Estetika filma

Estetika filma

offline
  • $elena 
  • Zaslužni građanin
  • Pridružio: 15 Apr 2011
  • Poruke: 572

Napisano: 25 Okt 2012 12:33

Otvaram ovu temu, kako bismo zajedno otkrivali uzbudljivu estetiku filmske umetnosti u svim njenim aspektima: film kao jezik i pismo, film kao narativni iskaz, film kao umetnost montaže i film kao predstava. Very Happy
Estetika filma je interdisciplinarna tema na opštem delu foruma MyCity koja se oslanja na istoriju umetnosti, teoriju književnosti, semiologiju i psihoanalizu.

Nadam se da ćemo jedni s drugima, s ponosom i radošću, deliti svoja znanja i iskustva
Uzdravlje !
Ziveli

Ja ću početi prva, a nadam se da će mi se neko ubrzo pridružiti. Zagrljaj
Sin city





Frenk Miler je svetski poznati autor stripova ili kako neki nazivaju ilustrovanih (ili grafičkih) novela. Među njegovim delima se nalaze i Daredevil, Batman: The Dark Knight Returns (ova edicija Betmena ga je spasila od gašenja), Ronin, 300, i njegov najpoznatiji i najcenjeniji rad Sin City.

U njemu imamo više priča koje su sve međusobno povezane na neki način, bilo likovima, bilo prostorom itd. Ovim se zaista dobija efekat da se priča odvija u jednom gradu u relativno istom vremenskom periodu. Sami likovi su razrađeni i upečatljivi, ali potrebno je napomenuti da se likovi u ovom stripu ne dele na ''pozitivce'' i ''negativce''. Istina je da postoje određeni likovi koji se mogu svrstati u ''negativce'' dok su svi ostali antiheroji.

Ovo daje jednu dozu realizma, s obzirom da ni u realnom životu ne postoje dobri i loši momci. A ako i postoje to ko spada u koju grupa zavisi samo od tačke gledišta, a u ovom stripu, kao i u životu, postoji dosta različitih pogleda na svet. Jedan lik iz stripa koji je jedan od boljih primera za ovo je Marv. Marv je alkoholičar, gubitnik, bivši robijaš, ubica, psihički poremećen čovek. On je upravo glavni lik više priča u kojima on preko leševa svojih žrtava dolazi do svoje pravde, a da pri tome često nije ni siguran da je to zašto radi takve grozote realnost. Pored Marva postoje još mnogi likovi koji daju posebnu draž ovom remek-delu od prostitutki-ubica do korumpiranih policajaca, vlasti i sveštenstva. Treba istaći i Milerove ženske likove koji su prisutni, bitni i jaki koliko i muški. U gradu kakav je Sin City i moraju da budu takve inače će ih pojesti mrak. Kao primer navodim Nensi Kalahan, striptizetu koja se takođe pojavljuje u više priča. Ona je odlučna i prkosna, hrabra, saosećajna, ali i na trenutke veoma brutalna. Neki likovi čak predstavljaju omaž nekim drugim junacima. Tako na primer cela priča u kojoj su glavni likovi Nensi i detektiv Džon Hartigan. Ovu priču je Frenk Miler napisao pošto se razočaran vratio sa projekcije četvrtog i poslednjeg dela serijala filmova o prljavom inspektoru Hariju. Pošto je sam veliki obožavatelj Prljavog Harija, Miler je odlučio da napiše i ilustruje priču kakvu on smatra da je prikladna da bude poslednja epizoda. Sam Hartigan dosta podseća na Harija, a Nensi nosi njegovo prezime, Kalahan.

Vrlo je interesantna činjenica, koju treba imati na umu dok se čita ovaj strip, da Frenk Miler zapravo ne važi za dobrog crtača i ilustratora. Štaviše tek po neki stripadžija će za njega reći da je čak i prosečan crtač, pogotovu kad ima u vidu ilustratorska remek dela koja su nastala iz olovke Harolda Fostera ili Hermana Hupera. Ali isto tako, svaki stripadžija će reći da Grad Greha ne čini crtež već atmosfera priča i likovi.

