Čarobni breg

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kratka konstatacija na natrixin post; ja sam uvijek vjerovala, i tvrdila (na sebi svojstven nacin), da je covjek samoubica u kolektivnom smislu. Sam ce sebi pomoci da nestane sa zemlje. Sam ce se unistiti.

Link ka stranici sa istom tematikom - http://www.adishakti.org/mayan_end_times_prophecy_12-21-2012.htm

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:"...Preklinjem vas, držite do sebe! Budite ponosni i nemojte da se utopite u ono što vam je tuđe! Klonite se ove baruštine, ovog Kirkinog ostrva, vi niste dovoljno Odisej da biste na njemu mogli nekažnjeno da boravite. Ići ćete najzad na sve četiri, vi se već naginjete na prednje udove, uskoro cete početi da grokćete - čuvajte se!”
ako se ne varam to je ceo citat.. mada (mozhda) nije (toliko) bitno...za ovu temu.
pohsto je tema proticanje vremena? tj. taj deo romana pokushavate da osvetilite?

Citat:“Da, vremena”, reče Joahim i klimnu glavom više puta pravo, preda se, ne obraćajući pažnju na dobronamjerno negodovanje svog rođaka. “Ovdje se naprosto igraju ljudskim vremenom, prosto da ne vjeruješ. Tri tjedna su za njih kao jedan dan. Vidjet ćeš već. Sve ćeš to vec naučiti”, reče i dodade: ”Čovjeku se ovdje izmijene pojmovi. ”
(...)
“Ali vama ovdje mora da vrijeme u stvari brzo prolazi”, primijetio je Hans Kastorp. “Brzo i lagano, kako se uzme”, odgovori Joahim. “Ono uopšte ne prolazi, da ti pravo kažem, nije to nikakvo vrijeme, niti je ovo nekakav život. ”

(...)
"Dakle, šta je vrijeme? Mi prostor opažamo svojim organima, svojim čulom vida i čulom pipanja. Lijepo. Ali kojim čulom opažamo vrijeme? (…) Mi kažemo: Vrijeme prolazi. Lijepo, pa neka prolazi. Ali, da bismo ga ga mjerili… Da bi moglo da se mjeri, moralo bi da prolazi ravnomjerno, a gdje piše da je tako? Za našu svijest nije tako, mi samo reda radi pretpostavljamo da je tako, i naše mjere samo su konvencija…”
ovde nadjoh neke citate , a roman sam chitala pre izvesnog vremena tako da nazhalost nemam knjigu kod sebe... :kmek... no prvom prilikom... mislim chak u sledeccem semestru ako bude sve po planu... ... no ako josh neko pozheli da prekucka ovde neki deo knjige koji je (za njega/nju) znacajan...

+ "sa vrha charobnog brega...
natrapah nekim chudnim putOvima i na ovo pa ako ne shkodi mozhe da koristi:>

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

i taj deo, i roman kao celinu slobodno usmeri kindergirl

Dopuna: 17 Jun 2008 22:13

шта је живот?нико то није знао.он је себе био свестан,несумњиво,чим је постао живот,али сам није знао шта је.свест као сензибилност будила се,несумњиво,до извесног степена већ у најнижим,најпримитивнијим облицима живота,прву појаву свесних збивања немогуће је везати за какву било тачку његове опште или индивидуалне историје,саму свест условити,рецимо,постојањем нервног система.најнижи животињски облици немају нервни систем,да и не говоримо о великом мозгу,па ипак се нико не усуђује да им одрекне способност да осећају надражај.сем тога живот се може опити,баш сам живот,не само нарочити органи осетљивости које је изградио,не само живци.привремено се може уклонити надражљивост сваке живе материје,како у биљном тако и у животињском свету,помоћу хлороформа,хлоралног хидрата или морфијума могу се наркотизирати јаја и семеглавци.према томе,свест о себи је просто функција органске материје подешене да живи,и на вишем ступњу та функција се обрће против самог њеног носиоца,постаје тежња да се докучи и разјасни тај феномен – тежња живота да сазна себе,пуна наде и без икакве наде,ривење природе у саму себе,у крајњој линији узалудна тежња,пошто се природа не може садржати у сазнању,пошто живот,на крају крајева,не може да прислушкује самога себе.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A sad malo o životu i čarobnom..
Život je hod od beskonačnosti do beskonačnosti, život je stalno kretanje i promena, i zaista je težnja zivota da sazna samog sebe da u sebe zaroni zato i ne kažem konačnost da time ne bi ograničili poniranje u samog sebe...Ako je život u nama onda je i van nas, al pod tim podrazumevam unutarnji život, bogatstvo duha ideja, osećanja, misli....Ako to osluškujemo u sebi osluškujemo život....Najveći organ osetljivosti je čovekova duša.....

