U potrazi za smislom

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dejan2345,
Citat:za mene je smisao zivota sledeci- palim svijetlo u ljudima i saljem ih jedne drugima !!!
ovo može da ima neke logike ako bi objasnio šta si ustvari hteo da kažeš il da prihvatim to kao takvo u slučaju da si recimo sveštenik, da si neki bračni savetnik, eventualno mesija il neki čarobnjak...

zero - x,
Ovim što si -rekao- u svakom slučaju mogu primetiti da na prvo mesto stavljaš duhovno a ne telesno, i dublje sagledavanje ispred površnog (jelo i jelovnik) il (hrana a ne reči) bar je mene tako asociralo...

Citat:Ljudi su uvek robovi onoga cega nisu svesni.
Tako je i tu bi moglo da se zadje u psihologiju i psihopatologiju i mentalnu higijenu..
Gore od toga je kad neko svesno robuje nečemu...zbog neke slabosti, straha od promene....straha od neizvesnosti..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zero-x, sažeto i precizno si otkrio suštinu čovekovog duhovnog i intelektualnog rasta.

Citat:Kada postanemo svesni, oslobadjamo se tih stvari, i dalje su tu, ali vas ne kontrolisu, ne uznemiravaju, ne porobljavaju vas.

Evo kako Spinoza blaženstvo nalazi u usavršavanju razuma:
"Otuda je u životu pre svega korisno da, koliko možemo, usavršimo intelekt ili razum, - i u tome jedinom sastoji se čovekova najveća sreća ili blaženstvo. Jer blaženstvo nije ništa drugo nego samo zadovoljenje (mirnoća) duše, koja proizlazi iz intuitivnoga saznanja Boga. A usavršiti intelekt nije, isto tako, ništa drugo, nego razumeti Boga i božje atribute, i radnje koje sleduju iz nužnosti njegove prirode. Zbog toga, krajnji cilj čoveka koga vodi razum, to jest (njegova) najviša žudnja kojom on teži da svima ostalima upravlja, jeste ono što ga vodi tome da adekvatno shvati sebe i sve stvari što mogu da padnu u oblast njegovoga saznanja (što mogu da budu objekt njegovoga saznanja)".


Natrix, mi obično kažemo da ponekad svesno robujemo nečemu, da smo svog ropstva svesni, ali da je to "jače od nas".

Citat:Gore od toga je kad neko svesno robuje nečemu...zbog neke slabosti, straha od promene....straha od neizvesnosti..

Čuvena Spinozina teorija afekata, čini mi se, rasvetljava naše nedoumice u pogledu uzroka naših stanja. Spinoza na originalan način dokazuje da naš duh samo utoliko trpi ukoliko ima neadekvatne ili nejasne ideje. On ropstvom naziva ljudsku nemoć u obuzdavanju i ograničavanju afekata, pokazujući da čovek podložan afektima nije svoj gospodar, nego je potčinjen sudbini. Uz to, "afekt može biti obuzdan (ograničen) ili uklonjen (uništen) samo afektom suprotnim i jačim od afekta koji treba obuzdati".

Ko živi prema vođstvu razuma, želi isto tako drugome dobro za kojim sam žudi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tuzor,
Citat:mi obično kažemo da ponekad svesno robujemo nečemu, da smo svog ropstva svesni, ali da je to "jače od nas".
-Robovanje- nekome il nečemu po meni nije ništa drugo nego gomilanje negativne energije koja se loše odražava i na duh i na telo koja stalno cirkuliše i prenosi se na okolinu.....al činjenica je zapanjujuća kako se uvek gomila i prenosi više negativna energija nego pozitivna...al to ne znači da su svi ti ljudi loši....već ne znaju kako da je se oslobode..
U principu stvar je samo u sposobnosti da se transformiše negativna energija u pozitivnu....obe energije su podjednako jake i obe postoje u nama pitanje je samo koja će da preovlada...u nama...pa ona koja preovlada takvi smo... Kad nešto negativno što nam se desilo ne shvatimo kao kočnicu nego kao pogonsko gorivo, tad nemože biti jače od nas...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ostaci pagana u nama progovaraju i traze negdasnji smisao....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da mi je, tagore, samo jedan dan da budem paganka da se odmorim od ljudske posrnulosti 21 veka...

"..Što se dubljeg smisla tiče, to su stepenice kojima se penjemo da bi dosegli vrh. Ja bih, naravno do vrha da dodjem leteći, ali me život nije naučio da letim i šta da radim?
Više volim skrivenu istinu od one koja je očigledna. Više volim senzibilitet koji je nem, jer mu nije ništa potrebo, od onog koji traži objašnjenje. Ali mislim da uzvišena tišina uvek počinje uzvišenom reči.
Volim smisao, šta više, u životu volim sve osim nedoumice.."
(Halil Džubran)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"ne postojim vise
bijah jednom i nestadoh u plamenu moje ljubavi
jedna ogromna vetra
lagani pepeo rasuo se u zraku i
pao nezno pred tvoje noge
ne zgazi ga u njemu kuca jos moje srce"

muhamed samsadin hafis

stih kao odgovor

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tagore,
ne znam da li sam dobro protumačila te stihove:

"Idemo u susret sutonu, možda da bi smo se probudili u zoru jednog novog sveta. Ipak, ostaće ljubav i njeni tragovi neće biti izbrisani!"
(H.Dž.)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

n,
stihove se ne tumace vec dozivljavaju,
pesma je bila lepa pa rekoh da je okacim

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:stihove se ne tumace vec dozivljavaju,
pesma je bila lepa pa rekoh da je okacim
tagore,
u pravu si, moja greška, stihovi se ne tumače nego doživljavaju, mada koristimo oba termina za istu stvar...a ja sam moj doživljaj te pesmice iskazala Džubranovim rečima..
-lepa bez duše-.....a dal je lepa tad...
nešto može biti lepo....al ako nema -dubinu....- neki dublji smisamo tad nije baš toliko lepo po meni....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dostojevski je u romanu "Idiot" napisao čuvenu rečenicu: "Lepota će spasiti svet!". Napisao je i sledeće: „Lepota i stvaralaštvo predstavlja sastavni deo čoveka... čovek je žedan lepote, bezuslovno je prima u sebe, a samo zato što je ona lepota".
Zar nisu sve naše predstave o Raju upravo žudnja za lepotom, tragalački uvir naših uzdanja da ćemo nutrinom progledati i prepoznati lepotu zato što smo prethodno prepoznali njen smisao? Žeđ čovekova za lepotom, neograničeni kapacitet njenog prijema u sopstvenu dušu, ukazuje na (najčešće nesvesno) prepoznavanje lepote na osnovu dubljeg osećaja, kojem čovek još traži pogodno ime.
Da li je čovek samo instinktom predodređen da traži i prima lepotu? Ako je lepota "sastavni deo čoveka", onda gubitkom njenog smisla prestaje i smisao postojanja čoveka, i sveta. Neograničeni kapacitet prijema lepote u čoveku pre ukazuje na nužnost rasta u duhu i duši, na bezgraničnu ljubav koje nikad ne može biti previše, nego na pomanjkanje bitka u čoveku. Kad govorimo o smislu, nikad se ne traži ono što već ne postoji.