Transferne cene- Član 59. Zakona o porezu na dobit pravnih lica

Transferne cene- Član 59. Zakona o porezu na dobit pravnih lica

offline
  • Pridružio: 27 Feb 2013
  • Poruke: 2045
  • Gde živiš: Zapadna Srbija

Transferne cene su cene, po kojima preduzeće prenosi materijalna dobra i nematerijalnu imovinu ili pruža usluge povezanim pravnim licima. Znači, transferne cene su one cene po kojima se vrši promet dobara i usluga između matičnog preduzeća i preduzaća filijala ili između dve filijale matičnog preduzeća.

Samim tim pošto se radi o cenama koje se formiraju između povezanih pravnih lica, iste mogu biti modifikovane na razne načine što može dovesti do smanjivanja poreskih prihoda i kao takve poprimaju karakter sumnjivih cena.

Arrow Takvim cenama se može manipulisati na razne načine. Ako posmatramo preduzeće u okviru nekog društva (A.D., DOO...itd.), koje je poslovalo pozitivno, a drugo recimo posluje sa gubitkom, oba preduzeća mogu imati korist od transefernih cena i to tako što drugo gubitno preduzeće može prodavati proizvode prvom dobitnom preduzeću po nerealno visokim cenama. U tom slučaju, prvo preduzeće će time smanjiti oporezivu dobit, a drugo preduzeće će smanjiti gubitak. Oba povezana pravna lica su imala korist od ovakve transakcije. Drugo preduzeće je pokrilo gubitak, a prvo je izbeglo plaćanje poreza na dobit.

Prethodan primer se odnosi na poslovanje povezanih pravnih lica u okviru iste poreske jurisdikcije.
Arrow Što se tiče povezanih pravnih lica u okviru različite poreske jurisdikcije, moguće je premeštаnje profitа (dobiti) iz držаve sа visokim poreskim stopаmа u držаve sа niskim poreskim stopаmа, čime se obezebeđuje i minimizirаnje porezа nа dobit i mаksimizirаnje profitа nаkon oporezivаnjа nа nivou preduzećа kаo celine. Drugim rečima, do prevaljivanja poreza dolazi tako što lice koje je zakonom određeno da plati porez uspeva da na tržištu teret poreza prenese na druga lica.

Arrow Pored ''prevaljivanja i izbegavanja poreza'', pojavljuje se i problem duplog oporezivanja.
Takođe, preduzeće može, dа bi izbeglo plаćаnje visokih ad valorem cаrinа(carina koja se obračunava i naplaćuje procentualno od vrednosti robe), umаnjiti trаnsfernu cenu robe kojа je predmet rаzmene i nа tаj nаčin umаnjiti iznos plаćene cаrine.

Sve su to razlozi zbog kojih transferne cene dobijaju na značaju, kao i kontrola istih. Inače, kazne za manipulisanje ovim cenama su jako visoke.

Oblаst primene trаnsfernih cenа regulisаnа je u Republici Srbiji Zаkonom o porezu nа dobit preduzećа (Službeni glаsnik RS, br. 25/2001, 80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011 i 119/2012, u dаljem tekstu: Zаkon). Premа ovom Zаkonu, povezаnа licа vrše korekciju rаshodа po osnovu trаnsfernih cenа nа osnovu rаzlike (ukoliko postoji) između obrаčunаtih troškovа po trаnsfernim cenаmа i obrаčunаtih troškovа po tržišni cenаmа (znači obračun troškova po cenama povezanih pravnih lica za neku uslugu ili robu i obračuna troškova po cenama povezanog lica i nepovezanog pravnog lica na otvorenom tržištu za istu robu ili uslugu). Ovа korekcijа, kojа imа zа cilj dа spreči umаnjenje poreske osnovice, utiče nа visinu oporezive dobiti jedino аko su trаnsferne cene više od tržišnih cenа (člаn 60. Zаkonа).

