|
|
|
Poslao: 26 Jun 2007 23:09
|
|
Kad smo vec tu ...
Sta je smisao zivota? Da ga ima valjda bi ga do sada neko i nasao. Ili ga je ipak nasao a drugi samo jos ne znaju da je to TO. Ja mislim da zivot sam po sebi i nema neki smisao dok mu ga mi ne damo. Znam da se rodimo i zivimo i na kraju umremo (sta dalje, o tome necu jer se zna da svi ne vjeruju u isto, tako da ...). A sta dok zivimo? Cime ispunimo to vrijeme je totalno nasa odluka. Da li cemo provesti to vrijeme tragajuci za necin nama bitnim i da li ce se to traganje na kraju "isplatiti" ... Jedan po jedan dan prolazi ... okrecu se kao stranice neke velike knjige, samo sto smo pisci u ovom slucaju mi (svako za sebe). Ko ce sta da napise, to je njegova stvar. Samo bi svako trebao na kraju svakog dana da se zapita: Da li me to sto sam danas uradio cini sretnim, potpunim, boljim ...?
I da, zasto ljubav sama po sebi nije dovoljna? 
I zasto juce nisam mogla da nadjem kupaci, onaj bas/bas sto se meni svidja (jedan jedini od njih 1000) u mojoj velicini?
Zavrsi se jos jedan godisnji. I ovaj je kao i svi prethodni trajao prekratko.
A sto smo mi svjesni svoje svijesti a nismo podsvijesti? Hmmm ... a kazu da nam se nasa podsvijest stalno obraca. A sto je mi onda ne slusamo malo pazljivije, pa da cujemo to sto nam veli (to je ono sto mi znamo ali u stvari ne znamo da znamo).
That's it ... I give up. I know that I'm not the brightest bulb in the chandelier, but still ... Stupidity is not a crime, I'm free to go.  
|
|
|
Poslao: 27 Jun 2007 01:36
|
|
Pa, po meni - u samom pitanju si možda i dokučila odgovor...
Al' ću ja, po dobrom starom smarajućem običaju, da malo dodam svoj šmek toj temi (ovo sam zapravo pisao kao deo dnevnika priče - možda se jednog dana pojavi i u knjizi; te bih da podelim sa vama; malo je izmenjeno za MyCity)..:
Elem, nemate pojma koliko je život čudesan!
Kada sam bio prisustvovao svojoj prvoj autopsiji - udarilo me 'k'o grom iz vedra neba'; nevidjeno jako!
Upitao sam se ''Kako jedna obična skupina mišićnog, vezivnog, nervnog i epitelnog tkiva može biti tako čarobna? Kako, bre, meso može imati svest?! I sve to izbledi, postane nimalo zanimljiva hrpa milijardi ćelija kada umremo...''
Čovek je veeeliko biće. I u potpunosti zaslužuje da bude izdvojen od ostalih životinja (u onom govorničko-psihološko-filozofskom smislu). A najveći broj nas toga nije svestan! Neznanje, jbg... ono na šta se svi uspešno 'vadimo' u pogodnim situacijama.
Pošto svi bivamo rodjeni i svi uiremo - smisao života je ništa drugo nego najbolje ispuniti taj medjuprostor. Sad, nečije dobro je drugome sve, a trećem glupost... tako da je to sasvim relativna i individualna tema.
Ali mogu reći još nešto (mada je i to circulus virtuosus [vrtenje u krug]) - neometano ćemo postojati ako uskladimo svoja očekivanja/nadanja/želje sa svojim mogućnostima.
U skladu sa tim, ako su nam aspiracije/ambicije visoke, a zasad nedostižne (zato što => we don't have what it takes), možemo prionuti na rad i ugrabiti željeni plod! Naravno, ovo prosto zvuči, al' nije baš tako - zato što postoji zajednica koju moramo očuvati/kojoj bi trebalo uzvratiti trud i dobru volju; to su porodica, familija, prijatelji, nepoznanik kojem je na ulici ispala kesa puna paradajzom...
