- Moć je u mislima-

2

- Moć je u mislima-

offline
  • Pridružio: 25 Avg 2008
  • Poruke: 740
  • Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih

Sorelag ::Ako sam dobro razumela, emocije su kratkotrajne, prolazne i trenutne reakcije u duševnom (psihičkom) životu, a osećanja trajnija i relativno postojana stanja ili osećajni stavovi prema sebi, drugima, životu?..
Otprilike tako nekako,s tim sto i emocije i osecanja spadaju u emocionalna stanja ....Mi u nekom momentu svog zivota mozemo recimo doziveti stid kao osecaj poraza,ponizenja,otudjenosti...I u svojim ocima postajemo,nedostojni,slabi, losi,pa se pojavljuju opterecujuca,teska osecanja...
Tamo ,nisam napisala jos nesto..(.osecanja su zapravo slozenije kategorije od emocija u najuzem smislu) i...
prirodna osecanja bi bila recimo...eticka-samilost,radost zbog drugog,zatim savest-i kao takve, predstavljaju stalne odnose prema okolini...Regulisu ponasanje coveka,odredjuju njegove postupke-surove ili humane,egoisticke ili altruisticke...

Intelektualna osecanja-radoznalost,sposobnost da se zacudimo,osecanje tajne,radost zbog nalazenja istine-emocionalno ukrasavaju proces spoznaje,osvajanje novog iskustva,sticanje obrazovanja.

Esteticka osecanja,od uzivanja do odvratnosti,kategorickog odbacivanja,pojavljuju se u umetnickim ocenama i ukusima...

(jedna od podela...)...

Emocije su jedna stvar,emocionalna stanja nesto drugo...osecanja- specif. em.stanja...

Emocija radosti je divna emocija koju zele svi ljudi...Ona izaziva dusevni zanos,daje osecaj sigurnosti,slobode i unut.snage....Americki psiholog i psihoanaliticar V.Suc,smatra...
''Radost,to je osecaj, koji se pojavljuje, iz realizacije svojih mogucnosti''...



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Pokušaću da na jednom (osetljivom) primeru pokažem šta mislim (i osećam) vezano za temu:

Nedavno je došlo do izvesnog nesporazuma između Danke i mene. U suštini, radilo se o bespotrebnom traženju dlake u jajetu, povodom odgovora na kvizu "Ogledalo kulture". Da bi potkrepila svoje mišljenje o mojoj pristrasnosti, Danka je navela link koji upućuje na njeno "sanduče" za pp. Ali, problem je nastao zbog toga što svaki član foruma, kada klikne na link, otvara svoje sanduče. Tako sam i ja, otvorivši link, video primljene poruke u svom sandučetu. Pomislio sam da Danka raspolaže takvom moći, da "provaljuje" u tuđe pp. Reagovao sam na prvu loptu, i razmenio sa "moćnicom" neprilične poruke. Tek objašnjenja kolega-moderatora uverila su me da "grešim u polazu".

Pitate se - kakve veze ovo ima sa temom? Pa da pokušam da povežem niti.

Moja osećanja, vezano za Dankinu ličnost (na osnovu njenog učešća na forumu), mogu da izrazim sledećim rečima: Beskompromisna osoba, sa čvrstim uporištem u stečenim saznanjima, posebnog načina komunikacije i specifičnog humora.

Usled pogrešne predstave o suštini stvari (što se u svetu i društvu inače najčešće dešava), stvorio sam ubeđenje da je posegla za nečim što ne priliči savesnim i poštenim osobama.

Potom me je preplavio talas neadekvatne emocije - posledica ljutite reakcije na neodgovarajući postupak. Što bi rekao Spinoza, osnov tome mogao bi da se nađe u preovlađujućem afektu žalosti, koji ishodi iz nejasne i neadekvatne ideje. Dakle, kod mene se javila žalost u vidu prezira prema takvom postupku, a to je ono kako Spinoza objašnjava kuđenje (vituperium).

Jednostavno, neadekvatna emocija je odnela primat nad osnovnim osećanjem. I to nije bilo dobro.

