Blog za praznjenje!!!

37

Blog za praznjenje!!!

...moj odmor je na leru...gotov jos sestog,a sedim kuci na stand-by...ali ima i gore,zadovoljan sam...

Jao, dok sam samo nasla ovaj blog.... dajte ga stavite negde na dohvat ruke.
Oooooooooooooooooooooooooooooocu kuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuci !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
A ovo sto mi ne da da idem kuci je sve sam goli kolonijalista, truli kapitalista, mracni robovlasnik..... ma ma .... UBER GEEKOVI!!!!!!!!

Joooooooooooooooooj kako mi je vruce. Zalepila mi se pozadina za stolicu ne mogu da idem da spavam posto mi je u spavacoj jos gore ima da rasirim lezaljku na terasu i da se druzim sa komarcima veceras

EEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE da poludiš od vrućine1
Kad će zima-BRE!

hoooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooću gooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooodišnji i premiju na lotu sa mnooooooooooooooooooooooooooogo nula da pobegnem iz ovog pakla!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Ej, sad mi je lakše...
Izgleda šašavo, ali blog deluje...

JOOOOOOOOOOOOOOJ DOLAZI MI DECKO ZA POLA SATAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA
JOJJJJJJJJJJJJJ
nisam ga videla dugoooooooooooooooooo
JOOJJ!!!!SRECNA SAM!!!!!Iako sva gorim!!!! KLIMA NE POMAZE!

Jao bre,ko će sad po ovoj vrellini da ide u Tempo!?
AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!

Probudio me neki Nishlija... Neutral Zvoni meni mobilni i kaze lik: tata?
Ja sad kontam onako bunovan, pospan i pomalo mamuran: koliko ja znam nijednoj nisam napravio detence, a i da jesam ne bi bilo toliko da bi moglo da izgovori "tata"... Laughing Rekoh (onako zbunjeno): "mislim da je u pitanju pogresan broj". Very Happy

ehhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhhh

au fto je skola zgodna.... Sad

Pre nekoliko dana zavrsih vojsku... U aprilu diplomirao... I sta sad preostaje? Trazenje posla... Prvi korak je naravno pisanje CV-a.

Tako ja danas krenuo da trazim slicicu za CV i preturao po slikama koje imam na disku... Ali na kraju se sve zavrsilo retrospektivom prethodnih 9 meseci... Bilo je i dobrih i losih stvari... U globalu vise dobrih nego losih... A dosta toga je zapisano i digitalcem...

Mozda je ova jesenja kisa (kojoj jos nije vreme) zapravo zakuvala stvar... Kad se vratim unazad i kad navru secanja osetim neku teskobnu zal... Vreme prolazi velikom brzinom... Ali koliko toga ostaje iza nas... Kao da je bilo juce... Neki dogadjaji, ljudi, situacije... Sve ce polako izbledeti vremenom... Pregazice ih neki novi dogadjaji, ljudi, situacije...

Koliko ce jasno biti secanje na sve ovo nakon 10 godina? Koliko se dobro secam stvari koje su se desile pre 10 godina? U stvari secam se...

1997ma... Tadasnjoj SR Jugoslaviji su skinute sportske sankcije.... Atlanta 96-te (secam se - bio sam na Miloceru i gledao utakmicu na nekom kaficu na obali), Eurobasket 97me... U Beogradu je jos uvek postojao Hard Rock Caffe... Neki poznati kafici su polako nestajali... U Jazzavac se uselio SPO... Djindjic je na kratko bio gradonacelnik... A zatim Vojislav Mihajlovic... Beograd je dobio prvu opozicionu gradsku vlast... Demonstracije 96/97me... Koncert Van Gogha u SKCu... Jedna plavooka, plavokosa Marija (koja je sada vec u 8 godina dugoj vezi)... Kucne zurke drustva iz srednje skole... Doceci nove godine na trgu uz Ramba Amadeusa i Partibrejkerse (hladnoca i milioni petardi)... Jedna plavokosa Branka... Prvi racunar koji je koristio Windows (pre toga - 386 sa DOSom)... Prvi koraci na internetu... Sezam.net... Grupa BIP... Grupa EKV... Jedna crnokosa Tamara iz I-10.. Prvi album Prljavog Inspektora Blaze... Babe... Atheist Rap... Disciplina sa novom postavom... Stonesi i Bridges to Babylon... Veceri uz radio... Oblak u bermudama... Back on the road... Kultna radio emisija "Hard rock cafe" na Radio Pancevu... Uzeglo pivo kupljeno u pekari na ekskurziji u Donjem Milanovcu (kriva je gore pomenuta Tamara)... Prva gitara... Prvi zasvirani akordi... Wild Thing... Prva skinuta pesma: "Neko te ima" - Van Gogh (tribute to gore pomenuta Marija)...

Ah secanja... Neutral Ponekad mi se cini da vreme prolazi previse brzo... Kako ga zaustaviti bar na cas... Mislim... Kad ti je lepo... Samo na trenutak zaustavis vreme i taj trenutak traje vecno... Napr... Sedis sa njom na klupici u malom mracnom parkicu i jednostavno zaustavis vreme... Zanemaris hladnocu i ljubis je polako, nezno, svim srcem... Pustis da te greje svojim prisustvom... Ako ce sve to za par meseci nestati, neka bar traje sada... Ali jok... To prolazi... Za par meseci, na njenom mestu je druga... Zatim treca... I sve tako u nedogled, dok ne shvatis da ti je dosta lutanja (ja pretpostavljam da kad-tad stvarno bude dosta - jos uvek nisam siguran... Jos uvek lutam...)... Da zelis da stanes i prigrabis osobu pored tebe (ako je uopste ima) i jednostavno ne pustas da i ona odleti... Do kraja zivota... Ako je volis... Sto da ne...

Mapa zivota ne postoji... Ne mozes znati sta te ceka... Ali moze raditi na tome da ono sto te ceka bude bas ono sto zelis. Pa cak iako ne ispadne uvek tako, imas utehu u tome da si radio na tome i makar u necemu od toga uspeo.

Ziveti zivot... Nasmesiti se onome sto je bilo nekad... "Uh, kako je dobro bilo tada..." Ili... "Uh, kako je lose bilo tada... Hvala bogu da je proslo..." I krenuti napred... Samo to preostaje...

A secanja i jesu tu da nas ponekad "slome" ili obraduju... Dobro je da imamo cega da se secamo... Da nije tako, zivot bi bio tako prazan...

Napomena autora: nije posveceno nikome... Niti nekom odredjenom secanju... Ovaj post je posvecen celom skupu secanja sacuvanih u mojoj glavi...

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 524 korisnika na forumu :: 4 registrovanih, 0 sakrivenih i 520 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: delrey2, Futurama, havoc995, shaja1