To zavisi od nas. I neverovatno je uzajamno. No, koliko god da može da 'ispunjava', ume i da vas 'zakoči' - kome prvo? Poslu, hobijima ili porodici i prijateljima? Balans je odlično rešenje, ali i dovoljno teško. Opet, sve je to subjektivno, od čoveka do čoveka...
Naravno, toliko puta je dokazano da najveći deo čovečanstva teži dobroti, da je postalo aksiom... A opet imamo zlo; dosta redju, a pojavu snažnijeg efekta. I ovde je balans u pitanju... i svugde drugde... a uvek će i biti odlučujući faktor.
Znate kako onda o(p)stajemo u balansu? Jedna nevina, moćna reč - adaptacija! Sve se adaptira, ako hoće da preživi.
Adaptacija je evolucija, postepen rast embriona/fetusa, dovoljan da ne bude poguban po majku, rasuća masa mišića zbog sve većeg napora/tereta koji savladavamo, povinovanje šefu da ne bismo dobili otkaz...
I moram opet da potegnem pomenutu stvar; ako potrebe i mogućnosti nisu usaglašeni - nema adaptacije. A znate šta je najpogubnije? Što smo uvek mi gubitnici.
Sve su teorije lepe i izvodljive. Ne i praksa. A i to smo mi; praksa koja donosi teoriju, ne obrnuto. Da jeste, odavno bismo sami stvorili Čoveka (ilii bilo koje drugo živo biće), pošto već znamo kako najveći deo stvari funkcioniše.
Suočimo se sa tim - mi smo posmatrači koji ipak imaju pravo glasa.
Zamislite koliko bi glupo i dosadno bilo bez ljudi..!? A opet onaj krug - možemo svi biti uništeni, od sile veće od nas samih; i neće imati ko da nas stvori nazad. A mi smo tome došli najbliže. Zar onda nismo dovoljno uverljivo Čudo?!
Istorija možda nosi tajne koje bi nam danas dobro došle, no zaboravljene su; a ne možemo nazad kroz vreme. Pravac je jedan jedini - pravo napred. Greške iz prošlosti možemo ili okajati ili ih nadoknaditi... Izbor je samo naš; svakog pojedinca. I slučaj da se najvećem zlikovcu pruži hiljadita šansa je skoro veća od Čoveka. I zato joj podležemo (bar neki od nas); dok drugi gledaju samo svoje dupe, pošto ih je život šibao, te nisu voljni odricanja i sasvim im je dovoljno malo, nesputano, patetično postojanje.
I ja sam šiban od strane Života. A opet sam tvrdoglavi poklenik Ljudi... Dosad bih se ili ubio ili prepustio Kosaču zbog nekad bezizlaznih situacija iz kojih sam pobegao. Ali sam drugačiji - ja sprečavam ljude da kopiraju moje greške, pokazujem im pravac kretanja, dok sami biraju put. I zato sam Učitelj, a ne njihov Vlasnik... I barem je milion drugih poput mene.
Da sumiram - naizgled je sve protiv nas, a opet nadvladavamo. I sigurno ne bi bilo tako da smo sami. Mi smo malecni delić Svemira, čija je Snaga u zajedništvu veća od sume njenih delova... I to je ono što nas izravnava pred iskušenjima..!
Sad, odgovor na pitanje o Smislu života je generalno jasan, ali ne zadovoljava delove te celine (svakog od nas pojedinačno)...
Zato je bolje latiti se konstruisanja pitanja koje će biti sredina svačijih potreba, nego se izdvajati i sebično postojati. Ne postoji sebično postojanje...
Dva muškarca nikad neće dati dete. Isto kao ni dve žene. Iako neki od nas pokušavaju da pronadju način ili prevare Prirodu... A još manje će jedna sama žena (a kamoli muškarac) dati Život. To je nepostojanje sebičnog života!