Ovo gore navedeno svedoči o procesu promišljanja, koji je naknadno usledio. Pošto mi je mišljenje u svesti odjeknulo kao svest o sopstvenoj žalosti zbog nanošenja žalosti drugome, javio se osećaj stida (pudor).

Kod mene sam prepoznao i ono čuveno "kolebanje duše", usled dejstva dva suprotna afekta. Na sopstvenom primeru potpuno sam sagledao istinitost Spinozine postavke da do toga dolazi u sferi osećanja, i da je reč o stanju duha.

Ono što ne mogu promišljanjem da objasnim, jeste zašto sa moje strane do sada nije usledilo izvinjenje. Kao da nelagodnost zbog osećanja manjeg stida uzrokuje obamrlost i zanemelost, čime se stid uvećava, i postaje gori. I traje...

A bilo je tako jednostavno reći/otkuckati:
Danka, izvini!



offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1778

Citat:Njihove harmonicne odnose obicno nazivamo mudroscu...

Osećanja su iz dubine duše, a emocije su površne i trenutne reakcije.
Harmoničkni odnosi medju ljudima baziraju se na osećanjima jer su dublja i trajnija a ne na emocijama onda jer one su te koje često umeju da uzdrmaju te harmonične odnose....većina moguće meša ta dva stanja...Mada i jedno i drugo je svojstveno homosocijalisu..Moguće da danas emocije više dolaze do izražaja zbog samog načina življenja...i tako se osećanja zanemaruju..

...Mudrost... nije proizvod mišljenja već osećanja....jer potiču iz dubine duše..


Citat:Ono što ne mogu promišljanjem da objasnim, jeste zašto sa moje strane do sada nije usledilo izvinjenje. Kao da nelagodnost zbog osećanja manjeg stida uzrokuje obamrlost i zanemelost, čime se stid uvećava, i postaje gori. I traje
Kad je stid u pitanju odlika je osobe koja ima izražena jača osećanja, što se ne bi recimo moglo reći za osobu koja je sujetna i ponosna...

offline
  • Pridružio: 25 Avg 2008
  • Poruke: 740
  • Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih

Napisano: 31 Avg 2009 23:49

aaaaaaaa...Tuzor zna da ''udari''tamo gde sam ja najslabija i sada Embarassed
No priznajem da se osecam Smajli ...jer su se stvari razjasnile...,
ali i sa dubokim postovanjem prema svemu sto je receno,a slutim da ce Tuzor shvatiti, zasto tako mislim... Zagrljaj

No,mi smo na tudjem blogu,a..ja bih se zadrzala na jednoj emociji,ovde pomenutoj,neobicno snaznoj,i slozenoj...provokativnoj i sve prozimajucoj ..

@Tuzor...
Citat:Ovo gore navedeno svedoči o procesu promišljanja, koji je naknadno usledio. Pošto mi je mišljenje u svesti odjeknulo kao svest o sopstvenoj žalosti zbog nanošenja žalosti drugome, javio se osećaj stida (pudor).
...
I to iz razloga ...Ma,videcete na kraju,zasto!

O stidu...nesto sire...

Prema definiciji psihologa Krstica..''Psiholoski recnik''Stid je emocionalna reakcija u odnosu na neko svoje stanje .Mada je obicno pokrivena nekim racionalnim razlozima,u znatnoj meri je zasicena vrednosnom procenom.
Psiholoski se razlikuje od stidljivosti,kao i od osecanja krivice ili skromnosti...
Stidljivost je emocionalna reakcija u prisustvu drugih lica uz osecanje nelagodnosti i nespretnosti''

Stid je sam po sebi nejasan pojam i veoma zamrsena emocija,a inace u psihoanalizi je mnogo veca paznja obracena krivici ,nego stidu...a i nije dovoljno objasnjen odnos krivice i stida,kao i moguca razlika u ispoljavanju stida kod muskarca i zene.(Smatra se da se muskarci vise stide,ali da uspesno skrivaju osecanje stida da bi odrzali musku moc)

Stid je jedna divna,fascinantna emocija i evolutivno i genericki posmatrana veoma starog porekla ..(ima ga i u zivot. svetu...)..
Kao takva ona mene licno fascinira pre svega zato, sto se slazem sa svima onima, koji mu daruju''bozansko poreklo'',dovodeci ga tako u vezu sa prvim dozivljajem krivice(a,onda i stida...) neposledno posle sagresenja Adama i Eve...
Posto je okusio plod sa zabranjenog drveta,Adam se krije od Boga,primecuje (prvi put )da je nag,pa zajedno sa Evom''nacini od smokvinog lisca pregacu kojom pokrise golotinju svoju''...

