Citat:U četvrtak 13. maja Požegu su nakon velike kiše zahvatile poplave. Ista nesreća, dogodila se ovom gradu i pre 49 godina. Zanimljivo je da se to dogodilo na isti dan!
U četvrtak 13. maja 1965. godine velika kiša izazvala je u Požegi izlivanje Skrapeža, Đetinje i Zapadne Morave.
– Imali smo srećnu okolnost da je u dve požeške kasarne bio puk vojske, koja je odmah kad je sve ovo bilo poplavljeno, kada je Skrapež nabujao, Đetinja, istovremeno, požeška kotlina u to vreme bila je jezero – kaže za RTS Milovan Stojković koji je bio sekretar opštine davne 1965. godine.
Tačno 49 godina kasnije, u četvrtak 15. maja 2014. godine, Požegi je ponovo zapretila poplava.
Veća šteta je izbegnuta samo zahvaljujući bedemu koji je projektovalo Vodoprivredno preduzeće „Morava" iz Čačka 1966. godine upravo da bi se izbegla buduća plavljenja. Bedem je projektovao inženjer Radomir Vasiljević, završen je za godinu dana, a izgrađen je priručnim sredstvima. Ovih dana je dokazao da može da se nosi ne samo sa stogodišnjim, već i hiljadugodišnjim vodama.
Kako u ovom gradu od 2005. nema više stacionirane vojske, upravo ovaj bedem je ono što je ovaj grad spaslo od većih poplava.
Тужна и (не)вероватна судбина последњег Немањића
Земаљски и небески путеви нејаког
„...Баш због историје, Учитељице живота, ја сам понављао разред и то са једне доста чудне околности. Пао сам на испиту што сам збркао године смрти цара Уроша, тако да је по мени изашло као да се то десило после Маричке битке. Можете мислити како се шчепао за косе професор који нам је бар седам пута прочитао песму ‘Марко казује на коме је царство’ и који је у својим лекцијама бацао тешка проклетства на Вукашина.
- А је л’ теби познато да је Вукашин убио Уроша?
- Јесте!
- Е, па, како је он могао потегнути мртав с Марице где је погинуо и доћи па убити Уроша?
- Не знам!
- Е, кад не знаш, а ти читај за време ферија, па дођи накнадно да положиш испит.
И читао сам одиста, а када је дошао накнадни испит, ја сам не само казао да је Вукашин убио Уроша, но сам ишао корак даље, те сам тврдио да га је двапут убио: једанпут пре, а други пут после Маричке битке. Ја сам ишао још и даље у концесијама; пристајао сам уз Панту Срећковића ‘да је и по трећи пут краљ Вукашин убио цара Уроша’. Али изгледа да ми сва та моја помирљивост није помогла ништа и морао сам понављати разред.
Доцније, кад сам ја већ изашао из школе, историјски се утврдило и данас се то сматра као несумњив факат, да Вукашин није убио Уроша, већ да је овај умро после Маричке битке. То сам ја и тврдио на испиту и због тога сам понављао разред и изгубио годину дана. Сад настаје дакле питање: ко је надлежан да мени надокнади тај губитак од годину дана који ми је нанет тиме што држава, у своје време, није знала сопствену историју?”
Овако је својевремено, између две светске војне, у својој „Аутобиографији” писао Бранислав Нушић. Шалоозбиљно, онако како је само он то умео. Озбиљно је, међутим, што би и данас неки могли да понављају разред покушавајући да одговоре на бар два питања везана за цара Стефана Уроша V: да ли га је уистину убио краљ Вукашин Мрњавчевић пре него је, је л’, и сам страдао у бици на Марици или је пострадао након погибије свог савладара и где се налазе мошти нејаког сина Душана Силног. Но, пођимо неким редом.
Čovek-foka Jedinstven slučaj preživljavanja brodoloma u Atlantskom okeanu: islandski ribar je proveo bar 6 sati u vodi (temperatura mora 5, atmosferska oko -2 stepena) i nakon toga je oko 2 sata hodao bos po vulkanskim stenama dok nije naišao na naseljeno mesto, gde mu je ukazana medicinska pomoć. Telesna temperatura mu je bila toliko niska da se praktično nije mogla izmeriti.
Preživeo je zdrav i čitav.
"Ne imati nikoga svoga i nekoga ko te vole, to nije život.
To nije život jel'da, jel' sve... sve kad kaže: Ja te ovo, ono, simpatišem i volem... sve to nije istina, sve tu ima laži...
A lasta, ona nije znala da laže.
Ona me je volela...
Voleo sam je strašno. A, da!"
, a događaj kojem smo prisustvovali je crkvena slava u Donjem Zuniču
