Tuga,ti i ja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Boli me glava.
Popiću brufen, onaj kao žvaka, od 600mg i glavobolja će proći.
Nemam kome da pišem... Odzvanja nemi krik.

Jedan od onih dana ...
Ne osećam radost...
Sama, sama i beskrajno sama, a tišina ječi.

Šetala sam gradom. Sela na klupu, izvadila mobilni iz tašne i tupo gledala u ekran i brojeve pitajući se koga da pozovem, pitajući se ko želi da me čuje, pitajući se koga bih obradovala.
Ne, meni se niko ne raduje ...
Ne znam ima li moj život smisla. Toliko bola a radosti nigde.
Nekad sam se budila sa iščekivanjem.
Sad znam da mene NIKO ne čeka i da mi se niko ne nada.
Ponekad bih volela da me nema.

Danas je to ponekad.

Možda bih volela da legnem i samo zaspim.

Juče sam iščupala sedu.
Biće dana kad ih ne vredi čupati.
Osećam da starim .

Polako prestajem da želim a kažu da čovek umire polako i da najpre umiru želje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Danas ne mora da bude to "ponekad" ako ti neces (a u stvari i moze bas danas, ali obecaj sebi da nece biti i sutra ). Ti si gospodar svoje volje, ti si ta koja kaze da li si bitna ili ne (samoj sebi i drugima).
I ja sam tako kao i ti naletila na to "ponekad" -- bas ovdje, ali to mi je bilo dovoljno da shvatim da mogu ... samo ako hocu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Nekad mislim da sam neko a nekad da sam niko. Po cemu se mjeri postojanje, sama egzistencija osobe osim broja uzdaha? Kako znati ko si kad ne znas sta si? Kako biti siguran?
Dr. Dzekil i Gosn. Hide. smešak
Znam za nekoliko strana mene a i dalje osjecam da to nije sve. I dalje svakim danom rastem, saznajem, otkrivam ... Jos me nema, jos nisam kompletna, samo dio jedne price u prici ... poglavlje.


Hvala. Pročitala sam.

Moja raspoloženja i moje mišljenje o sebi tako su uslovljena reakcijama ili odsustvom reakcija nekih ljudi.

Ponekad i nikad više ...

Nekad sam neko a nekad sam suza...senka...uzdah.




Možda previše očekujem ...


p.s Ne, ipak nisam sve pročitala. Sad sam videla da ima mnogo više nego što mi se u prvi mah učinilo ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O, draga ... to je samo faza, pusti da prođe

nemoj da zagledaš svoju kosu i lice, nemoj da čupaš sede, pa bar se kosa može prefarbati ako ti toliko smeta

ponekad, kad nikog nema, moramo same sebe da zagrlimo

seti se, sada si mlađa nego što ćeš biti
sada verovatno izgledaš mnogo bolje nego što ćeš izgledati
i zdrava si, čak i ako te ponekad zaboli glava

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pitam se: ako sam sad, dok sam još relativno mlada i relativno uspešna tako nebitna onima koji su meni bitni, kako će tek biti kad budem (ako budem) okovana sedama ?!

Pitam se i ovo: da li ja nesvesno biram upravo one kojima ne mogu biti bitna ,onoliko, a ni blizu onome, koliko su oni meni ?!

Tumačim...analiziram... a odgovora sve manje.

Bojim se da je tuga moje srednje ime.

Pre neki dan, ne sećam se tačno koga i zbog čega sam čekala. Ali pouzdano znam da jesam, jer...uvek čekam. Nešto ili nekoga. Čekam...
Čekam da se nešto desi.
Vrtim stranice na internetu i pojma nemam šta gledam jer su mi misli ko zna gde. Počinje neka emisija, na nekom kanalu, koji je slučajno uključen, jer ja, inače, ne gledam televiziju. Kad gledam - gledam u monitor. Pišem poruke, čitam poruke, čitam mailove, svađam se , mirim se, gunđam, vičem, besne, rešavamo probleme ili ih stvaramo...uglavnom, sve to preko interneta...
I tako, mirno čekajući, ne znam više ni šta, ni koga, počnem da osluškujem o čemu to govore u emisiji koja je počela, ničim izazvano, da okupira pažnju u mom prostoru. Nečije ispovesti...malo, pa još malo...sve pažljivije sam slušala te priče i na kraju se potpuno okrenula ka televizoru...

Moj tata je bolestan i pitanje da li će preživeti.
Moj muž je beskrajno ljut ne mene i ne priča sa mnom.
Moja deca su otišla sa babom u šetnju.
Moj posao je u zastoju jer je leto i nije sezona.
Moj prijatelj ne želi da ljudi znaju da mi je prijatelj a iz toga, verovatno, proizlazi i da nije, nego da sam umislila.

Juče me je jedan čovek oslovio pogrešnim imenom.
Želela sam da skuvam kafu i videla kako varniči šteker.

Ah... kakva kuknjava... Čitala sam jedan blog "Pisma strancu" i prepoznala neke osobe u njemu. Čitala sam i jednu temu - posle toga sam plakala danima.

Nekome su neke stvari i neki ljudi otišli u nepovrat... Izgubljeni, ostavljeni, napušteni ... Upokojeni ... Da li su i meni neki ljudi i neki odnosi izmakli kontroli i da li sam napravila neke nepopravive propuste ?

Čula sam da je čovek ostavio devojku jer mu je rekla, videvši lepu svadbu i srećne svatove : "Ovako ćemo i mi"
Tog momenta je shvatio da je vreme da ode...što pre, trčeći...

Biće da previše vremena provodim pred kompjuterom.
Aktivniji su mi virtuelni od realnih odnosa.
Uostalom, tako je manje opasno... ali zabluda je da se ljudi manje povređuju ako su virtuelniji.

Bol je bol - gde god da ga deneš.