smisao coveka kao slobodnog

4

smisao coveka kao slobodnog

Citat:Nema slobode pojedinca, u tome je čitava tragika ljudskog bića. Raj na zemlji je utopija, a sloboda iluzija. I najbolji umetnici su to dobro znali.

Ako kazemo da nema slobode pojedinca da li da onda kazemo da nema ni nezavisnosti od raznih uticaja spoljašnjih faktora na našu ličnost, da li to znači onda da nema ni težnje ka samoostvarivanju, ličnoj transformaciji-individuaciji...

Osnova svega toga je sloboda, ako neko kaze da nema slobode pojedinca onda definitivno nije ta jedinka na putu lične tranformacije i samoostvarenja...

Umetnici kao oni koji se izrazavaju slobodnom formom, u beskonačnoj igri simbola, rečima, oblicima, mislima...naprotiv najbolje su znali šta znači biti slobodan...

Iluzija kao faktor stvaranja, a da bi nešto čovek stvorio mora biti slobodan...

natrix ::...da li to znači onda da nema ni težnje ka samoostvarivanju, ličnoj transformaciji-individuaciji...

Za mene je pojam slobode nerazdvojiv od pojma sreće, možda pravim neku grešku ovom premisom, ne znam šta filozofi kažu o tome. Sloboda podrazumeva izbor između dobra i zla, prema sopstvenim, urođenim moralnim načelima čoveka (za koja verujem da postoje kod svakog pojedinca). Ali taj izbor neminovno donosi patnju, jer čovek tom izboru nije dorastao. Nema sreće (a ni ostvarenja slobode onda?) u intelektualnom samoostvarivanju čoveka, "jer drvo znanja nije i drvo života".

Umetnost o kojoj govorim nastaje kao potreba da se taj jaz između slobode i sreće ublaži, premosti. Nastaje iz najdubljih strasti čoveka, potrebe da zadovolji osećaj praznine koji proističe iz saznanja o njegovom položaju u svetu. Transformacija i individuacija podrazumevaju odricanje od strasti, te se možemo zapitai postoji li umetnost bez strasti?

Ništa veliko u životu nije stvoreno bez velike strasti rekao je Hegel..

Ako je strast jako osećanje prema nekome ili nečemu i stanje koje duze obuzima čoveka, njegovu dušu, ne bi trebalo odvajati strast od individuacije, ona je pozitivni pokretač.....o tome sam nešto već pisala na filosofiji
Negativna strast su afekti i apatija....
One su više nego ikad prisutne danas..

Moguće da su umetnici bili-su u večitoj borbi izmedju tih pozitivnih strasti i negativnih tj afekata i apatije...
Postoji i svetlost i senka kod umetnika i njegove kreativnosti...
pa koji preovlada, valjda su zbog toga obično umetnici i nesrećni..na kraju..

Појам слободе не везујем за појам среће.То значи да треба поштовати одређена правила,рецимо да би се добило уметничко дело.Нпр не може се песма написати без инспирације.Имаш "материјал" (идеју),имаш неки став... али без инспирације никако не иде.
Јелкице,зар ти се не чини да су морална начела доста погубљена у данашњем свету ? О урођеним моралним начелима би се могло говорити у периоду пре неколико хиљада година,пре појаве Мојсијевог закона.
Данас - када је свашта не само "модерно" већ уобичајено,а уствари је штетно по човека... сва урођена свест пада у воду.
Хм,мислим да је проблем што треба разликовати љубав и страст.Љубав је када нешто ствараш,а страст - крајност,када подредиш све у животу томе.Ја не знам,али ето ви знате сигурно о познатим уметницима и сликарима,како су живели и завршили.Дакле љубав према нечему треба да опстане,али ако пређе у страст,иде у крајност.Јер нема умерене страсти,свака страст тежи ка крајности,што кажу свети оци.
Ипак ми се чини да је појам среће везан за мир у души.Јер по речима светих отаца "немој да дајеш свој мир низашта на свету".
Уметност опет уноси немир,и требало би да је то неки креативни немир,а не немир као страст и нешто што потпуно обузме човека.Јер се онда прави идол oд ствари.
Мада нажалост сви помало данас тако радимо Wink

diamond73 ::Јелкице,зар ти се не чини да су морална начела доста погубљена у данашњем свету ? О урођеним моралним начелима би се могло говорити у периоду пре неколико хиљада година,пре појаве Мојсијевог закона.

