|
Poslao: 09 Jan 2009 22:39
|
offline
- dzon snezni
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 06 Okt 2007
- Poruke: 432
- Gde živiš: Novi Sad
|
Bas nesto razmisljam, s ove 34 godine, koliko sam zanimljiv zivot do sad zivio. Nije da nisam. Rat, ratiste, izbeglistvo, godine borbe za najosnovniju egzistenciju, ponovno skucivanje, sankcije, bombardovanje, oce biti struje, oce biti grejanja..
Mozda bi trebao biti polaskan, sto kazu imacu sta da pricam unucima.
Ali ne osecam se tako. U stvari zanimljivog zivota mi je vise na vrh glave, muka mi je od njega. Hocu malo dosade! Ima li neka dosadna zemlja na svetu, da tamo odem, bez velikih tema, i gde se nista znacajno ne desava ??!
Npr. Mongolija. Gledao sam emisije o njoj. To je zemlja za mene. LJudi zive zdravim zivotom, nomadi su, cuvaju stoku. Zivio sam na selu, nije mi to odbojno. Zdrav zivot, planinski vazduh, mleko, sir, kajmak, surutka.
Deca im zdrava i napredna, rumeni ko jabuke. Nema stresa. Nema jurcanja za radnim mestom i kako ga sacuvati. Nema placanja kucnih racuna, jer je kuca putujuca. Nema mobilnog, interneta, tv-a. Nema politicara, skupstine, Evropske Unije, Amerike, Rusije. Nema buke i zagadjenja. Nema drogiranih spodoba, na koje nalecem u poslednje vreme u gradu, i koje traze pare ili mobilni ( uvek ista prica : daj samo jedan poziv, hitno je.. ).
Jedini bi mi bio problem klima. Sto bi Balasevic reko, u vojsci sam steko hronicnu upalu zgloba, i slab sam na minus temperature. Al valjda bi se priviko.
A razmisljo sam i o Australiji. Volim zivotinje, mozda bi mogao proucavati koale. Cuo sam da oni 20 sati dnevno spavaju, a ostatak vremena klopaju i obavljaju druge telesne potrebe. Zavidim koalama, kakav zivot, kakvo izobilje dosade! Nema stresa, ni povisenog pritiska. Dremas, kad se naspavas malo klopas lisce eukaliptusa, kad se umoris od klope opet dremuckas, i tako svaki dan. Milina.
Nadam se da ne mislite da sam skroz posandrco, uhvate me nocu neke gluposti. A i stvarno mi je dosta uzbudljivih, bizarnih i po zivot i zdravlje opasnih dogadjaja. Dajte malo da zivimo dosadnije zivote..
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Jan 2009 22:50
|
|
kad krenesh, javi. polazim odma'.
sad najozbiljnije - da znam kako, vec bih bila tamo. (Hajdi u meni i jeste, 20 sati dnevno...)
p.s. i nikad mi ne bi bilo 'dosadno'... 
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jan 2009 11:50
|
|
život je sam po sebi opasan po zdravlje i život  neko može i da umre od dosade. Biću vjerovatno jedna od prvih žrtava, a kolateralna šteta MC Forum ili ogranak Blogovi,hahahaha.
Šalim se, naravno i razumijem te naravno.
Prolazila sam kroz veoma dramatične trenutke, da ne govorim o društvenim priikama i neprilikama (ali bilo je i toga, da znaš rata je bilo svuda) ozbiljne i tragične i molila boga za samo jedan, normalan dosadan dan u životu...
|
|
|
Poslao: 10 Jan 2009 13:03
|
|
Malo sam ja sve stavio u saljivom tonu, ali zaista je bilo trenutaka kada sam pozelio da sam negde drugde. Ne mislim samo na rat, nego inace sve kroz sta smo prosli, i prolazimo, a to traje vec skoro dve decenije, i kontam dobro smo mi ikako normalni .. )
Mada ne bi bilo lose da provedem jedan dan kao koala, i malo napunim baterije dosadom.
