|
Poslao: 22 Okt 2009 17:52
|
|
m4rk0 ::Zatvorenih ociju, nocu, mrtav pijan dva puta isao od centra do kuce (1 km). S tim sto sam se drugi put spakovao u kanal.
Ех, ово ме подсети (а можда сам то и "вољно" поборавио). Другар и ја смо (давно беше) играли шах у опкладу: Ко победи, лупиће шамар пораженом. При томе смо непрестано пили лозу. Попили смо два литра за време трајања једне партије! Сећам се да је отац, домаћински расположен и невољан да присуствује сцени у којој ја лупам шамар другу Божи, оценивши да добијам партију, намерно срушио фигуре. То је уједно био и крај моје везе са реалношћу. По причи "случајних пролазника", сазнао сам да сам по изласку из купатила, разљућен што је Божо отишао без поздрава, потрчао за њим; да сам ишао по сред пута, намеран да сустигнем Божов ауто; да сам ишао тако отприлике 600 метара, и да сам се, одуставши од те намере, истим путем вратио натраг, док су фарови севали а сирене трубиле; да сам у металној огради на ћошку с краја моје улице пронашао несавладиву препреку - хоћу да је обиђем, али стално "тучим" у њу; да сам комшиници, на њено уплашено питање: "Треба ли ти нешто?" одговорио: "Помери ову ограду, не да ми да идем". 
|
|
|
Poslao: 22 Okt 2009 19:53
|
|
...Preneo na sina ljubav ka grafičkom dizajnu. Sad koristi moju biblioteku, moje alatke, grafos pera, četke...I studira Fakultet primenjenih umetnosti , za razliku od mene koji sam otišao na Fakultet dramskih umetnosti.
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Okt 2009 22:27
|
|
@dum_dum
Onaj čudni lik što je postavio ovu temu predložio je i ovo boldovano:
SlobaBgd :: da pišemo šta smo neobično, posebno ili lepo uradili
Hajde sad, pucaj!
|
|
|
Poslao: 22 Okt 2009 22:44
|
|
Napisano: 22 Okt 2009 22:36
SlobaBgd ::@dum_dum
Onaj čudni lik što je postavio ovu temu predložio je i ovo boldovano:
SlobaBgd :: da pišemo šta smo neobično, posebno ili lepo uradili
Hajde sad, pucaj!
aha... lepo ... prevela sam baku preko ulice
- jednom deki sam prebrojala kusur
- lepo sam se smejala ... tog dana ... onako, od srca  grohotom
- fino sam svirala jednog Šopena
- sanjala sam lep,baš lep, san
- jednom sam napisala lepu poruku...
- rodila sam dve divne devojčice.
Neobično posebno i lepo sam zavolela .... i nestvarno... toliko toga.
Ništa specijalno ... obične stvari ...
- bilo je lepih slika u mojim predstavama ... ali ne više od toga, šta god da pričaju okolo.
- imala sam lep pogled - nekad.... sada više ne.
- lepo me je slušati dok pevam, ali retko ko ima tu čast
Vuče me na to da počnem da pišem šta volim, a to nije tema ... zaista nema ničeg spektakularnog.
- Umem lepo da se zbunim ...i pocrvenim...  to mora da je smešno, očaravajuće smešno ...
Dopuna: 22 Okt 2009 22:44
Da li se računa u neobično i posebno kad ti se događa nešto toliko lepo da ne možeš da veruješ, tj. nisi siguran da li je stvarnost ili sanjaš ...kao da se događa nekom drugom ? Kako se to zove ?
|
|
|
Poslao: 22 Okt 2009 22:56
|
|
Desilo mi se ovo:
Sirius ::Drago mi je što je moj topik inspirisao pokretanje ''suprotnog'' topika. Čestitam i pridruzujem se temi:
Dalje, crtao sam stripove dok sam bio mlad (po godinama, i sad sam mlad - duhom!).
Pisao sam pismene zadatke drugovima i drugaricama - i dobijali su petice!
Davao sam krv nekoliko puta, sad neće da mi uzmu - kažu da odem kod kardiologa zbog ubrzanog pulsa, pa ako on odobri... 
Uspeo sam da me žena trpi već 19 godina.
Pio sam kafu sa Momom Kaporom.
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Okt 2009 00:27
|
|
Hm, neobično? Ništa osobito "neobično" nisam uradila u životu osim što sam u leto 1988. u grupi jugoslovenskih studenata radila na kopanju kanala za telefon u jednom Kindergarten-u u Krakovu, sasvim slučajno sa poljskim kažnjenicima na odsluženju zatvorske kazne. Tog leta u Poljskoj sanjala sam da "neke vazdušne snage" bombarduju Beograd.
A bila sam i na fudbalskoj utakmici (više puta): prvi put na Marakani 1979, valjda Kup Jugoslavije, finale Zvezda ?- Hajduk (Split), malo sam zaboravila.  Kao klinka u osnovnoj školi igrala sam za ŽFK "Obilić", ali samo jednu sezonu. Mislim da sam tad upoznala i buduću majku Dejana Stankovića, ali nisam sigurna (ta žena je igrala za zemunsku "Slogu").
Nešto zaista neobično dogodilo mi se jednog leta u IS Petnica, ličilo je na otvaranje "trećeg oka" ili, kako mi je post festum protumačio jedan naš psihijatar, na prodor nesvesnog u budnom stanju.
2006, u vreme SP u fudbalu, zakasnila sam sa prijateljicama na JAT-ov avion u povratku kući, umesto da iz Halea vozom stignemo do Tegela, dospele smo čak na nemačko-poljsku granicu u sasvim suprotnom pravcu. Tako smo dobile neočekivanu priliku da te večeri gledamo prenos fudbalske utakmice nemačke reprezentacije na TV u jednom berlinskom kiosku, uz čuvene kobasice i pivo. Prepoznala sam Franca Bekenbauera na TV i tim gestom zadivila Poljaka koji je držao kiosk.
Upoznala sam, opet slučajno, čoveka koji je bio šef tima Roberta Kenedija u jednoj od njegovih izbornih kampanja.
|
|
|
Poslao: 23 Okt 2009 08:37
|
|
Igrao sam mešovit basket. U ekipi smo imali Marinu, inače rukometašicu. Razgrtala je protivničku ekipu i pravila blokove samo tako...
|
|
|
|
