|
Poslao: 09 Jul 2008 12:20
|
|
Workshop drzi izvesni Tom, "blizim se 60-toj" kaze on. "Zar ne radimo to svi mi ovde u sali?" kazem ja i ubadam tricu.
Dubara ::
Sve mi se čini da je "moć negativnog" toliko snažna da bi bili uskraćeni za velika djela da je nema. Inače, kompletno znanje... Zamislite šta bi Hitler uradio da je znao moć znanja koja je bila skrivena u Ajnštajnu?
Otvara danas srce "ja to znam iz zabavista" Ruskinja: moje lose iskustvo sa prethotnog posla cini da sam ja i ovde sve vreme skepticna, nesigurna, nepoverljiva, uplasena, ne mogu da se opustim" (bila je maltretirana od strane shefa). Tom joj kaze "A zasto to ne iskoristis da radi za tebe umesto protiv tebe. Kazi: 'ako mi se to desi jos jednom, spremna sam, znacu kako da reagujem i necu dozvoliti da me to shokira, iznenadi, razocara. Shit happens.' "
Danasnji zakljucak: Samo nekontrolisana moc negativnog (danas smo to zvali "faktor demoralisanja na poslu") je opasna.
|
|
|
Poslao: 09 Jul 2008 12:38
|
|
Uporedi  :
Citat:Bila je sa nama na kursu i jedna lujka.
Mislim, zena je pametna i obrazovana, bivsa ruska republika, polu-elegantna... na prvi pogled ok, ali ne i na drugi. Ona je lepo demonstrativno napustila predavanje negde na pola rekavsi: "Ovo sam ja u zabavistu ucila" ... bah... Evil or Very Mad a mi svi ko pokakani (zajedno sa Elizabet).
E, ona me je inspirisala, mnogo vise nego Elizabet. Da lepo ostanem na kursu do kraja i naucim nesto. Da ne budem makar nevaspitana.
Citat:Otvara danas srce "ja to znam iz zabavista" Ruskinja: moje lose iskustvo sa prethotnog posla cini da sam ja i ovde sve vreme skepticna, nesigurna, nepoverljiva, uplasena, ne mogu da se opustim" (bila je maltretirana od strane shefa). Tom joj kaze "A zasto na to ne iskoristis da radi za tebe umesto protiv tebe. Kazi: 'ako mi se to desi jos jednom, spremna sam, znacu kako da reagujem i necu dozvoliti da me to shokira, iznenadi, razocara. Shit happens.' "
Uh, što mi se ovo sviđa, ova dinamika Workshop-a koja čini da nam se ljudi ukažu u drugačijem svetlu od onog utiska na prvu loptu. Svi smo mi različiti, ali su mehanizmi odbrane veoma slični i uglavnom stereotipni.
I sviđa mi se kako si odgovorila Tomu.
Jedva čekam nastavak. 
|
|
|
Poslao: 09 Jul 2008 13:47
|
|
Ha! Od silnih utisaka ovde(izes ga, ipak je ovo neka dinamika u odnosu na svakodnevicu na poslu, nesto se desava) smetnula sam s uma njeno drzanje s pocetka. A da je destruktivno i demoralisuce negativna, tacno.
A ovaj narod ovde, tolerantan i fin, svi hoce da joj pomognu. Samo da mi dodjosi, svojim frustracijama, tugama i homesickom, ne unesemo kriticnu dozu negativnosti u ovaj smireni cosak zemljine kugle.
|
|
|
Poslao: 09 Jul 2008 22:54
|
|
Nema tu nikakve moći negativnog.Radi se o tome da negativno privlači palu prirodu čoveka više nego pozitivno.Opet uvek imamo pravo izbora,koliko god prošlo misli kod nas,jednostavno da ih prihvatimo ili ne,bile one lepe ili ne.
|
|
|
Poslao: 10 Jul 2008 09:26
|
|
@diamond, to je to o cemu govorimo. 'Moc' negativnog ili 'sila'... 'privlacna sila' kao kod magneta. Tesko mi je da govorim o pravu izbora kad se nekad osecam kao krpa a da ni sama ne znam zasto. I 'ocu kuci i 'ocu kod mame i mislim da me niko ne voli i sve mi se to mota po glavi i pre nego sto sam svesna da sam (verovatno) u jednom momentu pre tog talasa imala mogucnost izbora ... valjda svi poznajemo taj mizerni osecaj. 
Sta je 'pala priroda coveka'? *pita tamtitam i nervozno guzva svoju super-jevtinu kartu*
|
|
|
Poslao: 10 Jul 2008 19:07
|
|
Ma savršeno mi je jasno šta hoćeš da kažeš.Sveti oci kažu da je potrebno mnogo više snage da neko dobro postane naša navika,a kada u pitanju nešto loše,sa jedne strane privlači,a sa druge strane veoma lako postane navika,bez mnogo truda,ako se nisam prevario i to je od pale prirode.
