|
Poslao: 24 Nov 2007 12:42
|
|
Ti ćeš biti prvi kome ću citirati deo iz jedne pesme koju sam napisala letos:
...."Svako ima negde svoju polovinu,
koju traži, nadje zadrži ili ne
da bi postali celi!..."
Nekako svi imamo istu sudbinu i problem, tražimo, retko nalazimo, još teže zadržimo kraj sebe nekoga ko bi sa nama činio jedno, mislim da je to namerno tako dato, da nam se u životu izbor, a mi izaberemo ono drugo, možda nije slučajno, razmišljala sam o tome da ako se spojimo sa nekim ko je istog mikrokosmosa kao mi nećemo moći uzajamno da se kalimo i ispravljamo svoje mane...Bog spaja različitosti namerno a svaka sličnost je slučajna....Idealno ne postoji, ali treba mu težiti, drugo možda nesvesno biramo tako nešto možda smo u osnovi mazohisti, sadomazohističikih veza ima više nego normalnih veza....A šta je danas normalno...Ono što je danas normalno meni deluje emotivno inivirano, prazno...Poznajem puno ljudi koji su istog mikrokosmosa kao i ja....oni su oko mene i jedna je takva u meni a nije moja; ja sam spojena slučajno ili namerno, svesno ili nesvesno sa sebi dijametralno različitom osobom.....Ja imam neke tako čudne misije u tudjim životima kao i drugi u mojim.... mogu da kažem emocije su uvek prisutne, ali to nije to....ali sve dok je neko nezadovoljan i traga za smislom bilo kakvim naročito u LJUBAVI to je dobro na kraju će ga naći sigurno!
|
|
|
Poslao: 24 Nov 2007 13:15
|
|
Moli se Gospodu za mene!!! Toliko mi treba... ONA. Zbog svega, "Zbog neba razapetog izmedju prstiju", "volim je usima"...
Misije... Nemojmo pocinjati, molim te, dokuckavali bi smo se dovoljno za poseban sajt. Problem je moj zivot, nikako da sebi nadjem smisao, a to je najbolnije...
|
|
|
Poslao: 24 Nov 2007 13:23
|
|
Natrix, potpuno se slazem sa tobom da smisao zivota je u tome da tragamo za smislom, da idemo naprjed cak i onda kad nam je najteze. Ti si sretna sto poznajes puno ljudi kioji su istog mikrokosmosa kao ti. Ja poznajem malo takvih ljudi i oni su za mene ono naj-vaznije na svjetu, puno ih cjenim i volim i zahvalna sam bogu sto postoje.
Medo, glavu gore! Nacices ti svoju polovinu.
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Nov 2007 15:03
|
|
natrix ::Upravo sad sam bila povredjena naravno kao emotivac naravno ljubav i nerazumevanje,( u vezi i u braku ako se nema osećaja za harmoniju onda se falšira naravno dovoljno je jedan da falšira pa da se ono što treba da bude najlepša sinfonija ustvari postane zvuk iz pakla) i kad sam sela za komp, ovo je kao virtuelni psihijatar, sad kad sam pročitala šta pišete već mi je srce pozitivno zakucalo....!
Hvala -Medo- i Spajderko!
Always:) Ja sam happy ako pomognem na bilo koji,pa makar i najsitniji moguci nacin bilo kome...
Ja za razliku od tebe poznajem jako malo (JAKO MALO) ljudi slicnih sebi...nekada mi je zbog toga tesko,i zelela bih da me neko razume...i zelela bih da imam samo jednu osobu na svetu kojoj bih i zivot dala,koju volim do neba i nazad,i otisla bih i na kraj sveta za njega ako treba...ali on je ono drugo...Daleko od emotivca.
Gazi,grabi,ne pita,nije mu tesko da se odrekne stvari zarad zadovoljenja sopstvenih potreba...
Vidite...niko nije sam u svom problemu...ima ih jos mnogo;)
|
|
|
Poslao: 28 Nov 2007 12:50
|
|
Arksi!
Spajderka!
Pa eto, ljubav, emocije, spajaju ljude, ustvari, ne poznajem ja puno ljudi sličnih sebi ali mi oni toliko znače da su za mene čitava gomila, jedan je u meni ali samo to ništa više, nažalost i nesrećna sam zbog toga onaj koji je pored mene, jeste emotivac ali destruktivni dok sam ja konstruktivni emotivac, i patnji nikad kraja, vodimo neprestani rat, jedinstvo i borba suprotnosti, kakav fleš.....Volela bih da sam na trenutak emotivno inhibirana da se odmorim malo....Ali s druge strane često kažem da je naš život, život emotivaca, ljudi koji često pate jer ih ne razumeju, koji stalno traže smisao,pokušavaju da razumeju, opravdaju, praštaju, koji su ponizni, trpe, (ali ne i ćute) teži ali je i uzbudljiviji...kako bi nam bilo dosadno da smo inhibirani....