Posmatrajuci tako stvari,svaki istinski stid posledica je nekog covekovog sagresenja (u pomislima,mislima,osecanjima,delima),zastita i opomena coveku da u sebi osvesti svoj greh...

Stid -jedna suptilna,tajanstvena riznica misaonih igara i slagalica u mentalnoj raskosnosti cudesnog i upornog opstanka pred vratima pakla koje se sve sire otvaraju...i ''nude gozbu''sa losom bojom i najbrutalnijim maskama ,a on,ipak opstaje, i ako ga ima sve manje i manje...

Da li se ljudi jos stide svojih grehova?...(Ko danas oseca stid,veoma je privilegovan, a krasi ga jedna od najlepsih''Bozijih osobina''... do kraja,nosi ljudski lik u sebi)



Dopuna: 01 Sep 2009 2:11

E,sada ...Pitamo se da li se stidimo svojih grehova...
Jos od davnina,zapravo tacnije negde pocetkom XX veka,sve se redje spominje kako u svakodnevnom govoru ,tako i u knjigama razlicitih mislilaca i porekla, pojmovi,kao sto su greh,krivica,stid...

I sada se postavlja pitanje,''kako je moguce da u veku tako silovitog napretka u nauci i tehnici,covek posle tolikih godina,u kojima je milenijumima prirodno i uglavnom s bolom i mukom prezivljavao svoje grehe i krivicu,prepoznajuci ih ,upravo preko stida koji ga je opominjao, na pocetku lagano,a onda sve brze i ucestalije,napusta..i to bez zaljenja ono sto ga je cinilo covekom...svoj licni greh,krivicu, i kajanje zbog ucinjenog -stid pred Bogom i ljudima sto ga je pocinio?''..

Ili smo to mi,ljudi(''valjda smo to jos uvek''-)stigli do Niceovog natcoveka,kao kvalitetno novog coveka,coveka ''vesele nauke''...kome vise Bog nije potreban-pa zasto bi onda trebalo da misli i pise o nekakvom grehu,da oseca krivicu ili smesan stid...?V.Jerotic...

Ako mi danas ne osecamo vise stid(a ima nas sigurno takvih...),ili ga sve redje osecamo,postajemo,jednostavno.. bestidni...
Bestidnost,danas u savremenom svetu osecamo na svakom koraku.Na ulici,u skolama, na televiziji,u kafanama,u novinama,zutoj stampi,u porodici,u odnosima muskaraca i zena,dece i roditelja,ali i roditelja i dece...Ako covek danasnjice vise ne oseca stid,o cemu mi onda govorimo?Gde su tu greh i krivica svojstveni ljudima i covecanstvu uopste...pa oni zapravo drze ljudski rod na okupu u celoj vasioni...A,ako nema greha i krivice,nema ni odgovornosti...Kojim stazama se krece covek i ko je tu u istinskom ''Bozijem miru''..A,zaista odgovornosti je sve manje...

AAAAAAA..neodgovorni su do skoro bili samo mala deca i tezi dusevni bolesnici...Nije li to onda nastupila infantilizacija savremenog coveka i porast dusevno poremecenih osoba... A,griza savesti...sta je sa njom?A,sto raste broj onih koji se u psihijatriji nazivaju''moral insanity''...I ako su normalno inteligentni,a neki cak i vise od toga ,ne shvataju sta je to greh,krivica,kajanje,stid...

Nadajmo se da ce se ''ovo ludilo bezcovecnosti'' zaustaviti...nekim cudom,ako ni zbog cega ono zbog toga sto nam je Hristos ostavio trajnu poruku...''Bicu sa vama do kraja sveta i veka''...

