offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Slušaj, meni je filozofiju u srednjoj predavao otkačeno-simpatični tip, koji je dozvoljavao pravu sprdnju, čak i sa ozbiljnim temama. Ipak, i ta "sprdnja" morala je da bude potkovana, da u njoj može da se uvidi poznavanje gradiva i lično razmišljanje.
I sam si osnovano primetio da je tema "malo čudna". Ako odaberemo satirični ugao posmatranja, možeš da zasmeješ celo odeljenje, i profesora, dokazivanjem da, za razliku od učenih (obrazovanih) ljudi, koji filozofe ne čitaju, oni neobrazovani čitaju "sve u šesnaest". Odabrali su filozofski način posmatranja i promišljanja, svesno pristajući da zauvek ostanu neobrazovani, ali čistog razuma i duše. Jer, odgovori koje im filozofija daje, i to tek posle dužeg bavljenja njome, nisu tog kvaliteta da u čoveka uliju učenost. Svojim primerom dokazuju da filozofija nije nauka. Jer, da jeste nauka, oni bi se računali u obrazovane i učene. Upravo zato oni koji se nazivaju obrazovanima i učenima neće da se bakću filozofijom, pošto hoće da opravdaju to što ih računaju u obrazovane. Oni s prezirom gledaju na "filozofiranje", i smatraju ga čistim gubitkom vremena, ali i ugleda obrazovanog čoveka. Da se učeni i obrazovani pitaju, filozofiju bi zakonom zabranili. U toj nameri sprečava ih samo to, što onda ne bi imali pred kim da dokazuju svoje obrazovanje i hvale vrednu učenost. Drugim rečima, zabranom filozofije nestalo bi neobrazovanih, pa učeni ljudi ne bi imali pred kim da pokazuju svoju nadmoć.
Ako bismo hteli "ozbiljnije" da se pozabavimo neozbiljnom temom, i to iz ugla "mrzitelja filozofije", sa neprimetnom satiričnom notom, onda bismo mogli da iskoristimo nešto iz ovih tema:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Obrazovani ljudi uviđaju da nema nikakve vajde od celosnog shvatanja sveta. Ljudski vek je ograničen, odlazimo svi tamo, u nepoznato, ili u stravično poznato, pa nema suštinske vrednosti od sagledavanja i shvatanja sveta, ni kosmosa. Zato su se SVE nauke i javile kao "pobegulje" od filozofije, uviđajući njenu jalovost i nekorisnost. Sloboda koju filozofija proklamuje najpre se oličava u potpunom odsustvu odgovornosti. Ako te odgovornosti i ima, ona se sastoji iz odgovornosti pred samim sobom, a od toga nikakve koristi nema po ljudski rod.
Koristi nema ni od sagledavanja izvorišta ideja i nadahnuća. Umesto da vreme koriste u praktičnoj primeni ideja, koja bi bila korisna za sve pripadnike ljudske zajednice, filozofi se i danas pitaju: Odakle mi dođe ova ideja? Po tom "držanju glave u oblacima" filozofi su lako prepoznatljivi, čak i obeleženi. To je jako dobro, pošto roditelji imaju odličan negativan primer, kojim mogu lako zastrašiti svoju decu, pokazujući im šta mogu da postanu ako ne budu poslušna i usmerena prema nauci.
Ako je suština filozofije traženje istine, to podrazumeva i mogućnost da se do istine ne dođe. Jer, traženje može biti uspešno (takav slučaj još nije zabeležen u okvirima filozofije), ili neuspešno (što se redovno događa). Heseov Sidarta je, otprilike, bio svestan toga, jer nije mogao "zdravo za gotovo" da prihvati Budino učenje, pošto svako učenje jeste vezano za ličnost koja ga proklamuje, i neprimenjivo je na ostale. Sasvim normalno, kada se stvari ovako besciljno postave, nastaje prava zavrzlama oko pojmova "um", "razum", "duh" i "volja". Iz te zavrzlame zaista je nemoguće pronaći put koji vodi ka spoznaji Suštine i Smisla.
Posle tomova i tomova iščitanih filozofskih dela, posle sagledavanja svih ména u istoriji filozofije, ništa bolje svaki čovek ne može zaključiti, nego ono čuveno Sokratovo: "Znam samo jedno, a to je da ništa ne znam". A zbog tog zaključka nije ni morao da se upoznaje sa filozofskim pravcima i razmišljanjima. Poučeni takvim negativnim iskustvima, obrazovani ljudi se unapred sklanjaju od te pošasti, i sebe sagledavaju u stvarnom svetu i primeni naučnih dostignuća. Lišeni iluzija o svoj večnosti i postojanju viših istina, okreću se životu u realnom svetu i mogućnostima olakšanja tog života.
|
Tako da bih bio vrlo zahvalan svakom ko bi mi napisao neki sastav na zadatu temu ili bar dao neke smernice o cemu bih ja tu u stvari trebalo da govorim...Unapred zahvalan! 
