|
Poslao: 20 Dec 2007 12:12
|
|
Spyderka ::Sta je po vama bolje..?Biti emotivac na koga mogu negativno da uticu i dogadjaji,ljudi,najmanje sitnice,svoje srce staviti za pojas i dozvoliti ljudima da vam se priblize dovoljno da mogu da vas povrede-ili biti rezervisan i tip osobe koja misli samo na sebe i ne doticu je tudji problemi,koja se ne vezuje ni za koga,i jednostavno nema ni potrebu za tim vec je dovoljan/na samom/oj sebi?
jako tesko pitanje. O ovome se studije napisati mogu.
ja sam ipak za emocije. Barem "crkni' kao covek , nekad ce te se neko setiti, a sto se ove suprotne strane tice, tu se nista ne moze....drvo je uvek drvo, bilo ono balvan ili cackalica svejedno je.. 
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2007 10:29
|
|
pa nadjes neku sredinu,govoris o dve krajnosti.Neko je jednostavno po prirodi osetljiviji,neko ne.Ne mozes sad da postanes osetljiv ili da se neko osetljiv "preorjentise" na neku neosetljivu osobu.
Opet nekada se i gordost i sujeta mesa u nekome sa osetljivoscu,pa se on oseca kao da su svi na svetu grubijani,a ustvar covek treba da se bori protiv sopstvenog visokoumlja odnosno u kasnijoj fazi to je gordost.
evo kao i beatrisa sto kaze,nekada covek potpuno pogresno rezonuje oslanajuci se previse na sebe,pogresno protumaci neku rec,neki pokret i onda sam sebi stvara problem.
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2007 12:12
|
|
Spyderka ::Sta je po vama bolje..?Biti emotivac na koga mogu negativno da uticu i dogadjaji,ljudi,najmanje sitnice,svoje srce staviti za pojas i dozvoliti ljudima da vam se priblize dovoljno da mogu da vas povrede-ili biti rezervisan i tip osobe koja misli samo na sebe i ne doticu je tudji problemi,koja se ne vezuje ni za koga,i jednostavno nema ni potrebu za tim vec je dovoljan/na samom/oj sebi?
Ne bih rekao da je ovo uopste realno pitanje.
Najpre, neko ko ima jake emocije je bez izuzetka nekontrolisana i izuzetno sebicna osoba.
Drugo, ljudi koji su posle visegodisnjeg treninga uma uspeli da se otarase jakih emocija nisu niposto postali sebicni i rezervisani.
Naprotiv.
U pitanju su najplemenitiji primerci ljudi--istinski sveci od kojih bismo svi trebali da ucimo.
Dakle pitanje treba da glasi:
Da li je bolje ici kroz zivot kao muva bez glave i biti nosen ili nosena svakim talasom emocija nanoseci patnju i sebi i drugima-- ili je bolje nauciti kako se otarasiti te bede i tako slobodan ili slobodna pomagati drugima da to isto ucine?
To je sad naravno vec posve retoricko pitanje.
|
|
|
Poslao: 28 Dec 2007 15:21
|
|
rekoh da je tema ya veliku raspravu, svako ima pravo na misljenje svoje.Moje je ono sto rekoh ranije, i ne odstupam od toga.Mislim da je tesko uspostaviti "zlatnu sredinu", pa biti "malo emotivan," ne moze" se "malo "umreti ,nego ili si mrtav ili ziv.
|
|
|
Poslao: 29 Dec 2007 11:12
|
|
@Macanski1703,
Pravo na svoje misljenje imamo samo ako sami placamo cenu u slucaju da je ono pogresno.
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Dec 2007 12:45
|
|
Odgovor glasi:
Oba su ispravna isto onoliko
koliko je tvoje ispravno--a moje nije,
i koliko je moje ispravno--a tvoje nije,
i koliko ni jedno nije ispravno.
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Jan 2008 17:59
|
|
Pa svaki put sam emotivka , u bilo kom slucaju i ponekad znam da budem i jako velika emotivka , znam sve da privucem ka srcu sto mi naravno to kasnije jako teze pada, ali bolje bi bila takva nego ko nekih ko ni manje nije emotivac za bilo sta, jer stvarno ima ljude ko nije im vazno o bilo cemu i ne mare za nicemu...po prirodi sam osoba ko voli da se druzi i od tamo i moja emotivnost i osjecaja za druge
U svakom slucaju bolje emotivac nego neemotivac ( samo da znamo jos to i da kontrolisamo - da emocii ne ide nad granice  )
|
|
