Pitanje problema i problematičnog

• 1Ovo se svidja korisniku: natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne znam zbog čega mi je u poslednje vreme postalo toliko zanimljivo da razmišljam o pojmovima problem i problematično i da li samo recikliram nešto o čemu se već diskutovalo naširoko u drugom obliku (zapravo sam poprilično siguran da je to slučaj) ali imao sam potrebu da negde ovo zapišem i vidim kakvo je mišljenje drugih ljudi o tome.

Za početak ću reći nešto što može zvučati malo kontroverzno, a u nastavku objasniti kako sam došao do tog zaključka.

Alkoholičar nema problem sa pićem, već drugi ljudi imaju problem zbog toga što on pije.

Reč problem u srpskom jeziku označava sporno ili sumnjivo pitanje koje treba rešiti, zadatak koji čeka rešenje ili jednostavno zagonetku. Ja sam definiciju grubo sažeo u četiri reči; neusklađenost želja i okolnosti.

Primer 1:

Muškarac je zaljubljen u ženu kojoj se on ne sviđa. Taj problem je samo njegov. On je taj koji ima želju da bude sa nekom ženom, a žena je ta koja ne gaji ista osećanja prema njemu pa samim tim i nema istu želju. Postoje dva moguća rešenja ovog problema;

1. da muškarcu prestane da se sviđa dotična žena; nedostatkom želje problem više neće postojati
2. nasilan ulazak u vezu sa dotičnom ženom, na primer pomoću ugovorenog braka; ovo će stvoriti novi problem uzrokovan željom dotične žene da ne bude sa muškarcem kog ne voli

Muškarac takođe može odlučiti da jednostavno ne uradi ništa povodom svoje želje i da nastavi normalno sa svojim životom. To međutim ne znači da je problem rešen, već da mu je samo smanjen prioritet u odnosu na druge probleme, barem do trenutka kada želja potpuno iščezne.

Primer 2:

Petar ima tendenciju da ulazi u žučne rasprave sa kolegama i da ih vređa. U ovom slučaju mnogi bi rekli da Petar ima problem sa komunikacijom, no to bi rekli oni koji smatraju takvu komunikaciju problematičnom i žele da ljudi vode rasprave u kojima se sagovornici međusobno uvažavaju. U ovom slučaju, Petrove kolege su te koje imaju problem. Kod njih postoji želja da ne vode žučnu raspravu bez validnih argumenata sa Petrom, ali on sam ne smatra svoj način komunikacije spornim. Ponovo postoje dva moguća rešenja problema;

1. da Petrove kolege izgube želju da promene Petrov način komunikacije
2. da Petar bude izbačen iz firme

Primetite šablon koji se javlja u oba primera - u prvom rešenju uklanjamo želju dok u drugom rešenju menjamo okolnosti tako da odgovaraju našim željama.

Neko će sada reći “čekaj, pa zašto treće rešenje ne bi bilo da Petar bude poslat na razgovor kod psihologa” ? Pa pre svega, da bi razgovor sa psihologom urodio plodom, Petrov način komunikacije mora postati Petrov problem. Tada možemo reći da Petar ima problem. Ako Petrove kolege jednostavno naviku na takav način komunikacije i izgube želju da ga promene, Petar će i dalje imati problem sve dok kod njega postoji želja da promeni svoj način komunikacije. U trenutku kada ta želja iščezne i kod njega, problem više neće postojati.

Slanje Petra kod psihologa ne mora biti rešenje problema, jer se u Petrovoj svesti ne mora nužno roditi problem koji imaju Petrove kolege. Ako se ista želja javi i kod Petra, to ne mora značiti da će doći do razrešenja problema, jer se može desiti da Petar jednostavno i pored ogromnog uloženog truda ne uspe da izmeni svoj način komunikacije.

Ono za šta možemo reći da bi bilo treće rešenje ovog problema je da dođe do rađanja identičnog problema kod Petra i da taj problem bude rešen. Ako Petar reši svoj problem, biće rešen i problem koji imaju njegove kolege. Ako međutim kolege reše svoj problem, to ne znači da će i Petar rešiti svoj problem. Ovo sada može zvučati zbunjujuće jer sve vreme govorimo o istim željama i okolnostima i kod Petra i kod njegovih kolega, ali bitno je posmatrati ovaj problem i kao dva odvojena problema baš zato što postoji na dva različita mesta (u kolektivnoj svesti kolega i u Petrovoj svesti), koliko god to paradoksalno zvučalo.

