|
To nije osmeh, TO JE GRC ... Ljudi su slepi!!
Mali dok porazi se roje, plasim se da priznam da postojis, rane gnoje... i da mi falis...
Slagala sam sebe da si laz i vratila se svojim starim stazama... Ali ni svi peroni sveta nimalo me nisu promenili ... I dalje ona ista klinka ............
... A onda padne noc, prokleto dugi sati ... Sakatim srcem shvatim sitnice, ponos, inati nece mi dati da pratim trag, a znam ... Sve je nista, slomicu kazaljke, vreme ce stati, kosmos ce cekati ... Da samo umem da te vratim ...
Sve uspomene sa kaputa stresi, samo budi to sto jesi, tu gde si ... Sta god da se desi ti budi OK... I nikad ne saznaj kako to boli kad nekoga volis, a mrzis kad mrzis, a volis, i lomis se da izdrzis...
Ostaje nada da ce nekad negde neko hteti da shvati mene, moja lutanja, mastanja i sanjanja... I znati da ih prati, i ko zna, mozda jednom nadjes me tamo gde prestajem ja, gde pocinjes ti, gde stali smo mi ... Gde sada su drugi, ali sresces samo stranca, slucajnog prolaznika i pogled leden... Iako te je taj neznanac nekada voleo vise od sebe...
Pricaju o svom drugarstvu i pitaju za tebe.. A ja samo micem usnama bez glasa dok pada zaborava plast ...Cutim jer znam da znas, uvek si znao i uvek znas ..........................................
|