Nema li u Starom zavetu više odrednica koje nas navode na zaključak da je ljudski rod bio podložan najrazličitijim, da ne kažem savremenim, gresima? Sodoma i Gomora kao najpozntiji primer. Kažem urođena moralna načela, i mislim baš urođena, data nam pre no što smo se rodili. Da izaberemo između dobra i zla. A zatim i sloboda da sledimo Njegov primer. Možda smo danas manje dorasli toj slobodi nego ikada ranije, a možda je to samo utisak nastao usled nemogućnosti objektivnog sagledavanja vremena u kome živimo. Ja zaista ne znam.

Slažem se da je pojam sreće u vezi sa mirom u duši. A taj mir podrazumeva odricanje od strasti. No umetnost ne nastaje iz ljubavi i spokoja. Kako su veliki umetnici završili? Mnogi krajnje nesrećno, jadno i bedno. Jer su bili strasni Wink.

Slažem se i da u umetnosti danas ima mnogo toga čiji je jedini cilj privlačenje pažnje, a često se svodi na "otkrivanje tople vode". Više se ne zna šta je tačan preduslov da bi neko delo bilo umetničko. Po meni, mora postojati doslednost, iskrenost, neka istina koja iza umetničkog dela stoji. Pa i ukoliko to delo šokira, ono ostaje verno svedočanstvo o njegovom autoru, njegovoj požrtvovanosti i doslednosti, te mu izazivanje efekta šoka svakako nije bio jedini cilj.

То је тачно за Стари Завет,али то само значи да греси нису баш толико "модерни" колико се нама чини ...
Пази,у пракси од урођених моралних начела немаш ништа.Деца су често као рефлексија родитеља.Тј дете када је мало упија понашање родитеља и,психолози кажу,50% понашања научи од родитеља,а других 50% је урођено.Али то о васпитању је подужа тема Very Happy
Дакле морају постојати утврђена морална правила за којима ће човек ићи,нпр 10 заповести онда две највеће заповести у Новом Завету и сл.
Ту слободу деца губе у интеракцији са телевизијом,са другима,са свиме што им даје другу димензију стварности.Тачније речено нека деца губе ту слободу и свест о добру и злу а нека је и задржавају,зависи од тога колико су окренути вери у Бога.
Мислим да сам негде чуо "данас све може да се назове уметношћу".И то је једноставно тако.
Има различите врсте шока код уметности,некада је та прича и "пила воду",да треба мало и шокирати...
Али данас када људе скоро ништа не шокира је мало другачије.Тј поставља се питање зашто и чему све то,тј можда је то нека врста маркетинга за аутора ? Новине те сигурно неће објавити ако насликаш и напишеш нешто обично,лепо и фино.Осим ако си добитник неке награде.А ако ниси објавиће се можда негде неки похвални текст и то је то.Ако и тога буде.И то нажалост прочита само мали број људи,за разлику од неког скандала који може чак доћи и до телевизије.

Mislim da istinske umetnosti, nema bez strasti, bez jedne vrste zanesenosti, nesto skoro kao kad si zaljubljen.. )
Pokusacu da objasnim na sta mislim, mada ne znam koliko cu uspeti.
Sinoc je na drugom programu HTV, bio koncert i nekoliko pesama legendarne Azre i Dzonija Stulica, trajao je na moju veliku radost, od 22 do skoro 24 casa. Kad poredim taj koncert sa nekim danasnjim, zanatski je to losije uradjeno, danas je to uhodana tehnologija, sve je na svom mestu, nema suvisnog ili lose odradjenog tona.. Ali opet meni je koncert Azre mnogo vise umetnost. U glasu, u tekstovima, u tom relativno jednostavnom izvodjenju, oseca se strast, snaga, oseca se ljubav tog coveka prema muzici, i ona jednostavno ulazi u dusu. To je razlika izmedju umetnosti i neceg zanatski dobro odradjenog, ali sto je u sustini samo posao, bez ljubavi i istinske strasti, posvecenosti. Oseti se ta razlika.

Samo cu reci - Erih From.
Covek je jebeni genije. Citajte kad god imate sansu. Odmara um.

Ух,кад сад прочитам прву поруку,видим да је неко гадно флејмовао Smile Насанкао нас,па збрисао Very Happy

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 537 korisnika na forumu :: 4 registrovanih, 1 sakriven i 532 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Dorcolac, DucicM, MikeHammer, Šraf