Da bi nešto postalo problem moraju biti ispunjena dva preduslova:

1. Mora se manifestovati u nečijoj svesti (npr. teorema koja još nije otkrivena nije problem)
2. Mora postati predmet interesovanja odnosno želje za razrešenjem (npr. teorema koja je otkrivena ali čijim se rešavanjem niko ne bavi takođe nije problem)

Pretpostavljam da vam je sada jasnije kako sam došao do zaključka iznetog gore vezanog za alkoholičare, a sa kojim se mnogi ne bi složili na prvu loptu (a deo ljudi sigurno ni nakon čitanja celog ovog mog teksta). Nije alkoholičar taj koji ima problem, već ljudi oko njega kod kojih postoji želja da on manje pije. Kada nijedan pojedinac nekog društva ne bi smatrao alkoholizam problemom ne bi ni postajala želja da se on spreči u okviru tog društva. Tek kada alkoholičar dobije želju da spreči svoj alkoholizam, možemo reći da ima problem. Moram da napomenem da ovo nikako ne razmatra opravdanost želje da se spreči alkoholizam i ovim ne govorim u korist alkoholizma.

Na osnovu svega gore navedenog, kada kažemo da se neko problematično ponaša, govorimo o tome da je ta osoba deo okolnosti koje su neusklađene sa željama da se ljudi ponašaju po utvrđenim društvenim normama. Iz tog razloga moramo razdvojiti kategorije problematično i loše jer nešto što određeni ljudi i smatraju dobrim mogu da u isto vreme smatraju problematičnim ukoliko to sprečava ostvarivanje njihovih želja. Uzmimo za primer studenta i studentkinju koji se bore za titulu miljenika/ice profesora. Oboje se koriste identičnim metodama i oboje znaju da su loši, ali ih smatraju problematičnim tek kod druge osobe, a ne kod sebe.

Još tri zaključka na konto svega do sada napisanog:

1. Osoba ne može imati problem a da ni ne zna za njega, jer bi to značilo da ima nekakve želje koje ne odgovaraju trenutnim okolnostima kojih nije ni svesna.
2. Osoba ne može imati problem a da kod nje ne postoji želja za rešavanjem takvog problema.
3. Osoba ne može priznati da ima problem ukoliko u njoj nije postojala makar potisnuta želja za rešavanjem takvog problema.

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da bi nešto bilo problem mora postojati svest o njemu-problemu.

U vezi nekih problema može se desiti da neki subjekt nije istog svestan, al ga je svesna okolina itekako..
Ili obrnuto...naročito u vreme neke nove normalnosti...

Onda oni postoje da bi se rešavali.
Postoje lični, posebni ili pojedinačni, problem, društveni, socijalni...
Postoje i naučni problemi, šahovski problem...

Uglavnom svaki problem traži misaono angažovanje da bi se razrešio.

Neko ko je problematičan u nekom smislu, ne mora da i da bude problem po društvo.

Pod problematičan se danas svašta svrstava i karakterno i ponašanje, ili nešto svojstveno samo određenoj osobi-tipa ishrana, afiniteti isl.
Kad neko nešto ne voli ili voli nešto što retko ko voli- ima se običaj da se za tu osobu kaže:- ma on je problematičan-pusti ga...

U filosofiji problem su neke stvari koje večito kopkaju čoveka:
u vezi njegove suštine, života, duše-duha u odnosu na materiju, forme u odnosu na suštinu, prostor-vreme, kosmos, kako se definiše stvarnost, problem istine, suština dobra i zla, ljubavi i mržnje, stigme, predrasude....
Šta je starije kokoška ili jaje...


Citat:Alkoholičar nema problem sa pićem, već drugi ljudi imaju problem zbog toga što on pije.

Ni jedan alkoholičar neće reći da ima problem sa pićem jer mu godi, ono što godi, i dok godi, niko neće smatrati problemom. A i okolina može imati problem a i ne mora. Sve zavisi kako se postavi ka tom problemu alkoholičara ili nekom drugom problemu. Može imati i pasivan i aktivan stav ka problemu. Može se ignorisati, potiskivati, može se posmatrati učestvovati u istom problemu kao prijatelj alkoholičar i tako dati podršku, ili se založiti da se osoba osvesti i krene na lečenje...