Premа člаnu 61. Zаkonа „rаzlikа između cene utvrđene primenom principа ''vаn dohvаtа ruke'' i obveznikove trаnsferne cene uključuje se u poresku osnovicu. Kod utvrđivаnjа cene trаnsаkcije po principu ’'vаn dohvаtа ruke'’ koriste se uporedive cene nа tržištu, а kаdа to nije moguće, metodа koštаnjа uvećаnа zа uobičаjenu zаrаdu ili metodа preprodаjne cene“.

U najnovijoj izmeni Zakona o porezu na dobit, korišćen je prevod OECD Smernica kao prihvatanja međunarodnog standarda za utvrđivanje transfernih cena tako da Srbiju svrstava u red država u kojima je takva praksa u skladu sa trendovima u razvijenim zemljama kao i u naprednijim zemljama u razvoju..

Da bi se mogla utvrditi uporedivost cena ili bilo kakva mogućnost zloupotebe, prevaljivanja poreza itd. neophodno je imati adekvatnu dokumentacionu osnovu, iz koje se nedvosmisleno može utvrditi da je poslovanje bilo adekvatno i u skladu sa uslovima na otvorenom tržištu.

Question No to i nije tako lako. Problema ima raznih, počev od toga da neka povezana pravna lica u okviru jednog društva mogu jedna drugom prodavati usluge, ali da su te usluge paušalno utvrđene. Postoji ugovor u kojem su navedene usluge i ukupan iznos koji se plaća za te usluge, ali ukupno, pri čemu cene tih usluga nisu ''razbijene'' na svaku uslugu posebno. Po mom mišljenju, takva pravna lica bi morala da utvrde cenu za svaku uslugu posebno. Ovde pre svega mislim na finansijsko-rečunovodstvene usluge, pravne usluge, usluge održavanja itd. jer su neka preduzeća odvojena kao DOO u okviru nekog AD itd.,a svako od tih DOO obavlja neke usluge za drugo DOO u okviru istog AD na primer.
Question S'druge strane, šta ako neko proizvodi neki proizvod ili poluproizvod koji se ne proizvodi na našem tržištu ili se prodaju usluge kojih takođe nema, koje cene pratiti, kako se tu upoređivati...?

Prema Pravilniku o transfernim cenama, treba prvo koristiti i pratiti podatke koji se odnose na Republiku Srbiju, a ukoliko na ovaj način nije moguće utvrditi uporedive podatke, analiza se može proširiti i na druge države.

Idea Dokumentaciona osnova bi po meni trebala sadržati sve fakture iz međusobnih odnosa povezanih pravnih lica, sa ugovorima, cenovnicima, kalkulacijama koje nedvosmisleno potvrđuju da cene koje su postignute iz međusobnih odnosa, nisu više ili niže od onih koje su za iste proizvode i usluge definisane na otvorenom tržištu, kao i za slučaj da se to desilo, da je porez za svaku ostvarenu razliku plaćen.

Takođe, prethodno treba identifikovati povezana pravna lica, identifikovati transakcije sa povezanim licima, izabrati metode za obračun transfernih cena, utvrditi način uporedivsti tržišnih i cena ''van dohvata ruke'', kao i utvrđivanje razlika po osnovu transfernih cena u poreskom bilansu. (Sve je to sada propisano Pravilnikom koji važi od 20.07.2013.god.)

Prema Pravilniku, u slučaju da poreski organ utvrdi da postojeća dokumentacija koja služi za opravdanje cena utvrđenim po principu ''van dohvata ruke''nije dovoljna , poreski organ može tražiti dodatnu dokumentaciju pri čemu će ostaviti određeni rok za prikupljanje iste. Ukoliko dokumentacija koju poseduje preduzeće ne pruža adekvatnu osnovu za utvrđivanje usklađenosti transfernih cena obveznika sa cenama utvrđenim po principu ''van dohvata ruke'', poreski organ može saglasno Pravilnuku o transfernim cenama i bez upućivanja zahteva za dopunu dokumentacije da pristupi samostalnoj izradi, odnosno dopuni dokumentacije o transfernim cenama.

