Post scriptum - Posle onoga što je napisano.

14

Post scriptum - Posle onoga što je napisano.

Citat:I ako već svi odlaze
po nekakvom zakonu pomirljivosti i umora,
učiniću to odjednom
ne poštujući priglupe i svakodnevne smrti,
nestpljiv da doživim taj mrak
što mi se u zenice strmoglavljuje.


To je slaba pobuna protiv kolotečine.

Naizgled, sledi se "sopstvena linija", a u stvari - samo se "radi" na prečac ono što sledi po zakonima "pomirljivosti i umora".

Nije Mika to mislio. Mislio je kao i svaki životom nadareni - da može da pobedi Smrt. To što će da "učini odjednom", samo je izazov pomirenima, "svima", onima koji pristaju na ono što ih neminovno snalazi uprkos vlastitom unutarnjem glasu da Smrt pobediti mogu. Dokazi i činjenice, u pogledu kraja Života, samo su paučina i dim.

Pristajanje i jeste Smrt. Pa bilo natenane, ili odjednom.

tuzor ::
To je slaba pobuna protiv kolotečine.

Naizgled, sledi se "sopstvena linija", a u stvari - samo se "radi" na prečac ono što sledi po zakonima "pomirljivosti i umora".


Sopstvena linija se završava ravnom ...

Citat:Pristajanje i jeste Smrt. Pa bilo natenane, ili odjednom.

Pristajanje je smrt koja prethodi prirodnoj ...

Proživimo život tako da na pogrebu za nama tuguje i pogrebnik.

Najpre umiru želje ...sve ostalo je posledica .

Kakva sam ja budala!!!
Ma treba biti djubre i gledati samo svoju gu*icu!
Takvi najbolje prolaze...

ma, jok...treba biti dobar i u skladu sa sobom. Kad-tad naiđeš na srodnu dušu... ne treba zbog zlih i loših postati loš i zao.
Od momenta kad sam odlučila da budem ok osećam se mnogo čistije i bolje.
Boli, ali znam ko sam ... i ne stremim. Živim svoju prirodu ...
Ne možeš nikog naterati da te voli ... nema tog sredstva.

Napisano: 21 Mar 2010 23:50

Ma kakva sad srodna dusa, o tome uopste ne razmisljam...
Vec o nekim ljudima koji uopste nemaju veze sa tim.. Nazalost je tu vise osoba oba pola...
... Od kojih ti se smuci ceo tvoj zivot! ... I sve glupsoti za koje se lomis i na kraju ti 'prsnu' u glavi... Izgubis predstavu o tome zbog tih osoba!
Osecam se i ja cistije i bolje, medjutim mi je jako tesko! Imam utisak kao da me neko tresne po glavi svaki put kad uradim nesto pozitivno.. Kao da mora nesto naopako!
Ispravim jednu stvar iskrivi se druga i sve u krug!
Ne teram nikoga da me voli, samo trazim iskrenost.. A to je ljudima, nazalost, mnogo... Hocu samo iskrenost i pravo lice coveka, a ne laz! Muka mi je vise lazi, zivim u njima od kada znam za sebe...
Zar je ljudima tesko da kazu... To mi smeta, to ne trpim, ovo ono.. Nego se svi nesto savijaju i previjaju.. Niko nema svoj stav i sigurno misljenje!
Covece.. Ako nesto necu, necu i to je gotovo.. Zavrsavam sa tim! A ne hocu, necu...
Malopre otisla negde i slusam ljude kako pricaju o nekim nerealnim stvarima i povezuju sebe sa nekim glupostima...
Ceo svet se vrti oko njih?!!! Ako oni misle da se svet vrti oko njih, i ako imaju 1 ili 2 osobe kojima su oni ceo svet ... da li su slucajno pomislili da i drugi ljudi to ne misle?!
Zasto neki ljudi vole da dizu sebe u visine?!!!
U al' sam pricala nepovezano Bebee Dol
Ali je meni ovo itekako povezano...

Dopuna: 21 Mar 2010 23:54

Kardiovaskularna ...
Ne mogu vise sreceee miii ...

