodoljub, suton2, Toni, vathra, VJ, Vlada1389, vlahale, vlvl, zillbg