A opet nekako se čini čoveku da nema izbor zbog tog privlačenja lošeg,a izbor uvek postoji.
ps
Proveri inbox
|
|
|
Poslao: 10 Jul 2008 21:57
|
|
Diamond, hvala
Ja bih tu radije na sto bacila 'borba za opstanak' ili 'prirodni odabir' kartu, ali da ne mrsimo previse, da nas ne istera ona dusmanka, vlasnica bloga 
Imam ponekad previse negativnih misli.
Mozda:
1. Zbog onoga sto dolazi: zato sto postajem kontrol-frik -to dolazi s godinama, samo pazite.
2. Ili zbog onoga sto je bilo: sto sam se opekla mnogo puta pa sad i u jogurt duvam
No, ono sto ja pokusavam da iskopam je kako ici niz dlaku negativnoj misli i kako je pustiti u svoj zivot bez straha da ce da napravi stetu. Ne mogu, bre da se rvem s tim vise. Moram poceti da radim za sebe
Recimo, taj pesimizam moze biti i te kako koristan. Moze da nam pomogne da se odrzimo: na oprezu smo, spremni smo i za los scenario, nismo naivni, ne zivimo u oblacima, sagledavamao situaciju temeljnije od onih koji kazu "ma sve ce se to resiti" ili "ako je tako sudjeno" - a mi znamo da SE nece resiti samo i da nema sudbine nego da MI to moramo uraditi, zavrnuti rukave i odraditi sami.
Jel ima u tome ikakvog smisla?
|
|
|
Poslao: 10 Jul 2008 22:14
|
|
O, da mi je, da nekad budem bezbrižna, onako malo za promenu. Kontrol-frik je neko ko je hronično zabrinut. Napet.
Ne znam zašto, uvek sam mislila da ste vi, programeri i uopšte ljudi s matematičkom inteligencijom (koju ja ne posedujem) racionalniji od nas "društvenjaka". I to je verovatno predrasuda, negativni stereotip. Da se lakše nosite sa emocijama (iracionalni deo nas).
|
|
|
Poslao: 10 Jul 2008 22:29
|
|
Citat:Recimo, taj pesimizam moze biti i te kako koristan. Moze da nam pomogne da se odrzimo: na oprezu smo, spremni smo i za los scenario, nismo naivni, ne zivimo u oblacima, sagledavamao situaciju temeljnije od onih koji kazu "ma sve ce se to resiti" ili "ako je tako sudjeno" - a mi znamo da SE nece resiti samo i da nema sudbine nego da MI to moramo uraditi, zavrnuti rukave i odraditi sami.
itekako korisno... i dodao bih: taj oprez dolazi i s godinama: sa 18 nisam otvarao vrata - provaljivao sam, a sada dobrano razmišljam i "vagam" hoću li uopšte pokucati
|
|
|
Poslao: 10 Jul 2008 22:55
|
|
Citat:itekako korisno... i dodao bih: taj oprez dolazi i s godinama: sa 18 nisam otvarao vrata - provaljivao sam, a sada dobrano razmišljam i "vagam" hoću li uopšte pokucati
Pa, ti ne moraš ni da kucaš, koliko sam shvatila, kucaju tebi, nežno šapuću ili viču "Razvaljuj!". Ali, ništa, nikakav oprez, nikakva povišena budnost u životu ne može da predupredi povrede niti onaj trenutak o kojem peva Tifa "jer kad ostariš, niko ne kuca na tvoja vrata...", koji uostalom može da nastupi kad-tad, nekad i mnogo pre starosti.
Zar nismo padali i podizali se? Kucala sam na vrata i opet ću, verovatno. Sto puta sam sebi rekla, a ne, nikad više ili samo "još ovaj put" (ima ona tugaljiva pesma, valjda je iz "Dečko koji obećava"), pa tresnem ili poljubim vrata, neko mi ih zalupi u facu, budem sva plava, vučem se ko mrcina neko vreme, analiziram, mračna sam, oprezna i pesimistična. Pa opet u nekom trenutku zaboravim na oprez. Poverujem, ponadam se da vredi rizikovati. Niko nam nije obećao da neće boleti.
Lično, "sumnjive" su mi i, priznajem, nekako strane, preterana opreznost i emocionalna rezervisanost: u tome ima dosta proračunatosti i sebičluka. Neki ljudi su naprosto takvi, a nekima je to maska. Ali, treba vremena da provališ šta je posredi.
|
|
