Deca razvedenih roditelja: Nisu oni krivi

Deca razvedenih roditelja: Nisu oni krivi

offline
  • Pridružio: 28 Apr 2005
  • Poruke: 3686
  • Gde živiš: The Circle

Citat:Deca razvedenih roditelja (1)
Nisu oni krivi
Dok se u generacijama sadašnjih baba i deda o razvodu govorilo šapatom, krišom, s dozom srama – danas je situacija uveliko drugačija
U njihovom srcu rana ostaje

„Društvena dezorganizacija jača brak i porodicu. Raspad države i ratovi na prostoru bivše SFRJ držali su muževe i žene spojene u brakovima sve do Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine. Od tog trenutka, pa sve do bombardovanja, lagani porast razvoda ukazivao je na lagani povratak u život, koji će naglo biti prekinut 1999. godine. Od 5. oktobra 2000. godine u Srbiji ima svake godine sve više razvoda. Kad je postupak razvoda u toku – supružnici su najčešće ravnodušni, a razvod se, kod žena, češće odražava na fizičko, a kod muškaraca na psihičko zdravlje...”

Podaci iz istraživanja „Razvod braka u kontekstu društvene tranzicije” Nade Polovine (Institut za pedagoška istraživanja) i Maje Žegarac (Gradski centar za socijalni rad Beograda) ukazuju na to da u Srbiji broj razvoda raste upravo srazmerno rastu standarda građana.

Nije istraženo šta sve trpe deca. Nedavno se Sonja Vukićević, istaknuta baletska igračica, u TV emisiji prisetila svog školskog doba kada su deca razvedenih roditelja bila izuzetak, dok je danas obrnut slučaj. U razredima ima više đaka iz razbijenih porodica.

Bez krivice

Razvod više nije bruka, još manje skandal. Čak ni tabloidi više ne pominju ovaj društveni fenomen u porastu, osim ako nije u pitanju neka intriga u vezi između silikonskog simbola i tajkunskog sina.

I „zavirivačima iza tuđih plotova” već je dosta toga. Gde god se čovek osvrne u svojoj okolini primetiće ostatke bivše bračne celine. Neki su depresivni, neki ojađeni, neki procvetali. Za mnogima su ostala deca: zbunjena, često neupućena, možda mučena, sigurno utučena; ako su još u pubertetu, muka se umnožava. Životna spirala počinje da im se vrti, pa u zavisnosti od odluke suda, dete pripadne ovom ili onom roditelju.

Jelena Holcer (ima višegodišnje iskustvo školskog pedagoga, voditelj različitih seminara i radionica, autor desetak knjiga za decu i roditelje, kao i brojnih emisija o roditeljstvu i odrastanju) kaže da je – bez obzira na to koliko se roditelji svađaju, šta sve tada kažu i da li će se ikada razvesti ili su to već učinili – najvažnije da dete nikada ne zaboravi da je ono krivo za njihove sukobe.

„Odrasli se svađaju zbog svojih razloga, koji tebi mogu biti teško razumljivi. I mada ponekad izgleda da to ima veze s tobom (na primer, čini ti se da prilikom svađa često pominju tvoje ime), ti za njihove svađe ne možeš biti ni na koji način odgovoran. Takođe, nemoj zaboraviti da te tvoji roditelji vole najviše na svetu. Možda ponekad to ne umeju da ti kažu dovoljno jasno i otvoreno – ali je sigurno ne samo da baš tebe vole najviše, najiskrenije, kako najbolje umeju, već da će to tako biti ZAUVEK”.

Ipak, nema svako sreću da čuje takav savet, pa su deca često „kriva za sve”, mada „nisu kriva ni za šta”. Između ta dva pola se vrti stav okoline prema njima. Ukoliko ne prevladava ravnodušnost.

Mada deca razvedenih roditelja u Srbiji nisu više posmatrana kao „buntovnici bez razloga”, prezreni pojedinci, jer su okruženi sebi sličnima, ipak, su obeleženi. U evidenciji za služenje vojnog roka u kasarnama, pored ostalih podataka, kao što su – kriminogena prošlost, narkoman, nasilnik, stoji i – iz razvedenog braka. Kao potvrda da je momak psihički nestabilan, („rana na srcu”) ili kao žigosan da će učiniti nešto nedostojno uniforme.

