Okolnosti su takve da dan, uglavnom, provodim u spavaćici.
Uprkos tome, taj odevni predmet mi ne obezbeđuje ni dovoljnu količinu sna, ni mir.
Volim tu spavaćicu koja to i nije.
Obična, bela, pamučna, haljina. Dugačka. Ima dva čipkana karnera. Jedan oko vrata i jedan koji obavija članke na nogama.
Protekla je još jedna besana noć.
Jedna od onih koje te navode na misao da je sve što želiš to da konačno zaspiš nepostavljajući pitanje konačnosti sna.
Nekad sam volela da sanjam.
Sad kao da nemam šta.
Često u toku noću besciljno tumaram, zarobljena u samoći.
Eh, da su mi u tim trenucima bar moje nekadašnje iluzije ...
Sumnjam da ću više ikoga zaista sresti.
Ovakve kao što sam ja, najbolje je zaboraviti na vreme.
Nema više lakoće u meni.
Samo teskoba, praznina i besciljna usamljenost.
A moje želje opadaju kao lišće.
Za ovu sliku uznad ti treba da napraviš layer sa curicom posebnu, ubaciš na pozadinu koju želiš i onda koristiš četkicu koju želiš da napraviš ghost efekt. Odbijaš po malo layer-a svaki put kada je dodirneš sa četkicom. Lakše je ako imaš tablaturu i olovku za graphic design ali može i mišem.
Jesen počinje u trenutku kada Sunce, u svom prividnom kretanju tokom godine, preseče nebeski ekvator i krene na južnu nebesku hemisferu. Tog dana Sunce izlazi tačno na istoku, a zalazi tačno na zapadu; obdanica i noć su jednaki i traju po 12 sati. Taj dan se zove jesenja ravnodnevnica ili jesenji ekvinocij. Na južnoj Zemljinoj polulopti počinje proleće.
Stručno, i preciznije, dolazak jeseni se definiše kao momenat kada centar Sunčevog diska dospe u nultu deklinaciju, a rektascenzija Sunca je oko 12 sati.
24.09.2012.
Sinoć.
Zvezdano nebo i tvoj osmeh.
Pokoja reč.
To smo tek mi.
Deca jeseni trepere pod sjajem pozlaćenog lista.
Evo ti malo Jesenjina, ludo jedna
Jos jedna tuzna jesen..
Jedno davno leto jos mi dusu grije
preko njega mnoge pregazise zime
jos te uvek ima i ako te nije
jos ti usne cesto izgovore ime.
Imao sam dosta toga tebi reci
no, reci su nekad blje kad se cute
moze kazu covek preko svega preci
ali sta je veznost za neke minute?
Zakrpljene davne uspomene came
potisnute novim vremenom i dobom
i nemogu napred a nazad mi brane
tvoje zadnje reci,sad zauvek zbogom.
Da bar jesen nije tako brzo dosla
na krilima vetra i donela kise
da se nisi okrenula jos jednom kad si posla
mozda nebi hteo da te volim vise.
Potrazi me tamo gdje se ljubav skrila
od zlog vremena i surovih ljudi
tamo gdje si uvek samo moja bila
pa se opet srecna kraj njega probudi.
Zelim u tvom srcu posle tamnih jada
da ostavim jednu nostalgiju dugu
pa kad starost dodje da se secas tada
sa bolom na srecu s radoscu na tugu.
Besotted ::Za ovu sliku uznad ti treba da napraviš layer sa curicom posebnu, ubaciš na pozadinu koju želiš i onda koristiš četkicu koju želiš da napraviš ghost efekt. Odbijaš po malo layer-a svaki put kada je dodirneš sa četkicom. Lakše je ako imaš tablaturu i olovku za graphic design ali može i mišem.
Bih ja, ali ne umem
Nikad čovek da se izleči i oslobodi detinjstva. Kad mi je bilo devet godina, čitao sam priču o dečaku koji je morao da završava zadatak dok su ga spolja dozivali i mamili sunce, ptice i sad se više ne sećam kakve sve slasti i lepote zemaljske. Sećam se da je to za mene bila bolna i svirepa priča. Bolno mi je bilo odreći se radosti koje dozivaju spolja, ali bolno i ne završiti zadatak, a način na koji se to dvoje miri i dovodi u skladnu celinu ja nisam mogao da sagledam i shvatim.*
Sad mi je šezdeseta godina. Napolju je sunce, ono najdraže, jesenje, a preda mnom je zadatak.
I sve je isto.
Ivo Andrić
Sviđa mi se što se ovde poruke ne broje. To je nalik susretima. Brojiš samo one s početka.
Posle jednostavno uživaš !
