U potrazi za smislom

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ili: "Nečujni vapaj za smislom"

"Ko smisao života ne traži, taj ne živi, ali ko ga traži taj nikada nije dovoljno srećan"

Bolje je ponekad i izgubiti smisao u životu, pa ga ponovo pronaći, nego se izgubiti u vrtlogu života, i nikada ne naći smisao! Ja!

A može i ovako:
Umetnost traženja smisla je tražiti smisao u uzvišenom, a to onda znači i mudrost življenja! Ja!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ko god da ga trazi u svakom slucaju je sretniji (mozda samo to ne zna) od onoga koji ga ne trazi? Zasto, pitace neko? Zato sto je svjestan da je zivot vise od samog zivljenja.
A da li je "dovoljno sretan" pri trazenju smisla? Pa to zavisi od osobe koja trazi smisao. Smisao nije isti za svakoga (imam osjecaj da se ponavljam).
I ne traze ga svi na istom putu. Neki ga traze intelektualno a neki pak emotivno. Ne kazem da emotivci ne mogu da ga nadju, njihov put je samo malo tezi od onih koji posjeduju hladne glave. Treba se zaviriti duboko u sebe pa tu naci prve odgovore, jer poslije toga cesto nije potrebna traznja nicega. Jer tada je covjek spreman na sve, nema granica koje "vjerovanje" postavlja a nema ni odbacivnja jer nesto "ne postoji". Treba biti spreman prihvatit sta god da se nadje na putu i to shvatiti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I u svemu tome, makar ponekad, valja se zapitati: Otkuda nam dolazi tragalačko zadovoljstvo? Šta nas pokreće da tragamo za smislom života, i zašto uzvišeni u samom procesu (ili činu) traganja nalaze zadovoljstvo? Čovek sebe opravdava i potvrđuje traženjem smisla, dakle - traženjem sebe, kosmičkog, svevremenog i bogolikog.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ella!

Slažem se sa tobom da onaj ko traži smisao je u svakom slučaju sretan iako nije toga svestan često, nije dovoljno sretan na putu traženja smisla samo zato što je to težak put sa puno zamki i često se može desiti da se na tom putu propati....
Put traženja smisla je izmedju ostalog i put individuacije...I to je prioritet i privilegija trebalo bi biti svakome ali nekako ispada da je samo nekima data mudrost spozaje prvo sebe pa drugih.....Potraga za smislom dolazi iznutra iz dubine duše, duša je ta koja vapi za smislom a ne telo...kao što je telu potrebna hrana, tako je i duši potreban barem i tračak smisla..Duša je ta koja pokreće telo, i ako čovek ne traži smisao koji je hrana-energija duši život će se polako gasiti..znači neće imati smisla.
Suština života je u samom traganju za smislom, stalno se pitati, menjati se, učiti, verovati ali i grešiti, najgore je samo biti ravnodušan....prema svemu....to su nesigurni ljudi puni straha, često prazni..
Smisao u životu je lični pečat svakog čoveka...
Pošto je "jedina sličnost medju ljudima da su svi različiti", logično je da svaki čovek u nečemu drugom traži smisao....
Po meni jedino je besmisleno tražiti smisao u realnosti, s obzirom da je takva kakva je i s obzirom da realnost percepiramo čulima i da je osetimo samim tim mi tako osećamo i njen (bez)smisao.
Znači pravi primarni esencijalni smisao leži ili u mikrokosmosu ili u makrokosmosu i Božanskom.
Duša i Božansko su oduvek povezani duša nam je jedina veza sa Bogom..
Naravno za neke, neki drugi, smisao mogu naći u malim stvarima kao što apropo toga u velikim starima može čučati besmisao...
Skoromni i pravi ljudi se uvek zadovoljavaju sitnicama....Dok oni koji imaju mnogo često umeju da budu večito nezadovoljni..i na kraju i nesrećni..
Smisao se može naći u LJUBAVI, u deci, u odnosima sa drugim ljudima, u duhovnom, intelektualnom.....u transcendentnom odnosno u umetnosti, kreativnom, u idejama, filosofiji....svim oblicima svesti...
Mislim da oni koji žive život hladne glave da oni žive lažnim smislom dok emotivci sve ,tačno je jače preživlavaju, ali istinskije, i u svemu traže smisao jer su emotivci obično ljudi koji se trude da shvate suštinu i često su intraspektivni pa stoga oni i najviše svesno ili ne tragaju za smislom....