Sudari u tami

Zoran Milojković (pravnik, 52) za sebe kaže da poznaje pojavu sa obe strane. Naime, on je dete iz razvedenog braka i otac deteta iz razvedenog braka. Seća se preganjanja između roditelja i nagovaranja šta da laže na sudu, kao osmogodišnjak, da li bi više voleo s tatom (koji ima sve) ili mamom (koja nema ništa), sud je odlučio za mamu, što je okrenulo njegov put. Sudbina, sudska odluka.

„Zato moje dete nije prisustvovalo nikakvim svađama, sudovima i prepirkama. Razveli smo se ’civilizovano’. Sina viđam i čujem gotovo svakog dana, pomogao sam mu zajedno s majkom da postane svoj čovek. Sada ga pitam za savet.”

„Danas je sve više razvedenih brakova, i dece razvedenih roditelja. I dok se u generacijama sadašnjih baba i deda o razvodu govorilo šapatom, krišom, sa određenom dozom srama – danas je situacija uveliko drugačija. Naime, u mnogim beogradskim školama i po trećina, a u kasnijim razredima i polovina dece ’dolazi’ iz porodica gde žive sa jednim roditeljem. Ne uvek, ali najčešći razlog jeste upravo razvod. Ovakva situacija je uticala da se na razvod danas gleda s većom dozom tolerancije u svim sferama društva, školi, vršnjačkoj grupi”, tvrdi Jelena Holcer.

Kako je krenulo, deca razvedenih roditelja će uskoro činiti većinu. Kako li je tek u razvijenijim zemljama gde je shodno većem standardu i „stopa razvoda” veća.

Poznajem bračni par s Neimara, imaju po 83 godine, žive zajedno pet decenija. Kao stopljenog duha, on pronalazač i futurolog, slikar, ilustrator i istoričar u penziji, ona službenica uglednog bivšeg eksport-import preduzeća.

Ovi ljudi koji nikako ne žele da se njihova imena objavljuju javno nisu slavili ni srebrnu, ni zlatnu svadbu, šta će im izmišljene ceremonije, kada među njima postoje sklad i razumevanje. Još šetaju Avalom, sve češće Dunavskim kejom. Nikad se nisu razdvajali, bili s drugim, ozbiljnije posvađali. Kao mladi proputovali su svet držeći se za ruke. Ali, bez dece.
Savetuju mladima da rađaju decu, da ih dobro vaspitaju i uče. Jer i dete, ako je pogrešno i jednosmerno vaspitano, može biti uzrok bračnih svađa, kad već roditelji nisu jedno za drugo.
Milorad Ćirilović
[objavljeno: 18.10.2006.]



Citat:
Deca razvedenih roditelja (2)
Brak nije više svetinja
Izreka: „Bolje dobar razvod nego loš brak” potvrđuje i stav većine dečjih psihologa i pedagoga

Ne važi više predrasuda da se deca razvedenih roditelja izdvajaju od drugih po buntovničkim ispadima ili porocima, zbog proste računice da više nisu toliko uočljiva manjina. Ne štrče, jer broj razvoda raste.

Prema podacima iz istraživanja „Razvod braka u kontekstu društvene tranzicije”, u Loznici je prošle godine venčano 225 parova, 33 manje nego prethodne godine i 90 manje nego pre deceniju. U 2003. bilo je 54 razvoda, u 2004 – 63, a 2005 – 64. U istom periodu podneta su 352 zahteva za razvod braka, u proseku – 120 godišnje.

Ima li razlike u tom pogledu između manjih sredina i Beograda? Pedagog Jelena Holcer kaže za „Politiku”: „U velikim gradovima je fenomen učestalosti razvoda kao i vanbračnih zajednica, ili porodica sa usvojenom decom, prisutniji nego po selima i manjim mestima. Međutim, uticaji iz gradova su sve prisutniji i u drugim sredinama. Konačno, danas i u Srbiji postoje mesta poznata upravo po hraniteljskim porodicama ili usvojenoj deci zahvaljujući čemu se ruše brojne predrasude o tome šta je to potpuna porodica, da li je brak ’svetinja’ i tako dalje. Konačno, izreka: ’Bolje dobar razvod nego loš brak’ potvrđuje i stav većine dečjih psihologa i pedagoga da je i za dete bolje da odrasta uz jednog roditelja koji je stabilan, zadovoljan, posvećen svom roditeljstvu nego uz dva koji su u stalnom sukobu.

S druge strane, moj utisak je da ono što se nekada smatralo zdravom porodičnom sredinom, koja je podrazumevala proverene sisteme vrednosti, brojnu porodicu, ’zdravo’ okruženje, nažalost, danas bledi i u manjim sredinama.”

