Moji snovi

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, kindergirl
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ja prije nisam obracala paznju na snove, dok mi se par snova nije podudarilo sa stvarnoscu (koja je opet relativan pojam - ) i onda sam odlucila da obratim paznju, da ih se sjetim, da ih zapamtim, zapisem i analiziram.

• 1Ovo se svidja korisniku: tetka_danuska
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad si vec to pomenula....


Ja sam naravno, takodje sanjao nesto sto se i zapravo kasnije desilo..
To ti je kao neko predvidjanje buducnosti.

Psychic! (Citaj: Ne mesati sa "Sidekick" )




Srecom ta scena koju sam sanjao(i koja se ostvarila) nije bila toliko strasna...preziveo sam....

• 3Ovo se svidja korisnicima: posebna, kindergirl, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ella, draga, puno ti hvala na vremenu i volji da tumačiš moj san. Tumačenje je dobro, kao i savet da sledeći put ponesem bater lampu i siđem u to nešto od čega me podilazi jeza - podzemlje, mrak, bube (inače na javi imam fobiju od buba švaba, velikih crnih paukova i pacova). Tumačenje tvoje kćerke je veoma pronicljivo i po svemu sudeći tačno: svi likovi i lica koja nam se prikazuju u snu su jednom bila viđena i "pohranjena" su u podsvesnom. Međutim, i dalje ne znam ko je vozač traktora niti koga on simbolički predstavlja. Najupadljivija impresija je da sa njim nešto nije u redu u mentalnom pogledu i da je moja greška (tako u snu osećam) što sam uopšte sela sa njim u tu prikolicu.

Drveta se ne sećam, neupadljivo je, čini mi se da je običan bagrem, ali mesto na kojem se taj udes dešava podseća me na stvarno mesto - na izlasku iz Pančeva (stari put za Beograd).

Danas sam se setila još jednog detalja: u toj novoj sobi ležim na krevetu, umorna sam, spava mi se, a u polusnu osećam da me neko pokriva kao da sam dete. Neko ko o meni brine, neki moj zašititnik, tako se osećam u snu. Taj čovek inače zaista postoji i sa njim imam čisto poslovan odnos u stvarnosti.

P.S. I opet zaboravih da pomenem tek uzgred, noćas sam sanjala Tamti Nas dve fejs tu fejs pričamo o nekim našim ženskim stvarima (o muškarcima i ljubavi je l'), ja se kao nešto vajkam, a Tamti me onako prijateljski, krajnje benevolentno ali i kritički pita "a da nisi ti možda ipak nečim doprinela da se on tako ponaša prema tebi?" To je sve što sam zapamtila.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šta beše znači kada sanjate nepoznatu osobu?!
Ceo dan mozgam šta znači san od prethodne noći......

Zapravo... Sanjala sam dečka obučenog u belo, crn dečko i jako visok....
On sedi na nekoj stolici, a ja se igram sa nekom devojčicom odbojke (koju nisam igrala ne pamtim) ...
Sedeo je zabačeno... Na travi je bila ta stolica... Između neke dve kuće

Sad... Zanimljiva stvar je da se ja ne sećam komentara iz sna Znam da sam prišla i pitala ga nešto dok je stajao, a on je nasmejao se i odmahnuo glavom
Tako i znam da je jako viši od mene........

Uostalom... Dečko je prelep - valjalo bi ga upoznati i uživo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam pre 2 godine svaku noć sanjala jedan isti san,sa par sitnih,izmenjenih detalja.Ali radnja je ista,vodim ljubav sa,sada,najboljom drugaricom. (Tad sam ludela,jer nisam nikako mogla da se sprijateljim s njom,jer je jako specifična i zatvorena,što me je jako privuklo,jer sam i ja zatvorena.Nikad ne govorim o stvarima koje osećam.A sad smo nerazdvojne drugarice,tj. sestre mogu slobodno da kažem. Prva osoba u životu,kojoj sam rekla "volim te".)Mislim da je to razlog tih snova.Želja da joj postanem prijatelj.I evo,sad kad je otišla na mesec dana u Nemačku i ne stignemo da se čujemo ceo dan,pa tek uveče,ja je opet isto sanjam svako veče.Malo mi je čudno što je isti san,kao pre 2 godine,ali eto,tako je.Mada me to ne opterećuje kao pre,jer je nakon tih snova u moj život ušlo predivno,nezamenjlivo biće,sad mi sigurno ponovo donose nešto lepo.

