offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Колико смо пута на овом форуму помињали просветљење, "аха-моменат", интуитивну спознају, контемплацију, надахнуће, "рађање идеје", креативност људског духа...? Сигуран сам - много пута, у различитим темама. Не би било лоше да до сада изнето утемељимо и уоквиримо, без намере да ограничино оно суштинско интуитивно (и када бисмо то хтели, показало би се да је то "немогућа мисија").
Ех, ти "стари Грци"! Колико су били маштовити, толико су имали и осећај суштинске повезаности са природом. Колико су били предодређени за контемплацију, толико су били радознали. Путовања су претходно обрадили у своме духу и машти, па се потом усудили на доказивање и реализацију себе као чувених морепловаца који трагају за лепотом. Без "старих Грка" тешко да бисмо могли да замислимо философију; без њих, ни науке не би било (нећемо сада да се бавимо доказивањем да философија јесте/није наука), а поготово не би било онога што обично називамо "системом наука". Али, ваља имати на уму да је у грчком размишљајном процесу, уз аритметику (науку о бројевима), геометрију (науку о мерењима) и астрологију (данашња "астрономија" - наука о небеским телима), те уз природне ("физичке") науке, музика била "наука о хармонији". Уз то, све те "науке" (уз додатак механике, географије, зоологије, ботанике, медицине...) нису биле лишене оног основног и суштинског (као данас), нити су остајале без међусобне повезаности.
Долазимо до оног битног: Шта значи израз "теорија"? Хајде да прво завиримо у "сиромашку" српску Википедију:
Citat:Теорија, у филозофији, представља апстрактно, уопштено знање о неком проблему које је резултат трагања за истином. У емпиријским наукама, систем међусобно повезаних и усклађених тврдњи који настаје сажимањем и генерализацијом низова парцијалних емпиријских налаза, као и смисаоном интеграцијом већег броја проверених чињеница, хипотеза и закона који се односе на једну област стварности.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0
И - то је то... Ни више, ни мање. А да је требало више, није спорно.
Склоност ка посматрању, коју су Грци означавали појмом theōria (θεωρία) у себи је подразумевала и тај стваралачко-интуитивно-сазнајни моменат. Не чини ли вам се да сличност са речју theos (θεός - Бог) није само звучне, него и суштинске природе? На "енглеској" Википедији можемо да се упознамо са дефиницијом овако схваћене теорије:
Citat:Theoria (Greek θεωρία) is Greek for contemplation or to view or witness something as a spectator. Within Eastern Orthodox theology it refers to illumination as when one sees and experiences God. It is a particular state of contemplative prayer resulting from the cultivation of watchfulness (Gk: nepsis) achieved by the pure of heart who are no longer subject to the afflictions of the passions. Theoria is given as a gift from the Holy Spirit to those who through observance of the commandments of God and ascetic practices (see praxis, kenosis, Poustinia and schema) have achieved dispassion and clarity of vision.
In its purest form theoria is considered as the 'seeing' or 'vision' of God.
Theoria is associated with the Eastern Orthodox ascetic tradition called hesychasm and plays a central role in the transformative process called theosis, considered (especially by the Eastern Orthodox church) to be the quintessential purpose and goal of Christianity.
The word has its origin in the Greek language and is derived from the same root as the English word theory. Theoria is used to express the experience of life as "one who watches a play or activity", the state of "being" is defined as spectator. The act of experiencing or observing is through the nous or "eye of the soul" (Matthew 6:22-6:34)[4] Noesis as faith in God (action through faith and love for God), leads to truth through our contemplative faculties. This theory, or speculation, as action in faith and love for God, is then expressed famously as "Beauty shall Save the World". This expression of the idea comes from a mystic or gnosiology perspective (rather than say, a scientific or cultural one).
http://en.wikipedia.org/wiki/Theoria
Да се упознамо сада са дефиницијом "теорије", на "енглески" начин:
Citat:The term theory has two broad sets of meanings, one used in the empirical sciences (both natural and social) and the other used in philosophy, mathematics, logic, and across other fields in the humanities. There is considerable difference and even dispute across academic disciplines as to the proper usages of the term. What follows is an attempt to describe how the term is used, not to try to say how it ought to be used.
Although the scientific meaning is by far the more commonly used in academic discourse, it is hardly the only one used, and it would be a mistake to assume from the outset that a given use of the term "theory" in academic literature or discourse is a reference to a scientific or empirically-based theory.
Even so, since the use of the term theory in scientific or empirical inquiry is the more common one, it will be discussed first. (Other usages follow in the section labeled "Theories formally and generally.")
A theory, in the scientific sense of the word, is an analytic structure designed to explain a set of empirical observations. A scientific theory does two things:
1. it identifies this set of distinct observations as a class of phenomena, and
2. makes assertions about the underlying reality that brings about or affects this class.
In the scientific or empirical tradition, the term "theory" is reserved for ideas which meet baseline requirements about the kinds of empirical observations made, the methods of classification used, and the consistency of the theory in its application among members of the class to which it pertains. These requirements vary across different scientific fields of knowledge, but in general theories are expected to be functional and parsimonious: i.e. a theory should be the simplest possible tool that can be used to effectively address the given class of phenomena.
http://en.wikipedia.org/wiki/Theory
Све оно што је коначно и привремено, није задовољавало "старе Грке". Били су окренути као оном вишем, ка основи свега, били су усмерени ка суштини, Абсолуту. Апсолутно и вечно било је њихова трајна тежња. Тражећи прапочетак, пра-начело свега постојећег, "стари Грци" су своје незадовољство мирења са "привидом ствари" управо изразили кроз установљење теорије, као облика и начина интуитивно-спознајног, које у себи садржи и "посматрачко" сазнање.
Толико, за сада. Очекујем драгоцене прилоге осталих учесника.
|
