Strah, fobija, bolest ?!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav ljudi
Ovo će biti poduži post, nadam se da će mi neko pomoći u ovom problemu pošto me sve više baca u razmišljanje i neki ,,bedak''
Moj problem je što ne izlazim u grad. Možda zvuči glupo i prosto ali nije, mnogo je dublje.
Jednostavno, ne smem da odem u diskoteku, klub, kafić, žurku, rođendan...
Strah me je od svega vezanog za to, da me neko neće prebiti, da neću biti sumnjiv policiji, da će me neko napasti...
Ne znam zašto, ali moja prošlost je pomalo vezana za ovaj problem.
Imam 17 godina, uskoro 18. Kada sam imao 14 počeo sam malo po malo da izlazim, bilo je fino, klasične šetnjice sa društvom iz razreda, skroz ok za naše godine bez ikakvih problema, nekada mi se dešavalo da smo skoro svaki dan ,,izlazili'' pa sam pomalo i preterivao. Roditelji su tad malo i mislili da će imati probleme sa mnom što se tiče izlazaka, da ću svaki vikend ići negde, da ću se kasno vraćati itd itd... Otprilike tad sa 14-15 godina mi se dešava prvi incident, ja i par drugova bacamo petarde po gradu, nailaze neki stariji momci i prete nam batinama, na kraju smo dobro prošli ali meni je bilo najgore pošto se ispostavilo da taj jedan momak živi blizu mene i često me je kasnije viđao, čak i pretio itd itd... danas, ipak je prošlo skoro 4 godine, nemam problema sa tim ljudima više
Onda krećem u srednju i skoro ceo moj razred izlazi i druži se, ja tad nisam i malo sam se i ponosio činjenicom da ne izlazim i nije mi smetalo kad me neko zeza što sam uvek kući...
Onda završavam drugu godinu srednje i polako upadam u sadašnji problem, počinjem svega da se bojim, imam neke loše osećaje po pitanju izlazaka i ipak posle razgovora sa jednom drugaricom koja me je ubedila da treba da pijuckam ponekad, da izađem, da se provedem a ne kao neki deda da sedim kući odlučujem da sa njom odem u neku diskoteku.
U redu, otišao sam, veče je teklo ok, kako je vreme prolazilo sve sam više bio opušteniji, javljao sam se ljudima, zezao, pevao, plesao, to je bio petak i pomislio sam u sebi: ovo je mladost, ovo je super, izlazim i sutra, ma sad stalno! Iskreno bio sam baš srećan i zadovoljan kako sam pobedio svoju ,,bolest'' i kako su svi bili u pravu. Onda se desilo to što sam najmanje želeo. U jednom trenutku me je neko potapštao po ramenima i izgovorio čuvenu rečenicu: ,,ajmo napolje'' ! Pošto ranije nikad nisam bio u klubovima i diskotekama, nisam znao šta to znači ali me je jednostavno momak uhvatio za ruku i izvukao napolje. Pretio mi je, unosio mi se u facu a ja sam samo zbunjeno gledao. Navodno, ja sam prišao njegovoj devojci?! Naravno, to nisam uradio nego je on bio toliko pijan da je mislio da sam joj ja prišao a ja sam bio na par metara od nje... Inače, to je jedan od ,,opasnijih'' mangupa u gradu koji se redovno tuče i koji je jednostavno hteo da me istuče, praktično unakazi.
Uz veliku sreću sam se nekako izvukao, nažalost, par sekundi kasnije je stradao neki drugi momak koji se tu samo slučajno našao a ja sam sve gledao sa nevericom. Otišao sam kući, nisam spavao noćima, nisam smeo iz kuće da izađem... Tad mi je bilo dosta izlazaka kao da sam izlazio 10 godina a jedanput.
Naravno, ja baksuz kakav sam uglavnom sam imao ovakve situacije i posle ove, sve je uvek prošlo ok a u meni se rađa još veći strah.
Naprimer, drug iz škole je slavio 18-ti rođendan u nekoj diskoteci i ja sam bio pozvan. Tresao sam se dok sam odlazio tamo a tamo sam samo sedeo i ćutao ne bi li me neko napao...
Jednostavno, ne znam šta mi je, izlazi mi se, mladost mi ide, a ja svaki vikend sedim kući i čamim.
Sreća u nesreći je što su mi najbolji prijatelji takvi, par njih mrzi da izlazi pa sede kući ko' i ja, nekima roditelji ne dozvoljavaju a neki kao ja neće, ali ih nije briga po pitanju toga, tvrde da tu ništa pametno nećemo videti.
Možete me osuđivati da sam kukavica, da se svega bojim ali je osećaj grozan kad ne smeš ni do grada da odeš a da se ne bojiš da ti se nešto ne desi...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Pavac, Ljilja Hnovi, Jovo93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Најгоре од свега је да си стално у кући(причам ти из личног примера), а ако већ имаш фобију најбоље би било да поричаш са родитељима или психијатром.Ако већ нећеш да излазиш у клубове прошетај мало по граду, отиђи на трчање, пливање