Dopuna: 01 Sep 2009 2:46

I na kraju......

Ma,ovo je neki ''cor-sokak''nase civilizacije...i umesto da se individua,delimicno oslobodjena od drzavnih i verskih stega u ranijim vekovima ,krece put slobode ,ona se zatvara u sebe,smatrajuci se sredistem sveta i trazeci koristi samo za sebe. Sve pogubnije gubljenje odnosa coveka sa Tvorcem svemira,za posledicu ima udaljavanje covekovo od prirode i od drugih ljudi...Sta jos treba da se desi da bi se covek trgnuo,prenuo iz tzv.''narkomanskog sna''(narkom.nije samo droga)...koje je samo bekstvo...ma od cega -od slobode (Erih From-)..pa valjda od sazrevanja,dusevnog,duhovnog,moralnog, etickog,od odgovornosti...

''Ja sam ono sto izaberem,ja sam slobodan''neumorno ponavlja Zan Pol Sartr...

''Nesto se mora promeniti,veli Dr V. Jerotic,ne spolja u religijama, niti u politickom upravljanju svetom(globalizacija),vec u svesti...ili NAJPRE U SRCU...danasnjih ljudi dok jos ima vremena...''

O moralnom i etickom zagadjivanju covekovog dusevnog zivota,suvisno je ponavljati...

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

danka- ::Stid je jedna divna,fascinantna emocija i evolutivno i genericki posmatrana veoma starog porekla ..(ima ga i u zivot. svetu...)..
Kao takva ona mene licno fascinira pre svega zato, sto se slazem sa svima onima, koji mu daruju''bozansko poreklo'',dovodeci ga tako u vezu sa prvim dozivljajem krivice(a,onda i stida...) neposledno posle sagresenja Adama i Eve...
Posto je okusio plod sa zabranjenog drveta,Adam se krije od Boga,primecuje (prvi put )da je nag,pa zajedno sa Evom''nacini od smokvinog lisca pregacu kojom pokrise golotinju svoju''...

Posmatrajuci tako stvari,svaki istinski stid posledica je nekog covekovog sagresenja (u pomislima,mislima,osecanjima,delima),zastita i opomena coveku da u sebi osvesti svoj greh...

Stid -jedna suptilna,tajanstvena riznica misaonih igara i slagalica u mentalnoj raskosnosti cudesnog i upornog opstanka pred vratima pakla koje se sve sire otvaraju...i ''nude gozbu''sa losom bojom i najbrutalnijim maskama ,a on,ipak opstaje, i ako ga ima sve manje i manje...


Ovo je zaista blisko onome što ja promišljam i osećam u vezi stida. Neraskidiva je veza stida sa mišlju, odnosno osećanjem vlastitog sagrešenja, milenijumima unazad. Kada shvatimo i spoznamo simboličnost biblijskih slika, onda se i svest o "krivici" ne javlja kao nepodnošljivi jaram, nego kroz osećanje stida poprima dimenziju koja omogućava "širenje" duše i blagodatnu moć iskupljenja.

I Alfred Adler je uviđao da se stid ne može ukloniti iz čovečjeg duševnog života. Adler je, doduše, stid smatrao tvorevinom osećanja zajednice, afektom bez koga bi ljudsko društvo bilo nemogućno.
Citat:On (stid) se pojavljuje u stiuacijama u kojima je čoveku zbog zabražđivanja u njegovu duševnu sferu ugrožena vrednost njegove ličnosti i u kojima mu naročito preti opasnost da izgubi nešto naročito od svoga dostojanstva, kojega je svaki čovek svestan.

Koristim povremeno "veze" koje imam u knjižari Kulturnog centra "Ribnica" u Kraljevu, pa naručim naslove koji mi skrenu pažnju, ili mi budu preporučeni. Tako sam skoro (i to po preporuci) naručio knjigu "Filozofija osećanja" Hansa Herlofa Grelana (izdanje "Geopoetike"), koja za neki dan treba da stigne. Tako da uskoro, sa priličnom dozom sigurnosti, možete očekivati i preporuku sa moje strane. Wink

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1778

Sam naslov knige -Filosofija osećanja-
me tera da je i sama potrazim....

