|
Prvo i osnovno - ne postoji roditelj na planeti koji se ne ponasa bas tako kao i tvoja majka... I ja sam imao to i to u svojoj 25oj godini!... Mozda ju je drmnula menopauza, mozda je malo psihicki otisla kad je baka umrla, mozda bilo sta drugo, ali sam prvi put u zivotu - kao odrastao covek doziveo da me pita jel' se sad kuci dolazi, na sta smo i cale i sestra i ja zamalo umrli od smeha, a ona naravno podivljala. Probaj da je razumes, ostala si joj samo jos ti, i ti ces jednom otici a onda ostaje sama... Posao roditelja je da vicu, i sto pre uspes da shvatis to, da i sama spustis loptu (jer i ti tu siznes pa pocnes da vices, sistis, stupas...), i normalno, smireno i zrelo pokusas da porazgovaras sa njom, pre ce ti biti bolje. Najbitnija stvar je da joj kazes da razumes da joj je tesko, da razumes bar malo kako joj je, i da ces dati sve od sebe da joj pomognes, ali da mora i ona tebi da pomogne da se i ti bolje osecas, jer je breme svih tvojih sestara palo na tebe...
P.S. znas kako smo "poluizlecili" moju mamu - nabili je ispred kompa, i evo je sad po cele dane i noci "chatuje", igra igrice i svima je super...I nama i njoj - ona ima ventil, mi imamo mir... Mogla bi da pokusas tako nesto - organizujte recimo turnir u igranju zume, napravite mini parti, idite predvece u male setnjice, odvedi mamu u kafic (u fazonu kazete caletu mi ribe idemo u stetu...), generalno pokazi joj da si jos tu i jos uz nju... I probaj malo da je shvatis... Nije ni njoj lako u ovakvim vremenima da drzi porodicu, pogotovo ako je bolesna...
|
Kako da joj kazem da mi je dosta od nje i da necu sa njom da se svadjam 
molim vas pomozitemi posto cu vec poluditi od nje 
. I uprkos tome sto je mama terala njihove drugarice, bile su tolerantne.
