|
@ dva lica
nadam se da si proverila koliko koshta transport do Kenije 
@ diamond73
ljudi vec lepo prokomentarisali, ali samo da dodam, kao prvo, da nas ovde, eto, ima i koji smo vec sticajem ovih ili onih okolnosti "tamo negde", i imamo svoje neke probleme k'o i svi na svetu, ali bih rekla da su to neki drugi problemi, a najmanje ili uopshte ne oni koje si naveo 
a kao drugo... Piksi promaaashio ..  temu. nema ljutish ali mi o kozama, ti o potroshachkom drushtvu ...
@ dzon snezni
ma neka je i Novi Zeland, zhrtvovacu se za toliko
nema potrebe da cepidlachimo.., vidim da se "u principu" kontamo 
@ Tamti
 nego, razgovaraju dva prijatelja, kazhe jedan kako bi voleo da mozhe da leti, drugi mu lista avionske kompanije, pominje paragliding...  (znam, znam, vec vidim i kraj .. konverzacije: "ali ja...", "ces skochish sâm il' da te bachim?", "ali to je pa padanje, a ne leeeeeee...")
ok, sad ozbiljno dzon kazhe da bi voleo da neko vreme provede ..., za tako neshto bi recimo dobrovoljni rad bio sasvim ok. ali shta bi rekla nekom ko bi da ode i da se ne vrati? (sem mozhda da je blesav) nashla ja kako da odem u Afriku, Juzhnu Ameriku, Nepal, .., 3 nedelje, 3 meseca, 13 meseci, ... ali to je sve suvishe kratko vremena + suvishe mnogo para. barem za ono shto bih ja shto ne znachi da ne postoji neki drugi, bolji, i uopshte, nachin, nego samo da ga ja (jos) ne nadjoh  shto pa, opet, ne znachi da odustajem! i tako dalje i tako blizhe...
@ Ella
i srecan i nesrecan mozhesh biti i u sred Njujorka i na vrhu Himalaja, to bar znamo elem... "mir", "prochishcavanje", "pojednostavljivanje".. nisu isto shto i "umrtvljivanje" i jos niko ovde nije rekao da bi da se zatvori negde sam samcat, odnosno, chak i manje ljudi u neposrednom okruzhenju nije isto shto i 0 ljudi u zhivotu a svako i svugde ima "svakodnevnih problema", ali se oni razlikuju. u svoje ime govoreci - ne zhelim indiferentnost niti mislim da je trava zelenija s druge strane, nego zhelim drugachiji nachin zhivota, i drugu vrstu problema recimo i realno gledam na sve to... zhivela sam i 'vako i 'nako, i o'dje i onde, i sve je imalo i svoje + i svoje -, ali bash, kad saberem i oduzmem ... i znam kad sam i gde i kako srecna i zadovoljna (uz sve poteshkoce), shta mi je potrebno, shta ne, chega mi manjka, chega mi je preko glave ne danas, ne od juche, nego vec ... no... iz moje neke perspektive i iskustva na tu temu, naravno, kad vec prichamo
e sad, neko bi ljubav svog zhivota, neko avanturu svaki dan, neko najnoviji model mobilnog.., neko i treci BMW u garazhi, ..., neko samo onu nogu shto je izgubio, ili krov nad glavom...
a neko bi, eto, chist vazduh i dve koze recimo...
p.s. stvarno?  more info / link / ? (mada je Tibet pre izvesnog vremena izbachen iz "moje liste mesta..", ali nikad se ne zna )
p.p.s. kad pomenu.., ni oni u zen-manastirima ne sede besposleni po ceo dan ...
>> - Ne, nisam to hteo da kazhem - nastavlja. - Vidish, ova ravnica, ova voda, noc, sve je tako jednostavno i nama u stvari nije nishta vishe potrebno. Nikome nije nishta drugo potrebno. Pa ipak, rat ce sticci i ovamo... <<
(andrej makin; a na koricama: "I sada, kada je ovenchan slavom i bogat, nastavlja da zhivi u skromnom studiju na Monmartru, velichine dvanaestak kvadrata, u kome je nashao, kako sâm kazhe, 'jednostavnost, bezheci od suvishnih susreta i nepotrebnih odnosa'.")
|
(uz casicu grejane rakije mogle bi da nam padnu na pamet dobre ideje)