Sama tehnika crtanja je još jedna stvar koja pored neverovatnih likova, priče i atmosfere izdvaja ovo delo od drugih. Sin City je rađen crno-belom tehnikom. Miler često koristi sam kontrast ove dve boje da bi stvorio atmosferu koja mu je potrebna, a to radi na razne načine. Sem crne i bele boje, Miler koristi i druge, crvenu, plavu i žutu. On njima boji samo određene stvari koje čak nisu na svakoj stranici (ili sceni) obojene. To su uglavnom ili krv ili neki odevni predmet (najčešće ženski), ili ženske usne, oči itd. Jedina stvar koja je uvek obojena i to žutom bojom je lik koga zovu Žuti, jedan od onih koji se definitivno mogu svrstati u kategoriju ''negativaca''. Veoma mi je zanimljivo to što je baš on koji je jedan od najgorih mogućih likova u ovom stripu (a ima dosta izopačenih) uvek obojen i to limiun žutom bojom, čak mu je i krv te boje. Još jedna majstorija Milera je to što je uspeo da veže miris za ovu boju. Ovo je uspeo da uradi tako što su drugi likovi ukazivali na određan smrad koji su detaljno opisivali svaki put kada se nalaze u blizini Žutog, tako da dobija efekat kod čitalaca da posle nekoliko ovih epizoda čim vide tu jarko žutu boju osećaju i njegov neprijatni miris. Zbog ovog karakterističnog stila crtanja, likova i priča, strip ima atmosferu kao stari noar fimovi (neki Milera smatraju pionirom neo-noar stila u stripu).

Vizuelno, stil stripa najviše podseća upravo na neo-noar, sa crtežom koji podseća na kadrove iz nemačkih ekspresionističkih filmova.

Sam termin Noar, što na francuskom znači crno, korišćen je prvobitno samo u kinematografiji i prvi put je upotrebljen u te svrhe od strane francuskog filmskog kritičara 1946. godine. Noar stil u kinematografiji Miler je preneo u stripsku formu korišćenjem takoreći Low-key osvetljenja u svojim imaginarnim scenama, tj. crtežima koji prikazuju sekvence iz scena. Prenaglašen kontrast između svetla i tame, uz minimalno korišćenje nijansi sive, i senčenje koje služi da prenaglasi fizičke osobine i crte lica likova, u cilju dramaturškog prenaglašavanja njihovim karakternih osobina. Ovaj stil, po znatiji kao chiaroscuro , preuzet je iz tehnika renesansnog slikarstva i crtanja. Neizbežni vizuelni motiv u radovima Frenka Milera, a ponajviše u Gradu Greha jesu rešetkaste senke venecijanera ili zatvorskih rešetki koje prekrivaju aktere, scenografiju ili celu scenu, koju su prethodno postale deo ikonografije Noar kinematografije i kliše koji se vezuje za detektivske i krimi priče i retro futurizam. Često se u Milerovom radu naziru samo konture lica likova kroz teške senke koje dominiraju crežom, a gotovo minimalistički stil crtanja, sa što manjim brojem linija u dočaravanju lica naglašen je neobičnim ‘’kadriranjem’’ pojedinačnih sekvenci , gde se scena na crtežu prikazuje iz niske perspektive , posebno u prikazivanju negativaca i fizički impozantnih likova, da bi se naglasila njihova dominantna i preteća priroda. Takođe, vrlo se često akteri prikazuju izobličeni, njihovi likovi deformisani na reflektujućim površinama, sa odrazom dehumanizovanim ili dodatno obogaćen detaljima, već prema potrebi narativa. I zaista, stil Frenka Milera je takav da kvalitet crteža varira ne samo od izdanja do izdanja, već i u unutar jednog dela, gde kvalitet i broj detalja na likovima varira od pripovedačke potrebe za detaljima. U slučaju Grada Greha, postavlja se pitanje, da li je zaista to narativno oruđe pripovedača i autora, ili jednostavno znak lenjosti sa njegove strane. Pa ipak, stil ima mnoge pobornike i izrodio je čitav žanr u stripskoj umetnosti, zasnovan na, kao i Grad Greha, prikazivanju likova i scena kroz serije uglastih objekata, gotovo haotičnih i kubističkih, gde se iz crteža u crtež, iz sekvence u sekvencu, haos umađuje i geometrijski oblici poprimaju sve više i više svoje antropomorfne elemente lica i silueta.