Dovoljno smo različiti i sa ova dva pola i svaki okušaj da odemo dalje nam smanjuje planirani broj. Zar ne razumete? Naša Sudbina je isplanirana; a opet se osećamo toliko slobodni... postižemo sve što je dovoljno da nas zadovolji..!
I znam šta nije Smisao Života. Postojanje u samoći. Bez druge kopmatibilne jedinice - nema Života.... Eliminisao sam vam jednu mogućnost, sami odstranite druge. Vidite li? Ne možete bez mene. A ni ja bez vas...
© Mladen Trajković 2007 (izvinite što ovako bojažljivo obeležavam svoj udeo u pisanju teksta, ali planiram da nešto uradim sa tim, te sam morao da se ogradim...)
Dopuna: 27 Jun 2007 1:36
Nego, Ella, da ti odgovorim na pitanje o Svesti i Podsvesti..:
Jedino što je potrebno da obuzdaš svoju Podsvest je Kontrola. A ono što ti treba da bi je uopšte spoznala i mogla upravljati njome je Znanje...
Ljudi su zbog Neznanja slabi. Zato se neki i nerviraju u situacijama koje su banalne. A najveća fora je što ti nerviranje ne pomaže ni u čemu (sem onome koji ne zna - kod njega je to način pražnjenja).
Onaj koji zna se neće iznervirati i neće ni imati potrebu za pražnjenjem. Ljudi koji znaju su zato mnogo i efektivniji (nemaju potrebu/nagon za pražnjenjem; a nagoni su ništa drugo do deo podsvesti), što znači da Znanje prevodi podsvest u svest...
Čak ne moraš ni da znaš toliko stvari, a da vladaš sobom - potrebna je, malopre napomenuta, kontrola. Najveći broj ljudi ne radi stvari tebi u inat, već sebi u korist... i zato je ono što doživljavamo namernim, zapravo mnogo bezazlenije. Znaš zašto? Nagon za samoodržanjem je najjači nagon - i niko nije uspeo da ga nadvlada (i samoubistvo, kao samodestruktivni potez je produkt borbe izmedju podsvesti i svesti; to je jedan od poremećaja Super Ega i izuzetak koji samo potvrdjuje pravilo)...
Oni koji su potpuno svesni svega kod sebe (tj. oni čija je podsvest uglavnom otkrivena od strane njih samih) su više mašine nego što su ljudi. Ti ljudi se ne boje ni kada se desi najveća grozota, ne plaču kada nastupi najtužniji period, u suštini ne mogu da vole i same Ljude tretiraju kao prolazne Stvari koje zauzimaju prostor i mogu biti iskorišćene...
Zato su Svest i Podsvest deo Čoveka! I zato se svaki individualac i može nazvati Čovekom - prosto ne postoji neko sa dovoljnim kapacitetom da zna sve i ume sve; iz prostog razloga što takav neko ne bi više bio Čovek...
To jesu kontrasti i sukobljavanja, ali bez njih nas i ne bi bilo (kao ni bez harmonije).
P.S. Joooooooj, ne mogu ni da zamislim koliko sam vas smoriooooooo!!! Neću više ovoliko da kenjam... 
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Jun 2007 05:17
|
|
@Mladene, nije lose za pocetak, ali ces se ipak morati potruditi malo vise da dokazes da (ni)si na putu "ludila". 
Sala mala ... 
"Postoje ljudi koji oblikuju svoje zivote plaseci se smrti i ljudi koji oblikuju svoje zivote radujuci se zivotu. Prvi zive - umiruci, dok drugi umiru - ziveci. Bez obzira kada cu umreti, ja imam nameru da umrem - ziveci!" - Horas Kalen
Prvi dio i mogu da "svarim" - tvoja teorija je tvoja, smisao zivota nije isti za svakoga to svi valjda znaju). Drugi dio je malo komplikovaniji mada ima istine da znanjem moze da se dogura daleko, no kako da se znanjem zaviri u tamne coskove uma? Koje to znanje treba da se ima i kako da se "sazna" da bi se preslo preko svijesti i doslo do podsvijesti? Ima pametnih ljudi, ali nekako je taj dio naseg uma jos pokriven debelim velom tajne (nama ljudima nedokucive -- za sada).
