|
Zakljuci su mi posle detaljisanja 2 od 5 delova nekog filma o bankama sa YouTube-a...
Problem je u nasim glavama tj. zastarelom misljenju koje banke tretira na starinski nacin, a one vise nisu ono sto su bile, one su PROMENILE svoj smisao, zajedno sa promenjenim starinskim konceptom zivljenja - da se zaradjuje i stedi, pa da se od stednje investira ... sto se vise uopste tako ne desava: savremenost je izmenila sam pristup zivljenju, okrenula ga inverzno naglavacke: sada se zivi sa onim sto ce se TEK steci, vise se ne zivi sa onim sto se RANIJE/VEC steklo...
Zivi se “u napred” a ne “u nazad” ... kredit postaje obaveza u vidu prinude da se radi, sto je sa generalnog stanovista drustvene zajednice pozitivna cinjenica, jer ista/zajednica (pa i njeni manji delovi do nivoa firmi) vise nije u strahu da ce se radniku odjednom nadici patka da daa otkaz iz samo njemu nekih/poznatih razloga ... jer mu se to moze posto ima ustedjevini za neko vreme ... vec je radnik PRINUDjEN da radi, a kada poslodavac to zna, onda mu se odresi moralna uzica pa ga na razne nacine gnjeci: prvo manje ga placa, drugo - sve ostalo pocev od podrazumevanog ostajanja duze na poslu BEZ zahteva za placanjem prekovremenog rada... i td. itd. itd............. sto se moze smatrati POSLEDICOM takvog shvatanja zivota da se zivi “na veresiju”, od tek buduceg rada.
Pa obzirom na taj novi pristup koji je inverzan prethodnom, banke nisu vise pozajmljivaci stecenog nego garanti onoga sto cemo TEK da zaradimo/steknemo. One na nivou pojedinca to mogu lako da izgarantuju, ali na nivou masovnog desavanja vise tesko da mogu - jer nemaju podlogu, rezervu da pokriju iznanadnu masovnu histeriju koja bi zatrazila od banaka svoj kod njih zaradjeni/polozeni “novac” ... jer novca u bankama vise jednostavno nema ni priblizno u toj masovnoj kolicini koja se vrti u privredi/drustvu ... istina, jos postoji neka minimalna kolicina njenog papirnatog ekvivalenta u kolicini koja je zanemariva prema ukupnoj sumi sveg novca u opticaju ... i koja, ta mala kolicina, pruza PRIVID da jos uvek postoji nesto cega vise eto nema - klasicnog novca...
Banka je danas samo GARANT da ce onaj koga ona podrzava cifrom koju je spremna da elektronski upise na neki racun - taj neko kome se ta cifra upise, moci sa njom (tom cifrom) da slobodno raspolaze u smislu njenog daljeg elektronskog prepisivanja na razne druge takodje bankovne racune ... a da li ta upisana cifra ima realno pokrice u smislu VEC zaradjenog ili ga nema, nego je samo obecanje da ce se doticna cifra tek/UBUDUCE zaraditi tj. OBISTINITI (dakle kreditne je vrste a ne stedne) - to onoga kome se ta cifra upisuje ne treba uopste ni da interesuje ni da brine: BANKA JE GARANT!
Banke FUNKCIONALNO nisu vise ono sto su ranije bile: cuvari/depoi zlata/novca, one su sada GARANTI placanja onih koji su njihovi klijenti/pacijenti ... poreklo tih placanja, da li je to vec ili ce tek biti zaradjeno uopste nije bitno za onoga kome banka doznacava “novcanu” cifru; razlika izmedju “vec” i “tek” je samo u vecoj ceni onog “tek” za ISTO ono sto se bankovnom doznakom placa/kupuje ... a ta veca cena je ustvari cena pozurivanja vremena
Opipljivi papirnati i zvececi/sitan novac nema vise potrebu da bude opipljiv, jer to ustvari nikada i nije bila njegova sustinska potreba, vec ustvari nuznost zbog nepostojanja elektronike/racunara, kojim bi se i kojim se sada - manipulise ... Sustina novca nije da bude opipljiv i rukama prebrojiv, njegova je sustina da bude UNIVERZALNI zajednicki sadrzalac SVE ROBE koje se razmenjuje medju ljudima i SVIH USLUGA koje se desavaju medju ljudima - pa je, samo kao takva potreba, DOVOLjNO da bude brojni zapis na elektronskom racunu svakoga clana drustvene zajednice unutar koje se razmenjuju robe i usluge ... jednim univerzalnim ekvivalentom koji ima ime “dinar” ili “evro” ili bilo koje drugo ime, nebitno je ... imena su jedino bitna kada se izmedju njih uspostavlja vrednosni odnos, a koji je opet neophodan zbog potrebe manipilacije zajednickim vrednosnim sadrzaocima koji jos uvek postoje zbog nacionalnih ekonomija koje su - jos uvek - poslednji bastioni nezavisnih ekonomija ... ime SVOJE valute dopusta INTERNO i LOKALNO uredjivanje sopstvene ekonomije nezavisno od ostalih/drugih ekonomija, odnosno pruza slobodu samostalnosti.
Pa na kraju ispada sve da to sa sadasnjim/savremenim bankama ima puno smisla ... dok god banke ne postanu to sto su postale  ... NEZASLUZENO najbogatije ustanove drustva bez da su i kap znoja prolile  ... a obicni su distributeri, ne vise ni toliki garanti koji nesto reskiraju, jer iza sebe imaju drzavu i njenu silu kao ustvari krajnjeg PRAVOG garanta za svoju poslovnu bezbednost.
|