Monolozi i dijalozi su naročito zanimljivi što i nije čudo s obzirom ko ih sve vodi. Oni su vrlo maštoviti i savršeno se uklapaju u celinu. Svaki oblačić sa tekstom je na svom mestu i upravo oni, a naročito monolozi daju za pravo da se ovo delo nazove grafičkom novelom jer je svaki karakterističan. Neverovatno je i to kako likovi razmišljaju. Miler je uspeo u tome da napravi poseban referentni okvir za svakog od svojih likova, a mi smo u stanju da na svakoj strani zavirimo u njihove glave u raznim situacijama i često se dešava da uhvatimo sebe dok čitamo da se upitamo: ''Kako bih ja razmišljao da sam na njegovom mestu?''. Ponekada smo čak u situaciji da istu situaciju posmatramo kroz oči više prisutnih likova, što daje posebnu težinu stripu.

Sam grad je crna rupa. Grad koji je osnovan za vreme zlatne groznice, kome je glavna privredna grana bila prostitucuja (a i dalje je tako pošto ceo jedan deo grda drže prostitutke koje su se nagodile sa policijom). Grad je ključni deo atmosfere ovog stripa koji je dobio ime upravo po njemu (inače grad se zaista zove Vaѕin City). On povezuje sve likove u mnoge priče o jednom gradu koji je leglo šljama, korupcije i kriminala, koji drže ništa manje korumpirani ljudi. Policija nije ništa bolja od onih koje bi trebalo da progoni. Korumpirana je do te mere da i oni koji žele da preduzmu nešto protiv ovakvog stanja u gradu ne mogu ništa da preduzmu, kao malo pre pomenuti detktiv Hardigan.

Sin City kao grad je metafora za svet u kome živimo danas ili barem kakav će uskoro postati. Svet u kome je svakome najbitnija sopstvena korist i zadovoljavanje potreba. Jaki opstaju, slabi ne. Moral i savest su stvari prošlosti, ako želite da preživite morate da ih se odreknete inače će vas sputavati na svakom koraku.

Grad i situacije u kojima se nalaze glavni likovi pokazuju kakav život može zaista da bude i kakve sve promene nosi sa sobom, promene koje prežive oni koji su sposobni da se prilagode novoj situaciji i da misle brzo pre nego što delaju. Niko više nije normalan, ni od koga se više to ne očekuje, danas je svako ludak u svom sopstvenom ludom svetu na koji gleda sa svojim ludačkim očima i koji opaža svojim ludačkim umom. A ako ne postanemo ludaci, onda smo samo ovce koje će kad-tad biti žrtvovane radi nečije koristi ili zadovoljstva. Koristi druge ili ćeš i ti biti iskorišćen. Ako ti se desi da se jednom izvučeš zbog toga što si u jednom odlučujućem trenutku zakazao zato što savest nije mogla da ti dopusti da se tako ponašaš, sledećeg puta nećeš ni imati šansu da se kaješ.

Naravno naš svet još nije postao baš ovakav, ali sa druge strane nismo daleko. Dovoljno je upaliti televizor ili otvoriti novine i videti gde svi mi ustvari živimo.Živimo u realnosti koja nije mnogo blaža od one u Sin City-u. Ratovi, nasilje, kriminal, korupcija, savko oseti neki aspekt ovih neprijatnih strana žavota pre ili kasnije.

Međutim, nije sve u životu tako crno, ali se svejedno moramo paziti i, kao svi stanovnici Sin City-a, boriti se za svoje mesto pod suncem i braniti kad god je to potrebno.

Dopuna: 26 Okt 2012 13:05



Mislim da je ovome mesto ovde, a da sama slika može da nam kaže više od hiljada reči.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 605 korisnika na forumu :: 12 registrovanih, 1 sakriven i 592 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Buda Baba, djordje92sm, havoc995, marsi, opt1, repac, Sale.S, slonic_tonic, Srki94, vasa.93, VJ, Wisdomseeker