• 2Ovo se svidja korisnicima: kindergirl, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Više nevolim svoje snove jer poslednjih godina nijedan nije lep.A sanjam nije da nesanjam pa onda ogromna želja da se taj ružan san izgubi,nestane ,ode,da ga ujutro kada se probudim zaboravim.I tako biva.Strah od ružnih snova ,uvukao mi se u život,valda je to posledica moga razmišljanja o nečem što je stvarnost životna istina sa kojom ustajem i odlazim da spavam.Proganja me,i nepisah vam,čemu kad nema trunke lepog u mom snu.
Baš sam razmišljala o ovoj temi pa htedoh pisati i opet odustala.Neću tumačenje,plašim se.Više nepogledam ni u sanovnik.
A tu noć, da taj san,neznam gde sam iako sam danima pokušavala da nađem makar jednu poznatu mi svar ili predmet iz te prostorije.Ona je velika,pod je zemljani grbav,silan svet a tu su i svi rođaci koji su poumirali.Ujaci otac,teča,i još neki pa i ženski likovi mnogo,mnogo starijeg sveta.E onda spazih mog teču u maršalskoj uniformi,bože me sakloni gde mi to dođe u san i sa čim je u vezi.Niko ništa negovori svi stoje ja se nešto krećem pored njih,ni ja nikog ništa nepitam samo ih posmatram i naravno prekid skačem iz kreveta u želji da to prestane.
Evo sada par dana nesećam se kada ustanem šta se noćom događa.Valda je taj san odneo sve ono što nije bilo lepo u prethodnim snovima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E sanjala sam prije neki dan da me je prof.iz srpskog izveo da izmjenjam rijec po padezima oko kao sto smo nekad u skoli radili i ja nisam imala pojma..kakva glupost..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ponovo jedan meni značajan san. Posle bezmalo tri godine, sanjala sam mog omiljenog antropologa. San izgleda kao realizacija jedne od mojih fantazija u vezi sa njim: živ je i zdrav, i dolazi u Beograd, drži predavanje na našem fakultetu i ja konačno imam priliku da ga upoznam. Izgleda onako kako ga znam sa fotografija - visok čovek, sa valovitom grivom sede kose i brade, nosi naočare, vitalan uprkos svojim godinama. U sedmoj je deceniji, ali nikad ne bih rekla da je starac.

Prema meni je veoma ljubazan, blagonaklon, ali i blago ironičan, kao da ima neki polušaljiv otklon prema onome što pokušavam da mu objasnim, nespretno sklapajući rečenice i vadeći odnekud iz malog mozga zaboravljene reči njegovog jezika, jer razgovaramo na njegovom maternjem jeziku. On kaže otprilike da je Beograd lep grad i da zemlja nije devastirana i razrušena u meri u kojoj je on to eventualno očekivao (aluzija na devedesete i bombardovanje), a ja pokušavam da mu objasnim da je naše društvo još uvek opterećeno posledicama svega onog što se tada i otada dogodilo. Tu se zaplićem jer vidim da mi ne veruje baš sve i kao da se blago podsmeva mom patetičnom tonu i tremi koju osećam u njegovom prisustvu. Strašno mi smeta što imam potrebu da mu iskazujem svoje divljenje, na koje je on inače navikao i postao imun takoreći; to me čini jednom od mnogih, pripadnikom flotantne mase sledbenika (što bi rekla jedna moja koleginica), i podjednako udaljenom od njega. A jedino što zapravo želim jeste da mu se približim, da pronađem svoje sopstvene reči, da izbegnem prazne komplimente, prigodne fraze i kurtoazne formule. I to mi, naravno, ne polazi za rukom. Suviše sam mala (intelektualno inferiorna, beznačajna) u odnosu na njega, tako se osećam, i svesna da ne vladam njegovim jezikom u toj meri da bismo mogli da budemo ravnopravni sagovornici. Kao što je Gatalica jednom rekao, svako, čak i najpametniji čovek je glup na tuđem jeziku jer ne može da se izrazi adekvatno i na autentičan način.

Da li je ovo nekrofilija? Moja čežnja za ocem? Moji problemi u komunikaciji?

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Blago vama....
Ja ne pamtim kad sam zadnji put sta sanjao...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^^ Uuu, that's not good...