Dopuna: 24 Nov 2007 21:16

tuzor!

Zadovoljstvo traženja smisla nam dolazi čini mi se od Boga jer rekla sam čovek je jedino dušom povezan s Bogom a duša vapi za smislom. Da tragamo za smislom podstiče nas sama " Žudnja za životom" stvarno bi bio apsurd roditi se na ovoj planeti, celog života biti dokon, ništa ne preduzimati ne boriti se, ne menjati se, ne dati neki pozitivan doprinos čovečanstvu, na kraju umreti prekrštenih ruku, i još da niko ne zaplače za nama jer nebi ni imao zbog čega...to je besmisleno...
Da tragamo za smislom može nas podstaći neko ili nešto....može nas pokretati duhovna energija naravno, ljubav, ljubav ka sebi, ljubav ka drugima, ljubav ka Bogu, metanoja, emocije, želja za promenom, strast, lepo, uzvišeno, dobro....
Nikad nas ne može u potrazi za smislom podstaći zlo, jer zlo i smisao ne idu jedno sa drugim...to je kao kad bi ratovanje imalo nekog smisla.. Takodje ne bi nas trebalo podstaći u traženju smisla ni materijalno, jer nas ono prividno može usrećiti.
Svaki čovek smisao treba da taži zbog sebe, a ne zbog drugih, kad jedinka živi sa smislom onda će celo društvo živeti sa smisom....Ali kad pogledam bolje to bi već bio raj, ne planeta Zemlja...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tuzor ::I u svemu tome, makar ponekad, valja se zapitati: Otkuda nam dolazi tragalačko zadovoljstvo? Šta nas pokreće da tragamo za smislom života, i zašto uzvišeni u samom procesu (ili činu) traganja nalaze zadovoljstvo?

Covjek se i zapita, zato i trazi odgovor u smislu. A sta na pokrece je vjerovatno zelja za boljim shvatanjem samog seba pa i svijeta oko nas.
Smatram da se covjek osjeca potpunijim kada pokusa da shvati. Kada se izdvoji iz mase istomisljenika i kada se odluci na put na kojem je sam ali nije usamljen. I jos samo da dodam da tragalazcko zadovoljstvo i avanturisticki duh cvojeka koji trazi smisao je znatno drugaciji od avanturista modernog doba. Jer covjek koji trazi smisao zna da nema potrebe da ide na Mjesec da bi trazio smisao.