Svakom problemu se može pristupiti na više načina

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prvo - slažem se da postoje različiti tipovi problema. Ono što ja pokušavam ovde je da napravim nekakvu univerzalnu definiciju problema pod koju bi mogli da stavimo i društvene, matematičke, filozofske i sve druge probleme kojima se čovek bavi

Ključno je ovo čovek bavi - ako bismo rekli da treba da postoji svest o postojanju nekog problema onda bi to značilo da problem može da postoji van ljudske svesti. Ja mislim da to nije moguće. Ako bi se vratili u pećinsko doba i na kamenu zapisali jednačinu koja u sebi sadrži Higsov bozon (tzv. Božju česticu koja je otkrivena 2012. godine u CERN-u), da li bi mogli reći da je to problem ili ne? U tom kontekstu problem bi bio dešifrovati šta uopšte znači to što je napisano, pa bi govorili o sasvim drugom problemu. Problem rešavanja jednačine u tom slučaju ne bi ni postojao baš zato što ljudi ne bi na to gledali kao na problem.

Citat:U vezi nekih problema može se desiti da neki subjekt nije istog svestan, al ga je svesna okolina itekako..
Ili obrnuto...naročito u vreme neke nove normalnosti...

Razumem šta želiš da kažeš, ali ono što ja hoću da uradim je da posmatram pojmove problema i problematičnog bez uplitanja etičkih pitanja

Dakle uzmimo da to što neko pije nije ni dobro ni loše, već da je jednostavno tako. Znamo da problem nastaje u svesti čoveka i da većina ljudi u kafani neće videti ništa loše u tome što čovek pije (osim ako, naravno, ne pravi haos, ali tu ponovo govorimo o drugom problemu koji je rezultat želje da se izbegne šteta i nezadovoljstvo gostiju), ali rodbina dotične osobe itekako hoće.

Da probam da maksimalno uopštim;


Problem - neusklađenost želja i okolnosti (bilo je da to želja za rešavanjem neke jednačine ili pomaganju alkoholičaru da prestane da pije)
Problematično - objekat problema koji sprečava usklađivanje želja i okolnosti


Tu sad dolazimo i do onoga ko posmtra problem i šta su okolnosti tj. stvarnost za njega. Dva matematičara mogu se u isto vreme baviti nekim problemom. Nakon što ga jedan od njih reši, problem će i dalje postojati u glavi onog drugog koji nije pronašao rešenje, osim ako za njega nije saznao u međuvremenu. Iako se radi o istoj stvari, u ovom slučaju zapravo imamo dva problema - jedan rešen i jedan nerešen. Tom logikom mogli bi reći da problem kojim se bavi određena grupa ljudi kreira poseban problem za svakog ponaosob jer svako je slobodan da odlučuje o tome da li se došlo do rešenja problema ili nije. Za one koji su rešili problem to više nije problem, ali za one koji ga nisu rešili, to i dalje predstavlja problem koji je zapravo njihov problem.

Da zaokružim sve ovo što sam napisao do sada - problemi mogu postojati u intersubjektivnoj i subjektivnoj stvarnosti, ali ne i u objektivnoj stvarnosti.

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svakako je tema zanimljiva i korisna.

Zanima me otkud ideja za takvu glavolomku Problem i problematično!

Kad kažem svestan znači da zna da postoji taj problem, slažem se da ne može da postoji van ljudske svesti. Ili može ipak.
Recimo osoba koja je dobila šizofreniju, živi u svom svetu i za nju je taj svet axiom ono što jeste i normalno. Ona nije svesna da je to poremećaj već njen stvarni svet. Onda okruženje vidi na je nešto tu drugačije. Neko će tu osobu pustiti da živi u svom svetu, neko će da bude sumnjičav, ili će pokušati da priđe osobi i kaže da možda treba da se obrati za pomoć, neko će da beži od nje-stigme..
Doduše kako mi koji živimo u tri dimenzije možemo znati da je i ovaj svet stvaran. I nije nametnut.
Neko je nekad već negde rekoh osmislio predmete boje, kako se šta zove, zašto nas crvena boja asocira na nešto toplo, temperamentno, a plava na hladno itd...

Citat:li ono što ja hoću da uradim je da posmatram pojmove problema i problematičnog bez uplitanja etičkih pitanja

Možda kao neki vid logičkih misaonih fenomena ili zagonetki?

Al ne znam koliko može bilo šta na ovoj planeti da se posmatra bez uplitanja emocija, ili etičkih pitanja. Jer smo bića koja funkcionišu na taj način. Nismo roboti-još uvek

Ako nastavi ova nova stvarnost da se produbljuje i postane ona, axiom, a u suštini je u osnovi iste, kao što su više puta spominjali, socijalna distanca, a iz toga sledi i inhibiranost i odsustvo empatije i emocija, pa i etičkog pitanja, postaće nešto normalno. Možda se tada neće postavljati ni pitanje bilo kakvog problema. Jer će na taj način biti obesmišljen taj pojam...