• 1Ovo se svidja korisniku: natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zivot je izmisljena stvar koju je covek determinisao i kolektivno smo zaludjeni njegovim koloritom, imaginacija prozeta "ukusom"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tagore,
Citat:imaginacija prozeta "ukusom"
baš si mudrica

život kao imaginacija prožeta -ukusom-

ova rečenica sadrži u sebi i oba parametra, život kao nešto apstraktno, i ono konkretno..život u nama i van nas...
Ukus života nije isti za svakoga...

• 1Ovo se svidja korisniku: natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

hvala n,
vidis, apstraktni smo recimo ti i ja jedno drugom posto zivimo na razlicitim meridijanima, ne znamo se a opet konkretno egzistiramo nezavisno jedno o drugome i ovde se u imaginaciji sasvim dobro razumemo....
life is a miracle

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za nas za koje je to nevidljivo jače od vidljivog da bi se razumeli -videli- granice ne postoje, ima ljudi koji se u životu gledaju -oči u oči- pa jedno o drugom ništa ne znaju, ne vide, ne osete....ne shvate..A to je tragično

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

шта је живот? нико то није знао.никоме није познат онај природни тренутак у коме настаје и кад се ужиже.почевши од тог тренутка ништа у области живота није непосредно,без узрока,или са недовољно узрока,али сам живот изгледа непосредан,без узрока.ако би се о томе штогод могло рећи,онда је то ово: по своме склопу живот мора да је тако високо развијен да у мртвој природи нема ничег што би му макар издалека било слично.између псеудоподне амебе и каквог кичмењака разлика је мала,незнатна,у поређењу са разликом између најједноставније појаве живота и оне природе која чак не заслужује ни да се назове мртвом,пошто је неорганска..јер смрт је само логична негација живота;међутим,између живота и мртве природе зјапи провалија коју наука узалуд покушава да премости.људи покушавају да је испуне теоријама које она гута не губећи тиме ништа од своје дубине и ширине.да би смо нашли везу,карику,отишли смо чак до апсурдне претпоставке да постоји безоблична жива материја,неорганизовани организми који настају сами од себе у раствору беланчевине,као кристал у лугу – док,међутим,органска диференцираност остаје први услов и израз сваког живота,док се не зна ни за једно живо створење које свој живот не дугује родитељима,зачећу.одушевљење које је настало кад је из морских дубина извучена протоплазма претворило се на брзину у срамоту: показало се да смо талог гипса држали за протоплазму.али да не бисмо стали пред једним чудом-јер живот који себе ствара из истих елемената и распада се у исте елементе из којих је састављена и неорганска природа био би,ако се ствара непосредно,збиља чудо-били смо принуђенида верујемо у самоникло постање,тј. да верујемо у стварање органског из неорганског-што је уосталом исто тако чудно. ( .... )

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

život je sve ono što toliko silno želimo, a ne možemo, sve ono što nas plaši a ne bi trebalo, sve ono što nas povređuje umesto da nas nasmeje....sve ono što mi nismo.