Prema čl.61 Zakona, kod utvrđivanja cene transakcije po principu "van dohvata ruke", koriste se sledeće metode:
1) metoda uporedive cene na tržištu;
2) metoda cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu (metoda troškova uvećanih za bruto maržu);
3) metoda preprodajne cene;
4) metoda transakcione neto marže;
5) metoda podele dobiti;
6) bilo koja druga metoda kojom je moguće utvrditi cenu transakcije po principu "van dohvata ruke", pod uslovom da primena metoda prethodno navedenih u ovom stavu nije moguća ili da je ta druga metoda primerenija okolnostima slučaja od metoda prethodno navedenih u ovom stavu.

Prvi metod je najpoznatiji i verovatno je ovde i najviše korišćen.
1.)Metod uporedive cene na tržištu podrazumeva poređenje cene koje se naplaćuju kod prometa dobara i usluga u kontrolisanoj transakciji sa cenama koje se primenjuju kod prometa dobara i usluga u uporedivoj nekontrolisanoj transakciji, pod uporedivim okolnostima.
Najznačajniji faktori uporedivosti su:sličnost predmeta transakcije, ugovoreni uslovi, ekonomskl odnosno tržišni uslovi.

2.) Metod cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu polazi od troškova dobavljača dobara (ili usluga) u kontrolisanoj transakciji, koja se odnosi na transfer dobara ili usluga kupcu, povezanom licu. Zatim se ovim troškovima dodaje odgovarajuća marža kako bi bila ostvarena odgovarajuća zarada, u skladu sa obavljenim funkcijama i uslovima tržišta.

Ovaj metod je izuzetno koristan kada se trguje poluproizvodima između povezanih lica, kada povezana lica imaju zaključene ugovore o zajedničkoj proizvodnji ili dugoročni ugovor o međusobnoj kupovini, nabavci ili kada se kontrolisana transakcija odnosi na pružanje usluga.

3.)Metod ''preprodajne cene'' polazi od cene po kojoj je proizvod kupljen od povezanog lica i preprodat nepovezanom licu.

4.)Metod transakcione neto marže ispituje neto dobit u odnosu na odgovarajuću osnovu (npr. troškove, promet, imovinu)koju je poreski obveznik ostvario iz kontrolisane transakcije i funkcioniše slično kao metod cene koštanja.

5.) Metoda podele dobiti predstavlja pokušaj da se eliminiše efekat na profit koji u kontrolisanoj transakciji nastaje usled stvorenih ili namentutih uslova, tako što se utvrđuje raspodela dobiti koju bi nepovezana lica očekivala da će ostvariti od upuštanja u transakciju ili transakcije.

Svaki od ovih metoda mogu se koristiti u zavisnosti koliko koji od njih daju potpunu dokumentacionu osnovu poslovanja preduzeća, koja opravdava poslovanje preduzeća, a koja je prihvatljiva za poresku upravu. Prilikom odabira metoda, mora se naznačiti i tačni razlozi zbog kojih je baš ta metoda odabrana.

Pravilnik o transfernim cenama i metodama koje se po principu ''van dohvata ruke'' primenjuje kod utvrđivanja cena transakcija među povezanim licima, objavljen je u ''Sl. glasniku RS'' br 61/13, a stupa na snagu 20.jula 2013.god.

Pravilnikom se uređuju: forma i sadržina dokumentacije o transfernim cenama, izbor i način primene metode po prinicipu ''van dohvata ruke'' kod utvrđivanja cene transakcija među povezanim licima, način utvrđivanja osnovice za obračun amortizacije stalnog sredstva nabavljenog iz transakcija sa povezanim licima.

Ono što je jako bitno, a što je i cilj, da je propisano da je obveznik dužan da uz poreski bilans priloži dokumentaciju u okviru koje i način koji propiše ministar nadležan za poslove finansija, zajedno sa transakcijama sa povezanim licima iskazanim po transfernim cenama, posebno iskazuje vrednosti istih transakcija po cenama koje bi ostvarile na tržištu takvih ili sličnih transakcija da se nije radilo o povezanim licima. (princip ''van dohvata ruke'' ).