Mislim da onda svi imamo sličan stav kad je osećanje stida u pitanju...
Stid bi mogao biti i vrsta intraspekcije jer mi o učinjenom ili ne učinjenom razmišljamo, drugo kao nelagodno osećanje koje je ipak dokaz da je duša ziva, nelagodno osećanje, da smo uradili nešto loše i da smo zbog toga kažnjenji osudjivanjem od strane drugih -savest-...
Osećaj krivice ili stida ima moralnu i etičku vrednost...
I na kraju stid podseća me na ono detinje u nama...


Zanimljivo mi je bilo što sam malopre pročitala dok sam nešto na kontu druge teme citirala;
iz knjige Blago Cara Radovana
a to je

-Nauka o svetu misli, a pesnik o svetu oseća...-

Eto razlike izmedju misli i osećanja...

Samo ne oseća kad misli i misli kad oseća samo pesnik, neg i filosof, i slikar, muzičar samo se izrazavaju različitim sredstvima u materijalizaciji svojih osećanja...Samo moramo imati u vidu da se ni tim svim izrazima ne moze izraziti apsolutno misao i osećanje....

offline
  • TiSi  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 25 Mar 2009
  • Poruke: 388

Кад смо већ код стида. Шта рећи за то да је мене стид и ТУЂЕ срамоте?

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1778

TiSi, ima i toga, al mi time što osećamo stid zbog tudje sramote tog nekog ne mozemo promeniti i taj stid će nam biti više opterećenje...al s druge strane mozemo zaključiti i nešto dobro iz toga valjda kad je pojam neke vrednosti (etičke, etničke ili kulturne na primer) u pitanju...

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

natrix:
Citat:Stid bi mogao biti i vrsta intraspekcije jer mi o učinjenom ili neučinjenom razmišljamo, drugo kao nelagodno osećanje koje je ipak dokaz da je duša ziva, nelagodno osećanje, da smo uradili nešto loše i da smo zbog toga kažnjenji osudjivanjem od strane drugih -savest-...
Osećaj krivice ili stida ima moralnu i etičku vrednost...
I na kraju stid podseća me na ono detinje u nama...

Etika i jeste približavanje višem smislu/Bogu na ljudski način. Ako na stid gledamo sa stanovišta intuitivnog prepoznavanja njegove suštine, biva nam jasniji koren ovog osećanja. Ako ga, pak, posmatramo isključivo kao afekt, postoji verovatnoća da ne dopremo do suštine, i da onda "pomešamo" stid i stidljivost (na šta je i danka ukazala). Dakle, kroz stid se izražava veza sa višim smislom i pravom zajednicom ljudi, a kroz stidljivost odnos prema pojedincima i "svetu" (skupini neličnosnih individua utopljenih u necelovito "društvo").

TiSi:
Citat:Шта рећи за то да је мене стид и ТУЂЕ срамоте?
Šta reći, nego da u tebi živi osećanje bliskosti, celovitosti i jedinstva sa drugima, i da svoje "ja" nisi podvojio, izolovao i "posebičio".

offline
  • Pridružio: 21 Nov 2007
  • Poruke: 1778

Citat:Ili smo to mi,ljudi(''valjda smo to jos uvek''-)stigli do Niceovog natcoveka,kao kvalitetno novog coveka,coveka ''vesele nauke''...kome vise Bog nije potreban-pa zasto bi onda trebalo da misli i pise o nekakvom grehu,da oseca krivicu ili smesan stid...?V.Jerotic...

-Ničeov nadčovek ili Dostojevskog svečovek pitanje je sad!?-

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 604 korisnika na forumu :: 25 registrovanih, 1 sakriven i 578 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., aleksmajstor, Atomski čoban, dankisha, darkangel, Gama, goflja76, ILGromovnik, indja, manda87, mercedesamg, Mercury, Milan A. Nikolic, NoOneEver Dreams, ObelixSRB, repac, SD, Sirius, StefanNBG90, time, Vlada78, vladas87, vlvl, x9