Našla sam u ovom virtualnom gradu još par sebi sličnih ŽIVIH mikrokosmosa...drago mi je zbog toga, nekako mi se čini da ih u "ovim elektronskim kutijicama" ima više nego vani, kao da su svi razočarani stvarnošću, pa su se šćućurili u te kutijice. Priznajem ja sam razočarana sa stvarnošću pa sam pobegla malo da se odmorim i napunim pozitivnom energijom al to ne znači da i dalje ne jurim svoj smisao!!!
Ljubim vas!
A da Medo!
Pesnička nevina duša koja svoje uspone i padove emocija i duha kroz poeziju ispoljava, retko se sreću muškarci sa tolikom dozom empatije ali to je po meni više nego pozitivno hvalim te Bože..Rekla bih da si iskren i to je dobro užasavam se maski iza kojih se zbog raznoraznih odbrambenih mehanizama kriju ljudi naročito muškarci...Čovek koji je prirodan i spontan njemu je sve dozvojeno sva su mu vrata otvorena....
Dopuna: 28 Nov 2007 12:50
Emocija je OSEĆANJE a osećanje je jedna od četiri osnovne psihičke funkcije čoveka pored oseta, intuicije i mišljenja....Sve četiri su povezane i uslovljene na neki način....moglo bi se reći..
Biti emotivan može značiti i imati subjektivan osećaj ili objektivan prema nekome ili nečemu.....
Čovek koji je emotivan nije neko ko ispoljava samo pozitivne emocije....Emocija to je i strah, nezadovoljstvo, ljubav, mržnja, ljubomora, ushićenje, ponos, gnev...
Negativne emocije koje čovek nosi u sebi, ili ih daje od sebe, ako je svestan mogu da ga motivišu da ih prevazidje u protivnom vode u destrukciju, afekat, opsednutost...
Inpresiju o nekome iskazujemo kroz emocije, a senzibilitet je ustvari ono kako osećamo, primamo utiske, i sposobnost da osećamo i kako odgovaramo na emociju...Pa kad kažu da je neko senzitivan ili hiper senzitivan znači da je osetljiv na te draži spolja.....da reaguje burno, i prima sve k srcu...
Koliki je stepen emotivne inteligencije zavisi od prve percepije u detinstvu i odnosa sa roditeljima, kako smo naučili da dajemo, primamo, osećamo...
Emocija je osećanje koje može biti ka sebi i ka drugima...Ka sebi može biti bilo koje osećanje:ljubav, bes, gnev, ljubomora, pa taj subjektivni osećaj možemo projektovati na drugoga...
Ubedljivo najvaznija emocija, osećenje je koje čovek usmerava ka drugome je ljubav......a sentimenti su osećanja koja gajimo prema ljudima u okruženju, voljenoj osobi....to mogu biti kako ljubav, tako i mržnja.
Tako da je prirodno što u životu doživljavamo emotivne uspone i padove, što nam se smenjuju emotivna stanja, što smo i srećni i što patimo i što volimo i mrzimo i bojimo se ....Previranja u duši govore samo jedno: da je duša živa!
|
|
|
Poslao: 28 Nov 2007 22:58
|
|
MladjaVR ::To je snaga dobrog, empatičnog čoveka - da relativno konstantno gubi kako bi drugima davao... 
Eto mog opisa...koliko god gubila i bila povredjena, nastavljam isto jer to sam JA
|
|
|
Poslao: 29 Nov 2007 01:38
|
|
Spyderka ::Sta je po vama bolje..?Biti emotivac na koga mogu negativno da uticu i dogadjaji,ljudi,najmanje sitnice,svoje srce staviti za pojas i dozvoliti ljudima da vam se priblize dovoljno da mogu da vas povrede-ili biti rezervisan i tip osobe koja misli samo na sebe i ne doticu je tudji problemi,koja se ne vezuje ni za koga,i jednostavno nema ni potrebu za tim vec je dovoljan/na samom/oj sebi?
Ja mislim da ti je ova druga opcija mnogo bolja.
Svaka cast moj opis 100% ali ovo:" koja se ne vezuje ni za koga,i jednostavno nema ni potrebu za tim vec je dovoljan/na samom/oj sebi."
to izbaci i tu je savrsenstvo, mislim moras se vezes, kada se covek nebi vezao ni za koga on jednostavno nebi bio covek.
|
|
|
Poslao: 29 Nov 2007 14:02
|
|
ja sam jako emotivna osobam .marim na sve sto se dogadza oko mene. marim na svaku rec koja je meni re4cena ili sam ja rekao. jako marim na to sta ljudi misle o meni jedino se jako neprijatno osecam ako sam u drustvo u koje je i osoba koja me mrzi ili koja misli lose o meni. mislim da je to dobra osobina za okoliniu ali nije dobra za pojedinca koj sve to oseca. pa u stvari potvrdzuje se ona izreka u svako dobro ima nesto zlo i obrnuto u svako zlo ima nesto dobro. pozdrav od makedoncas stepskivuk.
|
|
|
|