Obveznik je dužan da transakcije sa povezanim licima izraženim transfernim cenam prikaže u poreskom bilansu, zajedno sa gore navedenom dokumentacijom.

Question Zakon postoji, pravilnik je propisan, koliko je sve to pomoglo pravnim licima videće se naknadno, ali svakako ima puno nerešenih finesa, koje će se raditi u hodu, kao inače i svaki put kada se donese neka nova uredba. Najteži deo će biti pribavljanje adekvatne dokumentacije iz koje će se nedvosmisleno utvrditi da nije bilo nikakve zloupotrebe. Lično smatram da će poreski organi na osnovu onog što budu dostavljala pravna lica, naknadno malo proširiti pravilnik i definisati neke primere detaljnije.



+ Izvor:



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Fil  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2009
  • Poruke: 14644

Odlican clanak.O ovome sam ucio na ekonomiji na faksu.
Nije lose podsetiti se materije Smile



offline
  • Pridružio: 27 Feb 2013
  • Poruke: 2045
  • Gde živiš: Zapadna Srbija

Iskreno, ja se nešto i ne sećam koliko smo o ovome imali nešto na faxu. O tome šta se uči na faxu, a šta se zaista radi u praksi, može se otvoriti teme. Godinama sam radila jednu oblast koja se u ''Javnim i monetarnim finansijama'' pominje na par strana...

Ove godine dodata su još dva metoda kod utvrđivanja cene transakcije po principu "van dohvata ruke'' to su metod neto marže i podele dobiti. Pre toga korišćeni su samo prva tri metoda.
Takođe, pravilniikom je propisana i dokumentacija itd., pravilnika još uvek nema u elektronskoj formi.

U poreskom bilansu, obveznik je dužan da transakcije sa povezanim licima iskazane po transfernim cenama posebno iskaže na rb. 34 kao i da zajedno sa tim transakcijama u poreskom bilansu posebno prikaže vrednost istih tranasakcija koje bi se ostvarile sa nepovezanim licima i to na rb.35 poreskog bilansa. (razlika ta dva unosi se na rb.36) , kod ''utanjne kapitalizacije', usklađenje prihoda itd. popunjaju se rb.37-52 .....

Volela bih da popričamo na ovu temu, obzirom da je u Srbiji postala obaveza i da još mnogo toga nije ''razrađeno'', čisto da razmenimo iskustva, jer sam i ja neko ko radi u firmi koja ima povezana preduzeća u zemlji i inostranstvu. I ne verujem da sam jedina osoba u ovom virtuelanom gradu kojoj je ovakva tematika poznata... smešak

offline
  • Pridružio: 18 Jun 2014
  • Poruke: 1

PITANJE IZ PODRUČJA TRANSFERNIH CENA:
Osnivač jednočlanog doo je istovremeno vlasnik preduzetničke radnje.
Kod početka poslovanja privrednog društva, krajem 2012. godine, primio je pozajmicu od preduzetničke radnje u iznosu 500.000,00 dinara. Pozajmica je vraćena u 2014. godini, u celosti, bez kamata.
Privredno društvo je 2012. ostvarilo gubitak, a 2013. dobit koja još nije pokrila dobitak iz prethodne godine.
Preduzetnička radnja je imala pozitivan rezultat u svim godinama.
U 2013. i 2014. godini doo isporučuje robu preduzetničkoj radnji po tržišnim cenama.
Možemo li sastaviti kratak izveštaj i navesti da nema razloga za unošenje efekata transfernih cena u poreski bilans, ili je neophodno računati kamatu, šta je minimalno potrebno da uradimo?
Izvinjavamo se, tematika nam je sasvim nova.
Unapred zahvaljujemo na odgovoru.
S poštovanjem,
Dragan Martić, računovođa

offline
  • Pridružio: 27 Feb 2013
  • Poruke: 2045
  • Gde živiš: Zapadna Srbija

Za pozajmice, bez obzira koliki je iznos u pitanju, radi se pun izveštaj (ne skraćen).
Ne znam da li radiš računovodstvo za oba preduzeća...no...
Kod pravnog lica primaoca zajma kod koga je gubitak iznad visine kapitala u poreskom bilansu se ne priznaje rashod ukupno obračunate kamate od strane povezanog lica. Znači, kod primaoca zajma se ne vrši korekcija rashoda.

