|
Oh....
Mnogi ce reci da je poljubac nesto tako uobicajeno u nasem zivotu. Upotrebljavan i zloupotrebljavan, prijatan i odvratan, voljan i iznudjen, iskren i formalan, roditeljski, bratski i sestrinski... ljubimo se u mnogim prilikama, kad se rastajemo i sastajemo, u tuzi i radosti. Prema leksikonima, poljubac je “nezan dodir usnama”, osim onih poljubaca nosem, kod Eskima i nekih afrikanaca. Psiholozima i sociolozima on je veoma zanimljiva pojava...
Jedna mudrost klaze...
''zvuk poljupca nije jak kao zvuk topa,ali njegova jeka traje mnogo duze"
To mnogo govori...
Nekada davno, u vise nego dalekoj zori covecanstva, pravda i mir su ziveli zajedno u velikoj ljubavi. Biblija nam o tome govori u par prekratkih poglavlja knjige Postanka. To su dogadjaji edenskog vrta. No, romansa je brzo zavrsena. Sebicnost i oholost su ih razvencali. Greh ih je posvadjao za dugo. No, da ne zaboravimo – sve se to desavalo u covekovoj reziji.
. Uzroci ovog dogadjaja, okolnosti, mesto – nisu ni malo romanticni. Rec je o poljupcu koji se desio na Golgoti, dva hiljadugodina iza nas; o dogadjaju koji cini epi-centar istorije covecanstva i nad-istorije spasenja. Tamo se desio poljubac pomirenja Bozije pravednosti i mira.
Ali nazalost...greh je ucinio svoje...
|
