Moji snovi

3

Moji snovi

Sanjam ...

Idem u sumu sa dvije osobe (ne znam ko su, ne znam koliko je bitno da znam ko su. znam da je jedna muska i jedna zenska osoba). Nosim tanjir sa nekim ostacima hrane da "nahranim" zivotinje (?). Put/staza kroz sumu je asfaltiran i dolazimo pred neki drveni mostic. U tom trenutku pogledam ka nebu i vidim krosnje drveca i tamne oblake. Izgleda da se sprema nevrijeme. Odlucimo da ne idemo dalje, nego da hranu ostavimo tu pored mostica i da se vratimo nazad. Tako i uradimo. U tom trenutku tri ili cetri crna vuka trce prema nama da nas napadnu. Mi bjezimo. Ja se okrecem i bacam tanjir ka najblizem vuku sa zeljom da ga pogodim i povrijedim. Ne uspjevam. I dalje bjezimo. Nekako smo se razdvojili, tako da su moji saputnici otrcali u razlicitim pravcima. Ja razmisljam da li da stanem, da ga pogledam u oci da i da se prepustim borbi i sansama da ga savladam. Posustajem. Stajem. Budim se. U snu sam osjetila strah za zivot (inace, nesto sto se meni ne desava cesto). Budna lezim u krevetu i sama sebi govorim kako sam trebala stati i boriti se. Okrenem se na stranu i nastavim spavati.

Otvorila ja restoran. U stvari vise kao "breakfast nook type place".
Specijaliteti su palacinke i pancakes. Zaposlila prijatelje i rodbinu, svi sretni i moja draga drugarica R. koja nije ni dana radila od kako se preselila na ovaj slucajno-otrkiveni kontitent, pa joj sreca sija s lica, a meni sve nesto drago. Tako sam se obogatila i rekla svojoj djeci da sada mozemo svake godine da idemo na godisnji odmor. Neutral

-----------------------
Ti si vecernji oblak koji bludi
nebom mojih snova.
Ceznjama ljubavi svoje
dajem ti boju i oblik.
Ti si moja, moja, ti koja obitavas
u mojim beskonacnim snovima!
Tvoja su stopala ruzicasto rumena
od ognja mog ceznjivig srca,
ti koja znjes moje vecernje pesme!
Tvoje su usne gorko-slatke od
ukusa vina mojih patnji.
Ti si moja, moja, ti koja obitavas
u mojim usamljenim snovima!
Senkom svoje strasti
zarcnio sam oci tvoje,
stalna gosco u dubinama moga pogleda.
Vezao sam te, moja, ti koja obitavas
u mojim besmrtnim snovima!
--------------------------------------
Gradinar...

"I've dreamt in my life dreams that have stayed with me ever after, and changed my ideas; they've gone through and through me, like wine through water, and altered the color of my mind." Emily Bronte