Kod davaoca zajma se vrši preračun kamate za 2013.god.u skladu sa Pravilnikom o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom ''van dohvata ruke''. (za druga privredna društva kamate na kratkoročne kredite i zajmove kamatna stopa je u RSD 17,11%).

I samo da napomenem...da je ovo forum i da svako mišljenje koje dobijete shvatite kao neku dobru sugestiju, jer naravno svaki slučaj je za sebe i neki slučajevi zahtevaju direktno mišljenje Ministarstva itd., ali to nije razlog da ne razmenjujemo mišljenja i iznosimo svoja iskustva i jedni drugima dajemo ideje šta dalje....

offline
  • Pridružio: 25 Feb 2015
  • Poruke: 2

pozdrav, ugovor o zajmu novca 900.000 RSD između preduzeća A i preduzeća B čiji je 100% vlasnik preduzeće C. Datum 15. 05. 2014. sa ugovorenim rokom od 60 dana, bez ugovorene ili obračunate kamate.
zajam nije vraćen do 31. 12. 2014. KAKO OVO OBRAČUNATI I PRIKAZATI U BILANSIMA ?
zbunjuje me ovo sa metodom uporedie cene na tržištu, da li da zatražim od neke banke njihovu kalkulaciju da smo npr. od njih pozajmili /uzeli kredit/ ?
unapred puuuno hvala !

offline
  • Pridružio: 27 Feb 2013
  • Poruke: 2045
  • Gde živiš: Zapadna Srbija

U postu iznad napisala sam da se kamatne stope na ovakve vrste pozajmica obračunavaju u skladu sa Pravilnikom o kamatnim stopama koji donosi Ministar finansija.
Ovo je recimo Pravilnik iz prošle godine, sa kamatnim stopama za 2013.god.
http://www.poreskauprava.gov.rs/pravna-lica/pregle.....-ruke.html
Eto, isti takav Pravilnik se očekuje i u ovoj godini a za 2014. god. Tu pratiš stope po kojoj vršiš obračun.
Znači Pravilnik se objavljuje javno i postupaš po njemu...

offline
  • Pridružio: 25 Feb 2015
  • Poruke: 2

Napisano: 26 Feb 2015 7:52

mnoooogo hvala !

Dopuna: 28 Feb 2015 11:47

Ukoliko smo od matičnog lica dobili na poklon polovna vozila, da li je dovoljno /na osnovu njihove procene koju je uradilo sertifikovano lice/ proknjižiti prihod i na osnovu toga platiti porez na dobit i porez za prenos aps. prava, te ih uknjižiti kao osnovno sredstvo ili treba još nešto budući da NE PLAĆAMO TA VOZILA-POKLON
UNAPRED HVALA !

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 616 korisnika na forumu :: 50 registrovanih, 4 sakrivenih i 562 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 19:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., ALBION101, amir3045, Bane san, bojank2, Boris90, bulovic, Cufo, dakota, darkangel, Davor Kondic, Dimitrise93, djordjekec, Dorcolac, dragisa dragisa, Drug pukovnik, goranvas, GreenMan, hyla, jovan.krcmar, Kos93, Kubovac, ljuba sd, lord sir giga, LUDI, MB120mm, Mercury2, MiG-29M2, milandlc84.wow, Mixelotti, operniki, ostoja2, pein, perko91, renoje2, Ričard, royst33, saputnik plavetnila, Sass Drake, Sibin, slonic_tonic, Sr.Stat., StefanNBG90, timke, USSVoyager, vlvl, voja64, Vojkan Petrovic, zoranlik