Увек и увек је питање мотивације, ништа више. Питај се - због чега студираш и шта ћеш тиме постићи? Шта је алтернатива ако не завршиш? Нећеш веровати, огроман број студената је у Београду (и у свим другим универзитетским центрима) дању радио преко Студентске задруге, најчешће врло тешке послове (истовар, утовар, итд); ноћу се учило и завршавало у року, чак и онда када си могао да стигнеш до треће године, а остало ти нешто из прве. Зашто? Да не би завршио тамо, на ранжирној рампи на утовару, као шалтерски службеник, таксиста, читач бројила на паркингу, итд...
Ето, то ти је мој савет: учи да би ти било боље, или : учи да ти не би било горе.
ПС
Да не буде да причам напамет: завршио сам ФДУ радећи. Све испите сам дао за две и по године с просеком 9,38. Кад сам видео како у фирми пролазе средњошколци, други мотив ми није био потребан. Применио сам опробану методу - ''дању ради, ноћу учи, спавај кад се срушиш...а мази се код мајке, а не код професора''.
|