|
|
|
|
|
Poslao: 19 Mar 2012 22:20
|
|
Sad se setih kakvu sam tremu imala od računara u početku! Početkom devedesetih, verovali ili ne, na mom fakultetu kompjuter je bio mislena imenica. Imali smo, na našem odeljenju, jedan jedini kompjuter koji je stajao u posebnoj sobi. Tu sobu je bivši upravnik odeljenja dao na korišćenje tadašnjim asistentima koji su bili na postdiplomskim studijama da bi mogli da pišu svoje magistarske i doktorate. Na nivou fakulteta organizovali su nam osnovnu obuku preko tadašnjeg računarskog centra (koji je bio u povoju i, ako se dobro sećam, činio ga je samo jedan čovek koji je odavno napustio zemlju). Taj predavač nas je učio da radimo u DOS-u, a nas troje ili četvoro polaznika je dolazilo na jedan računar, tako da skoro nismo ni imali priliku da uvežbamo ispredavane lekcije. Bila sam prestrašena od DOS-ovih komandi, tastature, miša, ma svega. Ali doslovno, motorička nespretnost i anksioznost, kao da će me mašina ugristi. Mislila sam tad da ništa neću naučiti, da je slepo kucanje na UNIS-ovoj pisaćoj mašini usud nas računarski nepismenih. A već prva generacija studenata (rođeni sedamdesetih) sa kojima sam imala sreću da radim me je razuverila - oni su odrasli uz kompjutere. Ok, ne baš svi, deca iz obrazovanih porodica, za koje je tehnika bila normalan deo svakodnevice, a rukovanje njome zabava koja se vrlo brzo pretvorila u rutinu i pomoćnu tehniku u učenju.
Moja generacija je u njihovim godinama uglavnom znala samo za monohromne televizore domaće proizvodnje i glomazne radio aparate sa gramofonom za singlice, tek potom prave gramofone za koje se trebalo izboriti - moljakanjem roditelja ili kupovinom od nekog ušteđenog novca, džeparca ili rada preko omladinske. Kad je reč o foto aparatima, imali smo u kući neki ruski težak, glomazan, stalno se nešto kvarilo na njemu i nije bilo nikog vičnog da me nauči da radim sa njim. Crno-bele fotografije koje smo pravili u zamračenim sobama (kupatilima uglavnom) koje su trebalo da zamene mračnu komoru uglavnom ni na šta nisu ličile. Većina je završila u kanti za smeće. Pravo fotografisanje (grupne, porodične, školske slike) su uglavnom vršili profesionalci.
Prvi mobilni telefon u životu počela sam da koristim kad sam već prevalila tridesetu. Prvi PC, polovni, mi je poklonio drug, služio mi je kao pisaća mašina.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Apr 2012 20:37
|
|
Zgodno zvuči, čak lepo. Da li me je neko usrećio? Jesam li ja nekog usrećila?
Može li iko ikog usrećiti pod kapom nebeskom?
|
|
|
Poslao: 20 Apr 2012 21:13
|
|
Draga, može!
Ti mene jesi, najiskrenije - onom dobrom namjerom. 
I sve zavisi šta ko smatra srećom. Bar sam, za ovo godina, naučila da je sreća u malim stvarima.
Osjećam se srećnom kad dobijem osmijeh za DŽ, kad pričam s nekim s kim sam na istim talasnim, kad mi iskoči prozor na msn-u sa dragim imenom unutra, kad ne radim ujutro nego poslepodne ... ma sve sitnica do sitnice... 
Danas sam otkrila da u mojoj saksiji u ćošku balkona leži golubica na 2 jajeta ... i, začudo, učinilo me srećnom. 
Daleko od toga da nemam problema, ali trudim se da ih potisnem iz prvog plana koliko god mogu ... ionako oni isplivaju svako malo.
|
|
|
Poslao: 08 Maj 2012 10:25
|
|
http://www.alo.rs/ljudi/48978/Ana_Bekuta_ministarka_kulture
Predrag Azdejković: Podržavam ideju
- Ja apsolutno podržavam ideju da Ana Bekuta bude ministarka kulture. Bilo bi odlično da njene pesme postanu sastavni deo gradiva muzičkog vaspitanja i da se pevaju na školskim priredbama. Vidimo da je Mrka sposoban čovek, graditelj i sigurno ne bi izabrao neku nesposobnu i smotanu da bude izabranica njegovog srca. Zato moj glas ide predlogu da Ana Bekuta bude ministarka kulture! - izjavio je poznati aktivista za prava LBGT populacije.
Bekutine kolege oduševljene idejom
Pitali smo kolege Ane Bekute šta misle o tome da pevačica postane ministarka kulture i veliki deo njih smatra da je to dobra ideja.
Miloš Bojanić: Ako može Švarceneger, može i Ana!
- Nisam razmišljao o tome, ali ako SPS smatra da bi se Ana dobro snašla u toj ulozi, zašto da ne? Ona je pre svega dobar pevač i poštena žena, nije u prošlosti naudila zemlji, što je najbitnije. Nisam upućen na to da li je za ministarku potrebno neko određeno obrazovanje, ali ako je stranka u kojoj je postavi na to mesto, najbitniji su rezlutati koje će postići. Imali smo razne ministre, pa zašto ne bi mogao i pevač da bude. Ako je Švarceneger mogao da bude guverner, zašto Bekuta ne bi mogla da bude ministarka? - izjavio je Bojanić.
Goca Tržan: Genijalno!
- Mislim da je to genijalna ideja! Podržavam je u potpunosti - bila je kratka pevačica.
Goca Božinovska: Ona je rođena za tu ulogu!
- Ana je divna žena. Mislim da je ona rođena za to. Ima tu facu ministarke - rekla nam je Božinovska.
Maja Nikolić: Slažem se!
- Slažem se! Ja volim Anu, ona je prava dama i zaslužuje svako poštovanje - prokomentarisala je pop pevačica.
Moj favorit je ova izjava
Citat:Nisam upućen na to da li je za ministarku potrebno neko određeno obrazovanje,
Ma kakvo obrazovanje. Treba samo imati drugove na pravim mestima. I "facu" gđe ministarke.
A da smo imali razne ministre i gospođe ministarke, jesmo, vala. 
Ima još - za lingvističku i semantičku analizu
Citat: Ona je pre svega dobar pevač i poštena žena
E, da ne lajem više pošto opet čitam Vedranu 
|
|
|
Poslao: 12 Jun 2012 13:57
|
|
Molim komšiju od koga kradem wireless da ga već jednom isključi, inače mi propade junski rok!
U ispitnoj prijavi, tamo gde piše 'status studenta', napisao sam 'single'!
Moj cimer je toliko bogat, da kada otvori eurokrem ne oliže poklopac.
Za moj večerašnji izgled pobrinuo se Rubin Kruševac!
Od sutra sam, Bože zdravlja, na bolovanju!
Ja sam čovek budućnosti.Gde god pitam za posao, kažu:"Dođi sutra!".
Milka je dokaz da naše krave mogu samo u inostranstvu napraviti karijeru.*
Napolju je toliko hladno da sponzoruše ulaze i u "juga"!
Na prodaju venčanica, nošena jednom - greškom!
Koliko sam jaja jutros pojeo, sramota me je kokošku u oči pogledati.
Šta kaže Švarceneger svojoj ženi kad završi s ručkom? "Astal da blista, baby!"
Bog sve vidi. Zato pop vozi džip sa zatamnjenim staklima.
Stalno idem u džamiju, ali nikako da nađem moj broj cipela!
Najviše mrzim kada ne prosledim one lančane poruke, pa umrem sutradan.
|
|
