|
Poslao: 04 Okt 2008 22:29
|
|
Ovaj Van Ajkov portret je fascinantan, bar meni. To me podseti na jednu drugu njegovu sliku, sigurno se dosećaš jelkice šta ću da te pitam, dakle Arnolfinijev portret (svadba, venčanje ili kako se već sve ne naziva). Na njoj nema prikaza nakita, ali zato postoje neverovatni detalji: egzotično voće na prozoru, ogledalo i odraz prisutnih u njemu, potpis autora na zidu, bogate draperije na odeći bračnog para, drvene papuče, psić... Jel možeš, jelkice, nama laicima da ukratko kažeš dokle se stiglo u interpretaciji smisla i značenja te fascinantne slike?
 
|
|
|
Poslao: 05 Okt 2008 15:15
|
|
Ovu sliku bi svakako bilo vredno videti uživo, jer je prepuna detalja. Arnolfini je bio ugledni trgovac, Italijan iz Luke koji je živeo u Brižu, i van Ajkov prijatelj. Da je on predstavljen na slici zaključujemo na osnovu jednog inventara kolekcije Margarete Austrijske, iz XVI veka, gde se za ovu sliku kaže da je prikazan Arnolfini sa ženom. Ima i onih koji su smatrali da je na slici predstavljen sam van Ajk, zbog natpisa na onom ogledalu u pozadini. Tamo piše ili «Jan van Ajk je bio ovde» ili «Ovo je Jan van Ajk» (ne znam zašto je moguće dvostruko značenje). U svakom slučaju mi smo učili da je to Arnolfini. Meni to «Jan van Ajk je bio ovde» zvuči malo misteriozno, možda to zbunjuje istraživače? Sećam se da je jedno od objašnjenja natpisa to da je on zaista bio prisutan, kao svedok, jer su bili prijatelji.
Na ogledalu vidimo par otpozadi i još dvoje ljudi spreda, pa pretpostavljamo da su to svedoci i da je slikar jedan od to dvoje. Ram ogledala je inače uokviren sa deset malih medaljona u kojima se nalaze predstave Hristovih muka. Samo ogledalo može biti i simbol Bogorodice (speculum sine macula) i možda nosi i poruku da mladenci i u braku moraju ostati čedni i pošteni. Sličnu poruku mogu nositi i pomorandže pored prozora (ako su pomorandže), jer su i one simbol svih vrlina Bogorodice, ona na nekim predstavama drži baš ovo voće u ruci. Još jedan detalj je figura svete Margarete Antiohijske, koju prepoznajemo po zmaju kao atributu, na vrhu naslona kreveta. Ona je zaštitnica porodilja. Pored je i nekakva metlica, ali ja ne znam šta ona predstavlja. Pored ogledala na zidu je i brojanica, pa neki smatraju da metlica i brojanica ukazuju na formulu «ora et labora» kao ideal hrišćanskog života. Zanimljiv je i luster, na kom se nalazi samo jedna sveća. Ona je upaljena i verovatno je simbol svetlosti Božije. Taj naglasak na venčanju kao svetom činu, je prisutan i u činjenici da su mladenci bosi jer je tlo na kome se trenutno nalaze sveto, zato što je Božija milost prisutna sa njima. Mali pas je svakako simbol vernosti. To što je on ovako mali i sladak doprinosi intimnoj atmosferi slike.
To je sve što ja znam, a slika je veoma zanimljiva. I ne samo ova slika, sva njegova dela su nepresušni izvor za razne teorije i tumačenja. Ikonologija je veoma opasna nauka, lako je potpasti pod njene čari i videti neka značenja i tamo gde ih nema (mislim da je Gombrih rekao «zavodljiva dosetljivost ikonologije».) Nekada je pomorandža samo pomorandža. No ovde verovatno nismo preterali u tumačenjima, ima ih sigurno još više.