Sud je dužan da vodi računa o interesu maloletne dece, ali ni pravda nije svevideća, pa se događa da dete bude dodeljeno „pogrešnoj strani”, ako „prave strane” uopšte ima. Bar da dete ne pripadne narkomanu, alkoholičaru, bolesniku ili klošaru. Važnu ulogu u tome mogli bi imati medijatori, posrednici umesto suda i pre suda.

Naknade za izdržavanje se odmeravaju bez uvida u to kako se posle uplaćuju.

– Ekonomsko osnaženje žena jeste jedan od faktora koji su uticali, kako na povećanje broja razvoda, tako i na manje insistiranje žena o učešću oca u kasnijem izdržavanju deteta. Bez obzira na zakonsku obavezu i da li je otac deteta ispunjava ili ne (po našem zakonu, dete u najvećem broju slučajeva pripada majci), jedna od najvećih grešaka koje mame mogu da učine jeste uslovljavanje viđanja deteta time da li je plaćena alimentacija. Naime, i detetu razvedenih roditelja neophodno je da bude u kontaktu sa oba roditelja, da sa svakim od njih razvije svoj osoben odnos, i, ukoliko je moguće, odrasta u okruženju podrške, ljubavi i razumevanja od oba roditelja – objašnjava Jelena Holcer.

Jedan muškarac, Saša Ludajić, preko interneta plasira svoju muku u 15 tačaka. Biram broj tri: „U praksi, ocu se dodeljuje starateljstvo ukoliko se majka tako izrazi ili ukoliko je bolesna, alkoholičarka, narkomanka ili mentalno obolela osoba. Samo tada”. Pod četiri: „Zašto se deca dodeljuju majkama ukoliko očevi poseduju više imovine i mogu da omoguće materijalno bezbrižniji život detetu”. Pod 14 – „Da li zbog povređene sujete majke ne dozvoljavaju deci da se vide sa očevima i da li očevi u tim slučajevima tuže majke”.

Gospodin Ludajić je veoma besan zbog nečega. Ljudi ne govore rado o svojoj privatnosti, a deci razvedenih roditelja ostaje da se snalaze, sa ili bez roditeljske pomoći.

Jelena Holcer savetuje šta je najbolje posle razvoda: „Iako može zvučati apsurdno, veliki je broj onih roditelja koji posle razvoda braka postaju ’pravi’ roditelji svojoj deci. Naime, kada između supružnika prestanu stalne razmirice i konflikti onda, kao razvedeni, vremenom uvide da je njihova kooperacija neophodna jer je to u najboljem interesu zajedničkog deteta. Osim toga, očevi kao da se probude i pokušavaju da sa svojom decom uspostave bliskije i srdačnije odnose. Naravno, postoje i brojni primeri kada su razlozi za razvod braka toliko narušili porodične odnose da ni posle razvoda roditelji ne uspevaju da ih ponovo stabilizuju čak ni u onoj meri koja bi za dete bila neophodna, kao uslov za koliko-toliko normalno i zdravo odrastanje.”

Ali sve je više i i klinaca koji odrastaju bez jednog roditelja i zbog toga mnogo ne brinu. Smorile ih patetične jadikovke nad njihovim sudbinama.

Milorad Ćirilović
[objavljeno: 19.10.2006.]



1: http://www.politika.rs/detaljno.php?nid=9662&lang=2
2: http://www.politika.rs/detaljno.php?nid=9736&lang=2



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 914 korisnika na forumu :: 74 registrovanih, 7 sakrivenih i 833 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Alibaba1981, babaroga, BORUTUS, Boter, Brada i Gibanica, Buda Baba, cavatina, ccoogg123, crnitrn, darkstar101, DeerHunter, dekan.m, Doca, DonRumataEstorski, dragan_mig31, dragon986, Drug pukovnik, Duh sa sekirom, Dukelander, dule10savic, famoso, FOX, Frunze, gomago, goran.vvv, Insan, Joja, Jovan Nenad, Još malo pa deda, karevski, Kibice, Konda, Koridor, lord sir giga, Mark Mazover, maskirovka, mercedesamg, milos.cbr, Mlav, mnn2, nikoladim, Niske, nuke92, Outis, Panter, panzerwaffe, pein, pera bager, pera12345, pericanet, royst33, ruger357, ruso, ser.hill, SerbFlippy, slonic_tonic, ss10, stagezin, Tas011, tmanda323, Toni, upitnik, Van, vasa.93, Vlad000, VladaNS1978, vladulns, vukovi, Vule, Webb, x9, Zmaj001, Zvrk