• 5Ovo se svidja korisnicima: Snorks, Pavac, UlTrA EnErGy, Jovo93, ucenik32
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja recimo retko izlazim, ali kada izađem gledam da to bude u nekim kafićima gde znam da obično ne nastaju incidenti. To nažalost ne možeš da izbegneš, meni se recimo desio jedan incident o kom sam pisao pre par meseci na MC-u, sedeo sam sa društvom na jednoj klupi preko puta zabavišta oko 23h, znači nikakva gužva ili slično i samo u jednom momentu čuješ škripu kola i iz njih izlaze napucani likovi sa štanglama, teleskopima i sekirama i jurišaju na drugu stranu ulice jureći ka autu nekog momka. Toliko smo brzo otrčali odatle usput razdirući neku živu ogradu da smo tek nakon što smo pobegli na bezbednu razdaljinu shvatili koliko smo imali sreće što smo brzo reagovali. Sledeći incident je bio tuča u kojoj uopšte nisam učestvovao već sam bio skroz negde nazad, po strani, ali samim tim što sam se tu našao morao sam da bežim od policije i da nismo imali i tu noć sreće sada bih možda imao i otvoren dosije.

Imaš par solucija, ili da vidiš gde se skuplja to društvo u gasu i da zaobilaziš ta mesta u širokom luku ili da provodiš vreme radeći nešto drugo kao što reče Snorks, uplatiš recimo teretanu i taj novac koji bi potrošio na izlaske utrošiš u samostalni razvoj, izađeš u bioskop, u pozorište ili prošetaš se jer, veruj mi, nećeš ništa specijalno propustiti ukoliko ne budeš izlazio kad i naša generacija, isto smo godište i zbog toga ti ovo govorim. Maltene jedino što oni znaju je da se opijaju i da razmišljaju svaki petak gde će u grad da idu, takvo ti drušvo nadam se, ne treba. A garantovati ti niko ne može za bezbednost. Svašta se dešava i strah ti je opravdan, što je najgore u celoj priči.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Momci, skroz ste u pravu.
Porazgovarao sam sa kevom, ona ima potpuno pogrešan stav. Kad sam joj sve objasnio ona mi je rekla: jado jedna, ko će tebe da tuče, samo tebe kretena čekaju...

Inače, aktivno se bavim sportom ali sam potpuno odsečen od izlazaka i mladost praktično uopšte ne živim. Brinem se da li cu se kajati jednog dana...
Vec sam rekao, da li je to sreca ili nesreca, imam par drugova i oni su uglavnom u situaciji kao i ja, neki se boje, neke to ne zanima, nekima roditelji ne dozvoljavaju...
Kad god sam predlozio da izadjemo, uglavnom su svi odbijali...

P.S svaka generacija ima svoje mangupe, barabe i to nije ništa čudno, toga je bilo oduvek
Moj brat je 8 godina stariji od mene i prakticno da mu je mladost prosla u sedenju kuci posto je imao slican problem kao ja.