Ok, sada da ja otkrijem svoju "tezu".
Podsvijest je nama nedokuciva iz jednog prostog razloga. Sve se vrti u krug, tako i nasi zivoti, (da pricam o reinkarnaciji). Svaki zivot je zabiljezen u nasoj podsvijesti. Kada bi covjek postao svjestan svoje podsvijesti - obasula bi ga gomila informacija iz svih prethodnih zivota i time bi on izgubio svijest i razum (puk'o bi). Nismo mi ljudi bas svemoguci kao sto neki misle. Mi smo samo mali djelici slagalice. Da, svako od nas ima svoju ulogu, svako je "glumi" onako kako najbolje zna i umije, ali smo umno ograniceni. Covjek koristi koji procenat svoga mozga (jel' bijase 11%)? Ostatak je u tami. E ta tama krije tajne nasih prijasnjih zivota.
How about that?!
I told you ...
|
|
|
Poslao: 27 Jun 2007 06:20
|
|
Hehe, jedan drug mi uporno i govori da sam već lud...
Sve je OK - čak i to da nisi 'provalila' koliko se poklapaju tvoj i moj post od malopre...
Kažem (isto kao i ti), umno jesmo ograničeni. Ali ono za korišćenje 10/11% mozga je totalna glupost; čovek koristi baš svaki deo svog mozga (nesumnjivih 100%). Nego, neki ljudi tvrde da maksimalno, u isto vreme (simultano) možemo koristiti do 11% mozga...
To se lako i proverava (barem onaj prvi deo - o 100%); pod skenerom se promatra prokrvljenost (tj. toplota zbog zagrejanosti krvi) odredjenih delova mozga u odredjenim radnjama (računanje, odgovaranje na pitanje, posmatranje slika poznatih i nepoznatih ljudi i td.). U zavisnosti od radnje, razni delovi mozga bi bili različito toplotno obojeni, tj. prokrvljeni...
Naravno, itekako ima izuzetaka. Kao i svugde drugde... i oni su brojniji nego što mislimo.
A kad je po sredi znanje koje nam je potrebno da bismo sami dokučili deo svoje podsvesti - i to je relativno lako:
najbolje bi bilo kada bi se stavila u ulogu posmatrača; gledala šta to razlikuje tebe i ostale ljude. Još ako imaš (ne)priliku [kao ja nekad] da budeš izolovana (posmatrač bez udela) - tim bolje.
Čovek na svoj način uči. Razlike koje su suptilne, a opet primećene od strane tebe same su mnogo efektnije spoznate; skoro uvek je bolje da nešto sama zaključiš - uvek ćeš poznavati mnogo više uzročno-posledičnih veza o tome, nego kad te neko drugi tome nauči (knjiga, slika, čovek).
Zašto desnoruki ljudi mnogo lošije vladaju levom rukom (i obrnuto) ? Nismo svi ambideksterni, naprotiv. Ali koliko god se ljudi trudili da vežbaju korišćenje druge, manje korišćene, ruke, mnogo je lakše odmah znati jednu vrlo bitnu činjenicu, nego je spoznati kasnije na tom putu... A to je da te nikakva vežba neće dovesti do savršenstva u onome što si naumio, ako ne skontaš da ćeš tu drugu ruku skoro uvek koristiti kao polugu (dakle, koncentrišući se na kosti), umesto da aktivno uključiš i mišiće u proces... Obično se to shvati kad vežba poodmakne... E, to je primer podsvesti koja prelazi u svest.
Još, kad su ljudi prepušteni sebi, to spoznavanje podsvesnih radnji je neprimetno. Nema nikog da te opomene (ako je nešto loše u pitanje npr. tikovi), a i ne pridaješ toliki značaj tome pošto se trudiš da se samozadovoljiš i to te sputava. Zato su navike ponekad kobne... Navika je isto što i zavisnost.