---

natrix, ne znam da li smisao lezi u Bozanskom (kako ga ti zoves) jer ja smatram da smisao lezi u nama. Nema Bog veze s tim (ne, ne zelim da zavrsim na lomaci - samo kazem). A sto se tice realnosti i besmisla traziti smisao u njoj, mislim da smo tu na istoj stranici jer vecina ljudi zivi zivot zatvorenih umova (i pored otvorenih ociju). Zivoti prolaze i zavrsavaju se bez ikakvog smisla, ljudi se cak i ne pitaju, a kamol' da ga traze.
I ne treba ici daleko, samo se zagledati u sebe jer svi su ljudi samo ljudi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ela!
Dobro si me podsetila ja bez tog avanturističkog duha ali onog što ga ne pokreće adrenalin već neka nevidljiva sila nikad ne bi ni došla dovde do nekih viših spoznaja, kad sam postala svesna sebe a to je bilo davno krenula sam od sasvim neke druge stvari i korak po korak došla dovde, nikad nije lako ,ono negativno u životu nije me stopiralo već me je teralo napred nije bilo kočnica već pogonsko gorivo, rešavati probleme u životu kreativno i suočavanjem sa samim sobom i objektivno, a ne destuktivno je je isto tako u suštini neki smisao....
Na svom putu sam kao i većina koji krenu njim, kao što kažeš, bila sama ali ne i usamljena, ima nekoliko makrokosmosa identičnog koda oko mene, sa kojima uporedo idem u istom pravcu traženja višeg smisla nekako smo se sudbinski spojili. To je divno.
Ja se ovom realnolšću ne mogu i neću zadovoljiti, neću sad odustati od individuacije iako je sve teže, kad sam toliko uložila u sebe i želim i da uložim u druge i u svoju decu .S druge strane, okružena sam sa racionalnim i konvencionalnim ljudima sa kojima sam povezana filogenetski, i koji me uglavnom ne razumeju, osujećuju sa kojima sam u sukobu, tipa, tradicija, stege, balkaski mentlitet, ono arhaično i kolektivno nesvesno što vuku za sobom, predrasude, sve je to zajedno sa njima na jednoj stani a ja na drugoj, živim sa osobom koja je totalna suprotnost men i mom tipu ličnosti i karakteru jedino nam je temperament isti i to je večito jedinstvo i borba suprotnosti medju nama.
Okruženje vidi smisao u jednim stvarima ja u drugim više se ni ne borim sa njima, na kraju shvatili su da drugačije finkcionišem i počeli da to poštuju ali ne svi ....Moj smisao je za njih komplikovan a njihov je za mene jednostavan...Ustvari oni su tako nezadovoljni životom da mi se čini da odavno ni nema nekog smisla tako je kod većeg dela populacije, a boje se da se menjaju imaju strah od novog...šta su navike!
.... Samo bolest, i tabui u tome ja ne nalazim smisao.

Milsim bolest ima svoj smisao da nas podstakne da ozdravimo ali duhovno da ozdravimo jer je bolest stanje duha a ne tela...
"Ko se ne nekad ne razboli taj ni ne može da ozdravi"!

Treba ulagati u sebe, a da niko ne trpi zarad toga...


Sve što želi čovek treba da ostvari u tome je smisao!

Ako smatramo da je čovek kosmičkog porekla i da je DUŠA ono primarno i da Bog postoji i da je duša živa i ako je Bog u nama u nama je i smisao..Naravno da je smisao u nama samima, u duhovnom a ne u telesnom...Ja verujem u Boga i to mi je dovoljno šta god on bio u svojoj suštini, ljubav, energija, sila... verujem ali ne prehvitam samo one ostatke ritualno paganskog u njima ne vidim smisao...

U pravu si da životi prolaze bez ikakvog smisla, nažalost, sami smo krivi, prave vrednosti smo zamenili lažnim, dal je moguće da smisao i produžetak čovečanstva čovek vidi u ratu, destukciji, eksperimentima kojima je cilj uništenje, sve se otrglo kontroli, koliko nam je um postao izopačen, ljudi su skrenuli sa puta i protivno prirodi smisao traže u pogrešnim stvarima koje će prouzrokovati potpuno istrebljenje...

S OBZIROM U KAKVOM SVETU ŽIVIMO NAĆI I NAJMANJI SMISAO U SVAKODNEVNICI BOLJE JE NEGO NIKAKAV! Treba biti kreativan i osmisliti svakodnevcicu u suprotnom smisao nema neku neku svrhu i draž..SVRHA SMISLA JE DA SE ISPOLJI I MATERIJALIZUJE...

