offline
- Pridružio: 07 Avg 2008
- Poruke: 2528
- Gde živiš: VII kat
|
Pre pet godina, Britanski institut za film objavio je listu koju čini pedeset filmova koje bi svako dete trebalo da odgleda do svoje četrnaeste godine. Lista je sačinjena na osnovu predloga učesnika debate Watch This! koju je institut organizovao, kao i na osnovu predloga raznih evropskih filmskih organizacija, nastavnika, i ljudi zaposlenih u institutu.
Kao i svaka lista, nije konačna, i prilično se šareni, filmovi pripadaju različitim žanrovima i epohama. Osim nekoliko animiranih, i onih filmova koje bez mnogo dvoumljenja svrstavamo u kategoriju dečijih, određen broj filmova predstavlja klasike, koji su se možda i pomalo neočekivano našli na ovoj listi. Sasvim očekivano, međutim, na listi je Spilberg, i to sa dva svoja filma, ali za njim ne zaostaje ni legendarni Žak Tati, takođe sa dva filma, a prisutna su i dva balona, francuski "Crveni balon", i iranski "Beli balon". Na listi su i Vajlder i Kapra, De Sika, Čaplin, Erike, a prijatno iznenađenje je to da se neko setio i Kiarostamija. 
Lista mi je na prvi pogled, zbog nekih naslova, delovala skoro avangardno za decu tog uzrasta, a onda sam se setila "Zimskog bioskopa" i svega što smo u okviru tog programa bili u prilici da gledamo. Dobar film je dobar film, na svakoga će, pa i na dete, ostaviti neki utisak. A od tih utisaka koje smo stekli u najranijem uzrastu, kasnije izgrađujemo čitave svetove našeg odraslog doba. Film na neki način može biti pristupačniji, a jednako intenzivan kao i knjiga, i potrebno je obratiti posebnu pažnju na to koje filmove deca gledaju. Ne samo u tom smislu da im neke sadržaje treba zabraniti, a ova lista svedoči o tome da bi pri zabranjivanju morali biti liberalniji, već da im neke sadržaje treba i nametnuti (u pozitivnom smislu te reči). Škole, koliko znam, nemaju obavezne filmske projekcije, a s obzirom na to da bioskopi nisu posećeni kao što su nekada bili, izgleda da je ova važna uloga kod nas prepuštena televizijskim kućama. Njihov izbor je takav kakav jeste, i pitam se gde današnja deca mogu da odgledaju Žaka Tatija, na primer? Sećam se filma "Moj ujak", prikazanog na programu nekadašnjeg RTB-a, i sećam se i danas koliko mi je tada, pre dvadesetak godina, taj film bio sjajan i smešan. Pitanje je da li bi isto delovao i na današnju decu. Listu su sastavljali odrasli ljudi, ali iz instituta tvrde da filmovi nisu na nju dospeli zato što je neko smatrao da su to dobri filmovi, već zato što su ih sastavljači prikazali svojim učenicima, ili svojoj deci, i na osnovu tog iskustva zaključili da su ti filmovi i na najmlađe ostavili dobar utisak. Volela bih da je to tačno, i da su se neka deca, negde, i dalje svojski smejala gospodinu Ilou.
I da bih bila sasvim jasna, nemam ništa protiv toga da deca gledaju i raznorazne prosečne ili loše filmove, svih vrsta, ne verujem da ta vrsta zabave bilo šta kvari. Meni je krivo što skoro niko ne obraća pažnju na obrazovnu ulogu koju film može imati. Možda je sve ovo previše sentimentalno obojeno razmišljanje, ali se plašim da deca koja odrastaju na filmovima koji im se danas nude neće imati dovoljno materijala za sklapanje mozaika sačinjenih od delića kadrova i priča, koji zauvek ostaju utisnuti u sećanju.
Ovo je lista prvih deset filmova:
Bicycle Thieves (Vittorio De Sica, 1948, Italy)
ET The Extra-Terrestrial (Steven Spielberg, 1982, USA)
Kes (Ken Loach, 1969, UK)
The Night of the Hunter (Charles Laughton, 1955, USA)
Les Quatre Cents Coups (François Truffaut, 1959, France)
Show Me Love (Lukas Moodysson, 1998, Sw/Dk)
Spirited Away (Hayao Miyazaki, 2001, Japan)
Toy Story (John Lasseter, 1995, USA)
Where is the Friend's House? (Abbas Kiarostami, 1987, Iran)
The Wizard of Oz (Victor Fleming, 1939, USA)
Ostavila sam engleske nazive, jer nisam umela sve da prevedem.
Svih pedeset filmova nalazi se ovde: http://www.bfi.org.uk/education/conferences/watchthis/top50.html
http://www.bfi.org.uk/education/conferences/watchthis/
Meni je uvek zanimljivo da prepravljam ovakve liste. Mnoge filmove nisam odgledala, ali polovinu sigurno jesam. Osim što bih jednog Spilberga izbacila (mnogo su mu dva mesta  ), Diznijevu "Lepoticu i zver" bih zamenila "Knjigom o Džungli", i sigurno bih dodala nekog crno-belog Hičkoka (što baš crno-belog? moja stvar  ). I svakako bih izbrisala Romea i Juliju sa liste. Ali, to je samo moj filmski ukus.
Sećate li se koje ste sve velike filmove gledali kao mali, i da li su možda pripadali i svetu odraslih?
|
) bolje da sastavimo nasu litu i posaljemo ... nemam pojma, nekom iz ministrastva za prosvetu, recimo. Mozda covek bude i srecan sto je neko odradio posao za njega 
