|
Moj idol je Japanac Koga
Kada je Beograd 1998. godine bio domacin najboljim dzudistima planete, u jednom klincu koji je tek pocinjao svoju karijeru u kimonu, rodila se ideja da bi i on jednog dana mogao da radi, to sto su tada radili pravi majstori tatamija. Za Milosa Mijalkovica, danas naseg stalnog clana najbolje jugoslovenske selekcije, Japanac Koga je ostavio snazan pecat, koji mu i dan danas, iako je deset godina stariji, nije izbrisan iz secanja.
-Koga je sportista kome se divim, to je po meni najbolji dzudista svih vremena. Njegov rad na strunjaci , ponasanje pre i posle borbe, za mene su uvek bili san. Kada bih mogao da radim samo delic onoga sto taj Japanac cini na tatamiju, ne krije svoje divljenje trostrukom svetskom sampionu, i olimpijskom pobedniku iz Barselone, nas Mijalkovic.
Milos je iz "ciste" sportske porodice. Dzudoom se bavio i njegov otac (danas nas najbolji sudija i jedan od najboljih u Evropi), njegov stric Slobodan (zivi vise od 30 godina u Japanu) i njegov brat Marko.
- Otac nas je odveo na dzudo kada smo bili prvi razred. Secam se bili smo prvaci Srbije (ekipni). Tada sam bio clan Novog Beograda. Prva velika medjunarodna takmicenja imao je na evropskom juniorskom sampionatu u Monaku (Francuska). Bio je peti, a lako je mogao da dodje i do medalje.
- Nikad u zivotu ne mogu da zaboravim taj sampionat. Radio sam odlicno, ali su me sudije na kraju prosto receno "pokrale". Sudije su odradile svoje i Francuz je otisao u finale. Nikada nisam bio blizi medalji, priznaje Milos Mijalkovic.
Od 1991. godine, kao pionir, pa sve do proslogodisnjeg drzavnog prvenstva, nije znao za poraz (u pionirskoj, juniorskoj i seniorskoj konkurenciji). Jos kao junior pobedjivao je i mnoge seniore.
- Prvu veliku pobedu ostvario sam na prvenstvu Srbije, pobedivsi Dalibora Ivkovica. Devedeset i seste sam kao junior bio treci na turniru Rajko Kusic. Godinu dana kasnije (jos je bio junior) pobedio je na drzavnom sampionatu Lajosa Koblehera, i time se nasao u najuzem krugu kandidata za SP.
- Niko se nije nadao da mogu da pobedim u tom trenutku boljeg i iskusnijeg Koblehera. Medjutim peto mesto na Mediteranskim igrama u Bariju, nagovestilo je moju dobru formu na sampionatu. Te godine sam bio i ucesnik i Evropskog juniorskog prvenstva u Ljubljani, dok na seniorskom prvenstvu u Ostendeu (Belgija) nisam isao zbog povrede.
Od Pariza postao je standardni clan nase seniorske reprezentacije.
- Pred Evropsko prvenstvo u Ovijedu promenio sam kategoriju (sa 60 na 65 kg), sto je bio samo problem vise pred vazna medjunarodna takmicenja. Zanimljivo je da sam na svim velikim takmicenjima imao tezak zreb, i uvek po pravilu radio sa domacim takmicarem. Tako je bilo i u Ovjedu i sledece godine u Bratislavi. Zanimljivo je takodje da sam te godine, bez obzira sto sam promenio kategoriju, ponovo na drzavnom sampionatu bio najbolji, ovog puta od Jozefa Detarija.
Posle svetskog prvenstva u Parizu, Mijalkovic se nasao i na sampionatu u Birmingemu.
- Nisam ostvario neki poseban rezultat, iz dobro poznatih razloga. Reprezentacija nije imala pripreme kakve smo trebali (rat u zemlji), ali smo ipak isli da reprezentujemo jugoslovenski dzudo, u zemlji gde nas bas ne vole. Bilo bi lepo biti Jugosloven u Birmingemu.
Vec pet godina clan je beogradskog Partizana. Sa "crno-belima" je u poslednje dve godine bio u finalu, kako ce biti ove?
- Nase ambicije su ponovo da udjemo u finale. Znamo vrednost nasih protivnika, ali sportski je nadati se da ovo moze biti "treca sreca".
Moje vreme dolazi
Moj cilj je da nadmasim oca (Milan je 1972 godine bio treci na svetskom studentskom prvenstvu u Londonu i osvajac bronzane medalje 75. na ekipnom sampionatu Evrope) Naravno cilj mi je i da se sto pre okitim i jednom velikom medaljom. Moje vreme tek dolazi, obecao je Milos Mijalkovic dzudista Partizana i stalni clan jugoslovenske reprezentacije.
i vise na adresi http://www.judo.rs/mag/2/2.html
Dakle Judo klub "Partizan" koliko sam skontao !
|