• 5Ovo se svidja korisnicima: zola92, Dusan, vinted, Jovo93, ucenik32
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne shvatam ljude koji kažu da je mladost diskoteka, kafić, alkohol. Zašto ne bi mladost bila šetnja u prirodi, neki mali izlet u nekom gradu (ili mestu), treniranje (trčanje, plivanje), druženje sa pametnim ljudima, učenje, rad na sebi.
Mislim da imaš pogrešnu viziju te mladosti. Ako ti se ne sviđaju diskoteke, alkohol, cigare, kafići, ostajanje do kasno, onda ne radi to, ne idi tamo. Nađi društvo koje zastupa slično mišljenje (nađe se neko, a ako se ne nađe nema veze, onda sam radi i ne čekaj druge da se smiluju - lakše im je da budu za kompjuterom i telefonom, nego da izađu na neki sport ili u šetnju, da urade nešto korisno) i biće ti 5 puta bolje nego onima koji luduju do 5h ujtru po klubovima.

I meni su drugovi punili glavu sa tim: "Jao treba mladost da se proživi, izlasci do kasno, klubovi, treba devojka da se ima što pre, itd". Kao, mladost nećeš proživeti ako ovo sve ne ispuniš. Pfff, kakva količina gluposti...

Stvar je do tebe kako sve to postaviš. Radi ono što ti se radi i što ti prija, kloni se onoga što ti smeta i kloni se nevolje, nemoj praviti gluposti i niko te neće dirati, a i ti ćeš biti zadovoljan. Podrazumeva se da ne sediš kući, jer je to najgore rešenje. Bezbednost se ne može garantovati u potpunosti, ali možeš smanjiti šansu da upadneš u neki problem.

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Видећеш да све то дође на своје место када напуниш негде 20-21 годину. Сви смо имали тај осећај несигурности у тим годинама јер смо се још увек "тражили у себи".
Имаш проблем са самопоуздањем и ништа друго. То те увлачи у несигурност и самим ти ммислиш да је у теби проблем а не у другима. Једини твој проблем је очигледно што не бираш дискотеке и кафиће. У реду је да изађеш понекад у смислу музика, пиће и сл. али не пречесто и не она озлоглашена места. Ако те то смара, још боље нађи себи неку занимацију као што ти је предложио Cika_Cajko. Ништа нећеш изгубити ако немаш навике и мишљење као већине, чак шта више то је можда и боље.

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala Jovo
Cajko, ti me izgleda nisi shvatio, ili nisi citao, ili se pravis lud...
Nisam rekao da je moj problem u tome sto mi se ne svidjaju izlasci a zarko ih zelim, nego u tome da ne smem da izadjem. Svaki izlazak van kuće po mraku ili uveče mi čini strah, čak i odlazak do prodavnice. Valjda je to zbog prethodnog lošeg iskustva...
Inače, naravno, idem u školu, skoro pa profesionalno se bavim sportom i jako sam društven ali uvek mi je žao što ne smem ponekad da izadjem i ,,vidim sveta'' ...
Vec sam napisao sta mi je keva rekla, tata mi uvek govori da je i bolje sto ne izlazim, on tvrdi da je on redovno izlazio kad je bio mlad i da nista pametno tu nije video.
Inace, evo jednog kurioziteta. Imam druga, opasan asocijalac, nece ni ruku ponekad da pruzi a kamoli ćao da kaze. S njim se druzim skoro ceo svoj zivot i on je zastupnik jedne teorije koju vecina osudjuje, vi sami procenite kakva je... sa njim kad izlazim to je otprilike ovako: oko 7 se nađemo negde, odemo u neki popularan kafić, popijemo po sok, do 9 budemo tamo i odmah posle toga kuci... praktično kad drugi kreću u grad mi idemo kući. Prvo mi ovo nije smetalo, bezbedno je, opusteno ali vremenom mi je sve gluplje... jednom nam je izlazak trajao 5-7 ?! On tvrdi da tako rade kulturna i vaspitana deca, bez diskoteka, žurki, jurenja devojaka i u što manjem društvu, a do pola 10 kući... ( maksimalno )