hocu malo dosade !

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nene, daleko bilo, diamond, nista licno! Nije mi bila uopste namera da kazem ni kulturno, ni nekulturno da si se raspisao. Mislila sam sasvim generalno na ljudsku prirodu, na ljude koji se zale, kao ti ljudi koje ti poznajes sto su pricali o inostranstvu. Ljudi se uvek zale, ali zato treba saslusati mnogo strana.

Ovde je pre nekoliko meseci na naslovnoj strani jednog od glavnih dnevnih listova bila prica o nadjenim macicima, osakacenima ali jos zivima, na jednom tavanu u jednoj kesi.
Kako se ta stvar koja kod nas ni na lokalnom radiju ne bi nasla mesta, jer nije nista neobicno, nasla na udarnom mestu novina za celu zemlju?

1. Nije se desilo nista od uobicajenih losih stvari, niko nikoga nije ubio, nista pronevereno, nikakva masovna tragedija, skandal...
2. Desilo se nesto od gorepomenutog, ali urednik je smatrao da je ovo mnogo gore od tih stvari i da naciju treba upozoriti.

Koji god od scenarija primenimo, jedna stvar ostaje nepromenjena: ovo nije bila svakodnevna stvar i ovako nesto se desava dovoljno retko da je zasluzilo da se zove "vest".

A nasa, balkanska, osecajnost? Mit.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sa zaviscu posmatram simbioticke odnose medju vrstama.Kad se alge i pecurke mogu uzajamno pomagati,ako zivotinje dzinovskih razmjera mogu mirno stajati razjapljenih celjusti i dozvoljavati malim pticama da bezbjedno kljucaju ostatke hrane iznutra,ako pcele i mravi mogu dostici savrsen nivo organizacije,sto se to onda nama dogadja da se tako otudjujemo jedni od drugih i zelimo samocu umjesto drustva?Ja sam zivjela i u metropolama i na selu,i znam da covjek uvijek nosi sebe sa sobom.Srecom,knjige su tu i uvijek pomazu da popodneva provodim u stanju blazene hibernacije...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moram da se slozim sa Tamti, osecajnost na ovim prostorima je mit.
Naravno, ima dosta ljudi koji su i osecajni i spremni da pomognu drugima, ali ima i mnogo, mnogo onih drugacijih.
Dovoljno je pogledati cinjenice. Svako trece ili cetvrto dete kod nas je zrtva nasilja. Ne mislim ja ni da su vani idealne porodice, i da nema zlostavljanja, ali jasno je da price o nasoj idilicnoj, porodicnoj atmosferi, bas ne piju vodu.
S obzirom da smo u fazi kapitalizma koju bi ja krstio kao polurobovlasnistvo, treba li da govorimo kakav je odnos velikog broja privatnika prema radnicima, i kakva su im prava.
LJudi nam umiru od gladi, zapusteni, zaboravljeni od svih, rodbine, prijatelja, drustva.
Daleko od toga da svega ovog nema ni vani, svi smo mi tu negde, ali mislim da generalno gledano nismo ni osecajniji ni topliji od drugih.
Cini mi se da nam drustvo klizi upravo obratno, u surovost, bezosecajnost.