Dopuna: 05 Okt 2008 15:15
Glavna polemika oko ove slike se svodi na to šta je zapravo predstavljeno, sam čin venčanja, neki zavet, memorijalni dvostruki portret (Arnolfini sa preminulom suprugom). Panovski, jedan od najznačajnijih i meni najdražih istoričara umetnosti, smatrao je da je to scena venčanja. Neki novi istorijski dokazi ukazuju da to ne bi moglo biti tačno. Meni ta problematika nije poznata. Znam samo da je problem naše nauke to što često nemamo dokaze za neke tvrdnje, i istraživači se onda moraju voditi sopstvenom, naučnom intuicijom. Panovski je bio neverovatno dobro obrazovan i pravo je uživanje čitati njegove tekstove. Tako da iako možda nije imao sve istorijske činjenice na raspolaganju, slika koju je on stvorio o ovom dvostrukom portretu je i danas aktuelna, iako možda nije sasvim tačna. Meni je istorija umetnosti najlepša onda kada je i sama umetnost, kada nas istraživač svojim argumentima i lucidnim duhom navodi da osetimo ushićenje pred onim što čitamo, makar se kasnije pokazalo da su neki od zaključaka bili pogrešni usled nedostatka odgovarajućih izvora.
|
|
|
Poslao: 05 Okt 2008 15:36
|
|
Veoma zanimljivo i nadahnuto napisano! Inače, saznala sam da je E. Panofsky svojevremeno, u 1930-im, radio na Institutu u Prinstonu, to je onaj čuveni Institut kroz koji su prošli Kurt Gedel, fon Nojman i Ajnštajn.
Pre nekog vremena gledala sam izvanrednu dokumentarnu emisiju na History Channel o tumačenjima misteriozne Van Ajkove slike. Šteta što sam zaboravila imena savremenika koji i dalje ulažu napore u tom pravcu, posebno jednog od njih koji je bukvalno svoj život posvetio tome. Zaboravila sam i te novije interpretacije, osim pretpostavke da je Van Ajkova slika rezultat promišljenog i minucioznog planiranja, ona je takoreći konstruisana sa svim detaljima koji verovatno zahtevaju ono tvoje anagogijsko tumačenje, koliko i sociološko i antropološko. Možda su i one narandže statusni simbol: kažu istoričari koji dobro poznaju epohu da su one bile prava retkost u Evropi, skup uvozni artikal, kao što su i tkanine, pliš, svila i krzno u kostimu bračnog para bili prerogativi bogate klase. Da li je ta slika, pored svih slojeva značenja, možda i ilustracija uspona novog sloja u društvu?
Evo jedan link na kojem je moguće uvećati prikaz detalja.
http://www.ibiblio.org/wm/paint/auth/eyck/arnolfini/
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Okt 2008 16:04
|
|
@Sorelag
Svakako da jeste, barem i ja tako mislim. Na tu tradiciju se naslanja i kasniji žanr u Holandiji XVII veka. Nama je "Jesen srednjeg veka" (Johan Huizinga - bez transkripcije, ne znam kako se čita, Hojzinga valjda) bila obavezna literatura i tu je lepo opisana baš i ta pojava razvoja novog društvenog sloja. Sigurno je da materijali njihovog kostima upućuju na zaključak o dobrom materijalnom položaju modela, ali je istovremeno prisutna i neka atmosfera skromnosti, jednostavnosti, nekakvog strogog duha. A upravo sa tom atmosferom se uklapa i svo ono interpretiranje određenih delova enterijera kao nosioca dubljeg, religioznog sadržaja. Nabacane pomorandže pored prozora se meni nekako ne uklapaju u tu sliku iskazivanja njihovog društvenog statusa, nekako bi mi to bilo suviše napadno. Mislim da su one tu pre kao simbol vrlina kojima portretisani teže nego kao neki voćni show off. Ima mišljenja da je enterijer u kom se nalaze likovi bio zaista njihova soba (spavaća ili neka primajuća za goste), ali meni ni to nije logično. Mislim da svi ti detalji zaista nose simboliku koju je Panovski u njima pročitao, i da nisu odraz neke njihove svakodnevnice, već da su pažljivo promišljeni i sa razlogom naslikani, sa sve onim psom koga oni možda uopšte nisu ni posedovali.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Okt 2008 22:01
|
|
Swatko!
Inače, jelkica mi (neintencionalno) dade ideju da okačim ovde jednu rukotvorinu koju sam odavno dobila na poklon. BUUU! ja sam jedan straašni rasta 
|
|
|
|
