|
|
|
Poslao: 21 Nov 2007 16:17
|
|
Mislim da ne treba biti ni jedno od ta dva... Emotivac?! Pa ako se puno veze za nekog, preterano iskazuje svoja osecanja i svasta nesto... mnogi to mogu da zloupotrebe, mozda i namerno. A Ne treba ni misliti da si ti uvek najpametniji, mozes sve sam , niko ti ne treba i tako....
Treba pomalo ali dovoljno biti i emotivac i 'covek kamenog srca'...
|
|
|
Poslao: 21 Nov 2007 23:19
|
|
Hm... Izumiremo ili odumiremo, pitanje je sad. Ne znam ljudi... Ja sam svoju nasao okacenu o drvo (naime mislila je da je nekakav glodar, sta li) a kada sam joj objasnio da je i meni sasvim udobno biti okacen sa njom na drvetu, skontala je i ona da je od nekakve vrste slonova pred istrbljenjem... Bez osecanja, nekako mi je to odvise plastificirano, fuj.
|
|
|
Poslao: 23 Nov 2007 18:43
|
|
Danas se ne isplati biti dobar i biti emotivac, ljudi često to zloupotrebljavaju, svesno ili nesvesno povredjuju ali nisu svi stvoreni da budu zli....Čovek se radja kao emotivac i u životu to nadogradjuje, ali ima i emotivno inhibiranih ljudi...
U svakom slučaju bolje biti emotivac, prirodnije je, ne treba kriti emocije, iako one mogu biti kako kreativne tako i destruktivne, bolje je sve izbaciti iz sebe nego zadržavati, to je za organizam zdravije, mnogi kriju svoje emocije iza silnih maski to su nesigurne osobe, osobe koje ne veruju sebi i drugome...Sigurna sam da su emotivci srećniji ljudi od onih drugih koji nisu emotivci bez obzira što sve jače preživljavaju, što više pate ali patnja je katalizator srca i duše...
Na kraju emotivne osobe su osobe sa visokim emotivnim I.Q.,to su osobe, sa odredjenom dozom empatije, osobe koje se interesuju za druge ljude, osobe koje govore o svojim osećanjima i dele ih sa drugima...
Ja lično sam veliki emotivac, sve primam k srcu, mrzim nepravdu, ljudi me često ne razumeju, kao emotivca lakše me povrede, patim zbog svega i svačega, ali sam naučila da s tim živim...
Čovek koji je emotivan misli srcem!
|
|
|
Poslao: 23 Nov 2007 19:01
|
|
@natrix
Meni je nekako milo kada me nekakvi ne razumeju. Osecam se spasenim od takvih... Zao mi je samo sto se to precesto desava. Pogotovo ovde... Ali, privikavam se, a mogu ti nakuckati da sam sada siguran da svuda na svetu zive ljudi, naime, svetluckaju zive duse u najcudnijim kutcima ove planetcice. Ne bojim se za nas...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Nov 2007 08:26
|
|
natrix ::Danas se ne isplati biti dobar i biti emotivac, ljudi često to zloupotrebljavaju, svesno ili nesvesno povredjuju ali nisu svi stvoreni da budu zli....Čovek se radja kao emotivac i u životu to nadogradjuje, ali ima i emotivno inhibiranih ljudi...
U svakom slučaju bolje biti emotivac, prirodnije je, ne treba kriti emocije, iako one mogu biti kako kreativne tako i destruktivne, bolje je sve izbaciti iz sebe nego zadržavati, to je za organizam zdravije, mnogi kriju svoje emocije iza silnih maski to su nesigurne osobe, osobe koje ne veruju sebi i drugome...Sigurna sam da su emotivci srećniji ljudi od onih drugih koji nisu emotivci bez obzira što sve jače preživljavaju, što više pate ali patnja je katalizator srca i duše...
Na kraju emotivne osobe su osobe sa visokim emotivnim I.Q.,to su osobe, sa odredjenom dozom empatije, osobe koje se interesuju za druge ljude, osobe koje govore o svojim osećanjima i dele ih sa drugima...
Ja lično sam veliki emotivac, sve primam k srcu, mrzim nepravdu, ljudi me često ne razumeju, kao emotivca lakše me povrede, patim zbog svega i svačega, ali sam naučila da s tim živim...
Čovek koji je emotivan misli srcem!
Kao da stojim pred ogledalom;)
|
|
|
Poslao: 24 Nov 2007 10:14
|
|
Upravo sad sam bila povredjena naravno kao emotivac naravno ljubav i nerazumevanje,( u vezi i u braku ako se nema osećaja za harmoniju onda se falšira naravno dovoljno je jedan da falšira pa da se ono što treba da bude najlepša sinfonija ustvari postane zvuk iz pakla) i kad sam sela za komp, ovo je kao virtuelni psihijatar, sad kad sam pročitala šta pišete već mi je srce pozitivno zakucalo....!
Hvala -Medo- i Spajderko!
|
|
|
Poslao: 24 Nov 2007 11:25
|
|
Znas, danas ili da se nekako ispravim, tokom moje obdanice, povredjen sam do kostiju... Mislila je da ce me sagoreti svojom okrutnoscu, medjutim, Gospod je moje jedino izvoriste snage i radosti, tako da mi je i malo zao sto se toliko zaludo trudi... A hteo sam radosti podeliti sa njom, nisam je ispustio iz prstiju svojom trapavoscu, zlobivost mi se zgadila, i sada je i definitivno kraj (mada se bojim, znam sebe kakav sam prastalo, da cu kao i mnogo puta do sada, i pre nje, zalud traziti truncice razloga da pokusam ponovo)...
Sada znam (znam to vec predugo, nazalost), Nju za kojom toliko vapim, nikada necu pronaci... To je moja kob. Osetim neizgovoreno, slusam srca ljudi kako trepere, boli, uzasno boli neiskrenost. Ipak, draze mi je ovako nego da sam mrtav i neosetljiv poput kamena; bar znam zasto, i zivim...
Radosti, Gospod je vaskrsao radi nas!!!
|
|