Valjda cemo jednom i mi zaci u te dosadne vode.
|
|
|
Poslao: 10 Jan 2009 16:30
|
|
a ja se taman ponadala...  
prichajte vi shta hoccete, ja sam ozbiljna i kad se shalim  i obratno
ali ja i tako nisam normalna, shta da vam pricham, kad volim da peglam... smiruje. meditativno, brate.
ima selo i ovde, al' je i mentalitet drugi, a i nije ni do sela, ni do nerada (na selu se, brate, radi pa crkava od posla), ni do dosade, ni do rata/mira, ni do bezhanja ...
al' da ne tupim.
dajem oglas:
menjam Evropu za dve koze.
(ali one tamo, u p.m.)
'aj' pa tako.
da smo mi zdravi (kad smo vec zhivi)...
|
|
|
Poslao: 10 Jan 2009 16:50
|
|
@black orchid, baci ruku, idu dvije ekstenzivne mršave koze, šalji Evropu plaćam transport do Kenije
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Jan 2009 23:29
|
|
Пази Џоне,питање је у следећем,ако одеш да ли можеш да поднесеш следеће
1) увек и заувек остаћеш странац
2) оно што те буде шокирало код странаца ће постати кад тад део тебе
(рецимо у аустралији је типично потрошачко друштво,циљ живота је ићи у шопинг,што више имаш више трошиш за шопинг.Уопште клима је другачија и сами градови су другачији.О људима да не говорим).
3) странци функционишу по принципу "учио сам своју школу,ја ово друго не знам".Дакле када се мења гумица на славини па некада и само сијалица или осигурач,зове се мајстор.Досадно или не,тако је.
4) светска финансијска криза - одласком тамо слушаћеш о рецесији,о проблемима штедње,губитка радних места,проблема задржавања истих... Кад је фунта пала на 1:1 са евром,шта да ти кажем даље.
5) ....
Живот напољу више није толико идиличан...
|
|
|
Poslao: 11 Jan 2009 00:21
|
|
@diamond
Zivot vise nigde nije idilican.
A na zivot u (bilo kakvom) inostranstvu gledam malo drugacije. Kao sto kazu mame kad im se cerke udaju: nisam izgubila cerku nego sam dobila i sina.
Niko, ustvari, nicega ne mora da se odrice. Nista ne mora da se iskljucuje, potire ili gasi. Samo se vidici sire. Naravno, za one koji zele da sire vidike.
Gubljenje identiteta nije pitanje nacionalne pripadnosti i adrese nego covekovog karaktera. Znam mnoge koji i dalje sede u kuci u kojoj su se rodili i vise ne znaju ko su.
Da, postoje kulturoloske razlike. Postoje razlike u nacinu na koji se jede, pozdravlja na ulici, dolazi u goste. Upoznati se sa razlicitim kulturama i nacinima zivljenja ne moze da deluje lose na pojedinca. Nismo svi isti i to treba da nas raduje. Recimo, ti si covek koji veruje u Boga, ja sam ateista, no ja vrlo rado citam sve sto napises, pratim tvoje huanitarne apele i postujem tvoje stavove. Nismo isti- pa neka, neka nas razlicitosti ne uznemiravaju i ne plase.
Potrosacko drustvo... hmmm. Ni meni se taj mentalitet konzumiranja ni malo ne dopada. Posebno sto se pokazuje los sa prakticne strane: i bukvalno ugrozava nasu otadzbinu, planetu. Imam svoje cinicno misljenje po tom pitanju: jedina prepreka zasto u Srbiji nije toliko razvijena kultura sopinga je sto se nama para. A nemastinu zvati prednoscu je isto kao sto bi prija-Lija rekla za grozdje: "ionako je kiselo".
Ponekad kupim ovde "Vesti", nas dnevni list za ljude u diajspori. Od samo jednog izdanja ovdasnji novinar bi imao materijal za sest meseci. Biti novinar ovde je kao biti skijas u Saudijskoj Arabiji ili prodavac radijatora u Africi. Ovde kante stvarno ne govore
|
|