Dopuna: 22 Mar 2010 0:45

Jos uvek disem samo da bih te udahnula ...

za Klinku

Zagrljaj

Baš te briga, palačinke su omiljene Wink

Napisano: 24 Mar 2010 23:51

nazalost ... trenutno mi ne pada na pamet nijedna pesma kao adekvatan 'odgovor' tvojoj...
U svakom slucaju...
Hvala ti puno Zagrljaj

Uzivaj uz ovu...
Poljubac

Dopuna: 25 Mar 2010 17:11

Log Off Mr. Green
Ma nece uci MILION POSTO ...
Znam ga LOL

Dopuna: 25 Mar 2010 17:20

Hahahaha LOL Log Off
Bravo za mene LOL LOL LOL

Prosto neverovatno Zagrljaj
Sad sam se ulogovala i ne mogu da verujem.
Tu, baš tu pesmu slušam danima od momenta kad uđem u auto, do momenta kad se parkiram
Zagrljaj

Možda je sada pravi trenutak.....Radi se o Bartokovoj operi „Zamak Plavobradog“. Radnja srednjovekovne bajke je unekoliko promenjena, osim kratkog proznog prologa, ostaje duodrama, pri čemu su njegove melodijske linije pentatonske, a njene potpuno atonalne. Sve vreme je dijalog, tek na samom tragičnom kraju, melodije im se sjedinjavaju. Plavobradi dovodi devojku Juditu u svoj mračni zamak, i zatvara vrata. Pre ulaska je pita da li želi da se predomisli i vrati svom ocu, sunčanom domu, dečku koji je čeka, pre nego što uđe u njegov stari i mračni zamak. Ona odlučno ulazi za njim, zbog njega. Po zatvaranju, ona ne vidi ništa, oseća samo vlagu i napipava sedam zatvorenih vrata. Želi da ih otvori, da bi ušlo svetlo. U prvoj sobi zatiče sprave za mučenje, u drugoj oružje sa koga se cedi krv, a pošto sa svakim novim vratima ulazi i malo svetla, ona vidi da je vlaga na zidovima zapravo krv. U trećoj sobi je blago, ali opet na najblistavijoj kruni vidi kapi krvi, koje potom prekrivaju sve. Tada joj Plavobradi daje naredna tri ključa: iza četvrtih vrata je predivna bašta, ali je tlo natopljeno krvlju, a nadvijaju se krvavi oblaci. Pri svakom otvaranju vrata, Judita mu govori da to radi zbog njega, da bi njegov zamak ponovo bio lep i svetao, a on je odgovara, govoreći da to nije dobro. Po otvaranju petih vrata, na pozornicu uleće velika količina svetla i orkestarski fortisimo, pošto se ukazuje celo prostranstvo zemlje Plavobradog, čiji zamak u tom trenutku sija potpunim sjajem. Dobija i šesti ključ, pozornica je ponovo mračna, i tu napipava jezero bezbojne vode, Plavobradi joj saopštava da su to suze, i ona sama shvata da su to isplakale njegove prethodne žene, koje su i sakupljale svo to zlato i negovale tu baštu. Peoslednja vrata otvara on sam, i u njoj zatiču njegove tri prethodne žene, žive, sa krunama na glavi, koje nemo sede - po Juditi, sve mnogo lepše od nje same. On peva o tome kako je prvu upoznao u jutro, i njoj pripada svako naredno jutro; drugu je upoznao u podne i njeno je svako podne; treća je upoznata u veče; a Juditi stavlja krunu i obećava da će njoj pripadati svaku noć. Psihoanalitički, priča nije ni najmanje naivna, a libreto je napisao veliki Bela Balaž. Otvaranjem sedmorih vrata, otvara se celokupnost Plavobradog – njegova prošlost, život, duša. Po Balažu, Zamak je muška duša, koju je teško osvojiti, a ne dospeti samo na spisak bivših, koje predstavljaju ništa drugo do uspomenu. Zaboravih sam tačno značenje svakih pojedinačnih vrata, ali recimo da su to muškarčeva surovost, muškarčev snaga, njegovo materijalno bogatstvo, njegove emocije, i sva dostignuća zajedno. Judita želi da pronikne do njegove srži, međutim tu zatiče samo uspomene. Sve ostaje i dalje tamno.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 721 korisnika na forumu :: 17 registrovanih, 4 sakrivenih i 700 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., AC-DC, aleksmajstor, Apok, arsa, HDMI, helen1, Hoegaarden, KUZMAR, manda87, mean_machine, miodrag, MiroslavD, pera bager, vathra, Vlada78, vlvl