Ali ako se barem ima drugi primer, onaj u kojem nisi koncentrisan na sebe (slučaj posmatrača) - lakše ćeš primetiti generalno ponašanje ljudi (pod uslovom da posmatraš nekoliko normalnih ljudi). A generalno, svakodnevno ponašanje je nešto što najmanje vidimo dok smo zauzeti sobom.
Zato ne vidimo svoju podsvest. I mnogo je lakše reći ''Pa šta, ceo svet ima pravo da se iznervira'', nego shvatiti da i jako teške situacije nisu vredne toga ili da nerviranje u tom slučaju uveliko odmaže...
Posmatranjem drugih stvari, posmatraš i sebe. Jer čovek je Mikrokosmos... I sve što te čini uglavnom sačinjava i druge (ljude, aparate, planete i zvezde), samo je raspored i procenat materija drugačiji. Svaki čovek je organski (tu su i one suptilne stvari - sve one koje su potrebne da bi neko imao Svest ili bio živ) 99,99% isti kao ti, ali na vaše razlike utiču različiti genetski faktori i različita okolina...
-------------------------------------------
Dobro, u reinkarnaciju (kao viši pojam) i sl. ne verujem... ali mi to nimalo ne smeta u diskusiji, pošto ume da bude uverljivo; a opet nekako ne mogu da budem ubedjen u to.
Tri najvažnije sfere čovekove podsvesti su nagoni, emocije i mišljenje (u sklopu ovoga i memorija, koja može biti sugestivna tj. pasivna [primer, iako ne znaš odgovor na pitanje u datom trenutku, nakon što vidiš ponudjene odgovore - možeš biti siguran u odgovor koji ti je tako sugerisan])...
Još je Platon imao jako dobru teoriju o znanju i podsvesnom:
(to je ono što otprilike podržava moje stanovište s početka post-a; ti si sebi subjektivno biće [Beliefs], dok one koje posmatraš bez interakcije sa njima - tretiraš objektivno [Truths]; znanje je, dakle svest koja nam je dostupna. Ako ga proširimo, taman na odgovarajuće stvari, osvestićemo se još malo više)
P.S. Nesvesni procesi su u čovekovom mozgu brži od svesnih (neki za čak nekoliko stotina milisekundi; što je mnogo, uzevši u obzir da neki nervni impulsi putuju brzinom od 100 m/s [metara u sekundi])...
A još postoje stvari koje mogu ići u suprotnom pravcu - iz svesti u podsvest (svaki takav naboj ima bioenergični potencijal, te može izazvati psihosomatsku bolest - čir na želucu, šlog [moždani udar], infarkt [srčani udar])... Primer je potiskivanje (kao mehanizam odbrane ličnosti).
|
|
|
Poslao: 27 Jun 2007 10:54
|
|
9.09%, ne mogu da vjerujem koliko sam normalan, a svi masinci su ludi ili celavi, a nisam celav, pade mi svo nadanje u vodu  . Ma bice bolje doce i moje vrijeme.
|
|
|
Poslao: 27 Jun 2007 12:01
|
|
Vidim da sheez lepo napreduje.
Recimo, Ella kaze ::I zasto juce nisam mogla da nadjem kupaci, onaj bas/bas sto se meni svidja (jedan jedini od njih 1000) u mojoj velicini?
Zavrsi se jos jedan godisnji.
Sad mi kazi jel to normalno da se kupuje kupaci poslednjeg dana godisnjeg, ha?
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Jun 2007 12:55
|
|
Magrath, a Marfijev zakon?? 
Ako kupis kupaci godinu dana pre sledeceg godisnjeg, verovatnoca da ce
1. volum vlasnika drasticno da se poveca ili smanji
2. kupaci potpuno izaci iz mode
3. ukinuti godisnje odmore
4. sve vode presusiti
5. vlasnik postati nudista
raste na citavih 90% !!
|
|