Од свих задовољстава која ме лагано напуштају сан је једно од најдрагоценијих,али и најобичнијих.човек који спава лоше и мало,ослоњен на многобројне јастуке,има и сувише времена да размишља о тој посебној сласти.Прихватам да је најсавршенији сан скоро обавезно додатак љубави,одмор који се одражава и који одраажавају два тела.Али оно што мене овде занима то је специфична тајна сна сама за себе,неизбежно смело загњуривање сваке веечери човека голог,самог и обезоружаног у океан где се све мења,боје,густина,чак и сам ритам дисања,и где сретамо мртве.Добра страна спавања је чињеница да се из њега буди,да се човек враћа неизмењен,пошто нас чудна забрана спречава да изнесемо са собомсрж својих снова.Умирује нас и то што нас спавање лечи од умора,привремено,на најцелисходнији начин,удешавајући да не постојимо.И ту као идругде,задовољство и вештина састоје се у томе што се свесно препуштамо тој блаженој бесвесности,што прихватамо да будемо за длаку слабији,тежи,лакши и неодређенији но што јесмо.Вратићу се касније на чудни свет снова.Више волим да говорим о извесним искуствима чистог спавања,чистог буђења,која су на ивици смрти и васкрсавања.Покушавам да ухватим тачни осећај оног младалачког сна који обара као гром,кад човек заспи над књигаама,обучен,отргнут наједном од матматике и права,пренет усред сна,чврстог и потпуног,испуњеног неискоришћеном енергијом,тако да с еу њему тако рећи осећа прави смисао постојања кроз затворене капке.Обнављам сећања на изненадни сан на голој земљи,у шуми,после заморног дана лова.будио ме јелавеж паса или њихове шапе на мојим грудима.Та утонулосст била је тако потпуна да сам могао сваки пут да се пробудим другачији и чудило ме је,или би ме понекад растужило,оно строго правило да се из толике даљине враћам у тај мајушан део човечаства који представљам.Шта представљају те посебности до којих највише држимо,кад оне тако мало значе за слободног спавача и кад сам успевао за тренутак,пре но што с е са жаљењем вратим кожу Хадријана,да уживам скоро свесно у том празном човеку,у тој егзистенцији без прошлости?
Али ми и мислимо тако мало на појаву која представља бар трећину нашег живвота,јер је потребна извесна скромност да бисмо ценили њену доброту.Усну и Гај Калигула и праведни Аристид вреде исто;остављам своје таште и вѕжне привилегије,не разликујем се више од црног чувара који спава на мом прагу.Што је друго наша несаница до бесомучна упорност интелигенције у прављењу мисли,низа судова,силогизама и дефиниција само њој својствених,њено одбијање да се повуче пред божанском глупошћу склопљених очију или мудром лудошћу снова?Човек коиј не спава,а ја већ неколико месеци имам прилику да то утврдим на себи,одбија да мање или више свесно да укаже поверење бујици ствари.Брату смрти...Исократ се преварио и његова је реченица само реторичко претеривање.Почињем да упознајем смрт;има она и других тајни,још странијих нашем садашњем стању човека.А међутим,тако су ти токови испреплетени,тако дубоки,испод тих тајанстава одсуства и делимичног заборава,да лепо осећамо да се негде спајају и бели и тамни извор.Никад нисам радо гледао вољена бића кад спавају;одмарали су се од мене,знам то;и измицали ми.А сваки човек се стиди свог лица умрљаног сном.Колико сам пута,кад устанем врло рано да радим или читам,сам намештао згужване јастуке,покриваче у нереду,та скоро бестидна сведочанства наших сусрета са ништавилом,доказе да већ сваке ноћи престајемо да постојимо.

јурсенар

Definitivno najbolji san koji sam sanjao je bio pre nekoliko dana.
Radnje bas i nema samo borbe. Sanjao sam da sam bio ser Lanselot, i borio sam se sa nekim covekolikim codovistima, zajedno sa ostalim vitezovima okruglog stola.
Ja se iskreno najbolje secam da nisam imao pojma da se borim sa dva maca u svojim rukama ali se i secam da sam samo mahao bezveze macevima i odsicao im ruke. Toliko sam bio los da sam pokusavo da se prisetim poteza koje koristi Princ Persije u istoimenoj igri, i to se ispostavilo veoma korisno, pa sam ja ipak ubio stotine cudovista i preziveo taj san.
Znam i razlog zasto sam taj san sanjao a to je zato sto sam bas pre tog sna gledao film Kralj Artur i igrao igru Princ Persije, cudno zar ne Question

u poslednje vrijeme se smijem u snu!? Onog trena kad se probudim, budem tružna, par sekundi...neobično.

Najčešće sanjm jedan san: ulazim u ulaz mojih roditelja, ulazim u lift, koji prelazi sprat na koji sam krenula, prelazi sve postojeće spratove i osjećam nevjerovatan užas i paniku. To sam sama sebi tumačila kao put ka nekom uspjehu, uvijek poslije tog za mene teškog sna, dešavalo mi se nešto lijepo. Odavno ga ne sanjam ...


ne mogoh da odolim:

Ljubiša Bačić - Jednog zelenog dana - Spavajmo, sanjajmo

Our life is composed greatly from dreams, from the unconscious, and they must be brought into connection with action. They must be woven together.
(Anaïs Nin)

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 684 korisnika na forumu :: 26 registrovanih, 7 sakrivenih i 651 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Bogoslov, Ctrl x, dragon986, dule10savic, francis begbie, lovac12, lukac, mean_machine, mercedesamg, Mercury, milimoj, Mixelotti, nenadnet1, nuke92, RJ, ruso, sakota79, Skywhaler, theNedjeljko, Toni, Vlad000, vobo, voja64, Wlade, xJeremijAx, zlaya011