Dopuna: 25 Nov 2007 8:02

Izvinjavam se svima koji nešto od ovog napisanog pročitaju ili komentarišu, kojima je eventualno zasmetalo što sam u jednom delu teksta-odgovora, napisala neke stvari iz lične potrage za smislom..Jednostavno je krenulo iz mene, a pošto je deo celosti istog tog odgovora-teksta i služi svrsi /može se izvući neka poruka/nisam zbog toga izbrisala taj lični deo!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naše postojanje, samo po sebi, dovoljan je dokaz da je smisao zapreten u nama. To, što često izgleda da smo prinuđeni da razotkrivamo maglene slojeve, da se probijamo kroz klance i lavirinte da bismo došli do samospoznaje, govori da je ono što tražimo vredno traženja. "Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova!" Čovek koji uživa u patnji zbog patnje je mazohista. Čovek, svestan da sloboda i samospoznaja nužno zahtevaju i patnju tokom traganja i procesa ostvarenja, jeste čovek usmeren na samonalaženje i samosagledavanje, u mikro- i makrokosmosu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tuzor!

Da, samim tim što nas je Bog stvorio on nam je i udahnuo smisao postojanja samo, nisu svi uvek svesni toga!

Da, tražiti smisao znači i uvek ga kad tad i naći, ni jedan napor, trud, ideja, u životu nije začela, a da se kasnije nije nagradila.

Paradoks u životu je što jedan čovek u nekim sverama svog života nalazi smisao dok isti taj čovek u nekoj drugoj sveri istog tog života ne nalazi smisao, apsolutni smisao ne postoji a iz toga sledi ni apsolutna sreća!

Na kraju razmišljanje o smislu, nikada ne može biti besmisleno, kao ni filozofiranje jer uvek ima neki viši cilj!

Dopuna: 27 Nov 2007 16:53

.....-Ne postoji konačna destinacija čoveka, on je nepredvidiv i sam je kovač svoje sreće.-

"Borite se dok ne umrete, jer niste ovde ni za šta drugo stvoreni već da se borite!" sv. Tereza Avilska

Samo prosečan čovek, mediokritet, nikad ne postavlja pitanje zašto, pitanje smisla, i zato i živi besmisleno, ili u prividnom smislu.....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ono, što je moguće da se pojavi kao paradoks nad paradoksima, je posvećenost traženju smisla, čak i onda kad sve što nas okružuje, kad sve što je okolo, a dobrim delom i u nama, govori da nikakvog smisla i nema. Mnogo je onih, prvobitnih posvećenika, koji istinu prepoznaju u nepostojanju smisla, zavedeni uplivom spoljašnjeg, suštinski efemernog, po prirodi zlog, koje je uspelo da prodre u naše duše. I oni, posvećenici prvobitni, naknadni pronalazači svevremenih "istina", osećaju izazovnu potrebu da nas, neupućene, prosvetle i upute. U stanju su da se izruguju našoj patnji, našoj iskrenoj molitvi, našem saosećanju i našoj upornosti da istrajemo u onome, što prepoznajemo da nam je dato pri rođenju.

A, zapravo, nikakvog paradoksa nema: posvećenici su blagosloveni, i smisao je u njima. Kada bi nestalo njih, preobraćenici, prividno slobodni, besmislom kađeni, izgubili bi izmišljeni razlog svog postojanja i delovanja. Istrajnošću posvećenici spasavaju i sebe, i druge. Ali ne zato da bi se pogordili i vozdigli, već da bi potvrdili bogolikost i čovečnost u sebi i drugima koji, primerom poučeni, mogu u sebi da nađu ono što su (samo zato što je tako naizgled lakše) skrivali od sebe.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Smisao je alhemija života...šta god da sam sad rekla, nekako mi je banulo...oduvek je čovek tražio smisao, da nije, ne bi se pomakao sa tačke evolucije ili ti ne bi ni bio prognan iz raja (Adam i Eva dok nisu probali plodove sa drveta spoznaje bili su glupi)

....Eliksir, mladosti, kamen mudrosti, zakopano blago, sveti gral, zavetni kovčeg, Atlantida,...potraga za entitetima van sunčevog sistema i da ne nabrajam šta god od toga da su tražili i traže i dalje je u stvari potraga za smislom....sve su to bili simboli i dalje su simboli nekog traženja smisla..neki pokretač.....