|
Lele, lele... 
Nemojte se ljutiti, ali mnogi od vas pričaju napamet o ovome. 
Hasselblad aparati uopšte nisu toliko retki (čak ni kod nas), a uglavnom su poznati po svojim srednjeformatnim analognim SLR telima. Ovaj proizvođač se dugo opirao digitalnoj fotografiji, pa je napravio kompromis u vidu "digitalnih leđa", koja se, umesto filma, postavljaju na zadnji deo tela i time čine funkcionalnu celinu, koja oponaša klasičan digitalni aparat.
Hasselblad aparati su prilično specifični aparati i ni u kom slučaju se ne bi mogli nazvati superiornim. Specifičnim - da. Poprilično su spori, glomazni, a za neke zadatke se i ne mogu koristiti iz raznih razloga. Rezolucije im jesu "zastrašujuće", ali i to dolazi na svoje mesto, kada se u obzir uzmu i ostali činioci - pri čemu je najvažniji format senzora, koji dvostruko prevazilazi FF (Full Frame, 35.8 x 23.9 mm, odnosno format standardnog 35mm filma), a koji je veličine 48x35mm. Ne znam odakle vam te svemirske rezolucije od "99MP", "par stotina MP" i tako dalje, budući da najjači iz ponude, Hasselblad H3D II ima rezoluciju od 39MP?
Sve to, međutim, pada u vodu kada dođemo do upotrebljivosti. Svaki klasičan DSLR će bez problema oduvati Hasselblada u svakodnevnim zadacima, a posebno ako je u igri jedan Canon EOS 1Ds MarkIII, koji osim visoke rezolucije FF senzora (21.1MP, po čemu je piksel na piksel - rame uz rame najjačem Hasselbladu), ima i sve ostale karakteristike superiorne u odnosu na gotovo bilo koji aparat na planeti, a pritom mu, za razliku od Hasselblada, ne treba čitava večnost da upiše jedan RAW fajl.
Najjednostavnije rečeno, Hasselblad vam dođe kao tenk - jeste on moćan i masivan, ali je to uskospecifična mašina, koju će u 99% situacija pobediti običan Fića. Da ne pominjemo Mercedese, BMW-e i Ferarije
Paralela bi mogli biti i serveri - dok su oni zaista superiorni u jednom usko-specifičnom krugu zadataka, dotle su načisto neprikladni za svakodnevni desktop rad i uvek će bilo koji snažniji desktop biti brži u uobičajenim zadacima.
Pozdrav
|
