Koliko rizikujete u životu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

koliko ljudi, toliko priča, u stvari mnogo više

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne bih da mnogo smaram, iako imam mnooogo inspiracije i reči za ovu temu.
Ali prosto: jesam pažljiv i stamen duhom, te povlačim svoje poteze i donosim odluke samo ako/kad sam prilično siguran u ishod ili u to da štete neće biti (ili pak da neće biti velika). Ali ono što kod sebe volim je to što mogu, vrrrlo lako, rizikovati - onda kada osetim da nesumnjivo činim 'pravu stvar'; vrlo sam moralan i zato često (pored toga što sam malo opsesivno-kompulsivan) samouslovljen da činim dobre, ispravne stvari, kakav god da je ulog ili epilog predamnom.
E zato se uglavnom i pribojavam naravi ljudi kojima sam (i kojima ću biti) okružen. Znam da, koliko god bio u pravu ili želeo nekom dobro, zbog toga mogu olako sutradan doći u sukob sa nadredjenim i izgubiti posao, iznervirati profesora i ne položiti ispit itd. A najveća je fora u tome što nisam nimalo sklon svadjama; a kamoli tučama, generalno nisam uooopšte agresivan.
Ali prečesto bude dovodeno u pitanje neko vaše pravo, a zbog nekog drugog, često drugima ne odgovara istina ili vas ne razumeju valjano...

No, da se previše sekiram ili kajem zbog svega toga - nikako nije slučaj. Samo često ne znam šta da radim zbog svega toga ili bivam slomljen tudjom neuvidjajnošću, nepravdom... i ne odustajem.

P.S. A sutradan može biti drastično drugačije. Ovako se ponašam zato što sam sâm i relativno daleko od kuće (roditelji i mladji brat su mi u Vranju, a ja u našem stanu u Novom Sadu, gde studiram). Uz devojku (tj. ozbiljnu vezu)/suprugu/dete će biti mnogo proračunatije, uslovno rečeno - teže; nesumnjivo je tako... zato ovde i ne smem ništa da pomislim, a kamoli dodam... Da ponovim poentu - mogu da rizikujem (ne što se gluposti, kao što je kockanje, tiče), ali ipak mnogo češće i radije biram siguran put.
(u kladionicu, inače, idem zbog razonode i iz ljubavi ka fudbalu; skoro uvek igram na timove koje dobro znam i za koje mislim da će pobediti ili eventualno igreti nerešeno, a pritom sam blago pristrasan - zato što je taj vid kocke već igra; nikad ne dajem 'poslednji dinar iz džepa', niti 'bacam' veće sume novca; ali sam prilično slobodan - lako odigram zeznute tekme uz visoke kvote, a još na tiket ubacim i više utakmica; dakle, u tom slučaju ne idem na siguricu, naprotiv; ako me 'strefi', nek' me DOBRO strefi! To je za mene manje-više bačen novac... i bacam ga malo, kad to i mogu. lol )